Зеолит

Појаве енергетских минералних сировина (угаљ, нафта и гас, уран и торијум) су геолошка тела природних граница, изграђена од различитих комп

Зеолити представљају групу минерала сложених хидратисаних силиката натријума, калијума и калцијума. Минерали ове групе имају хидротермално порекло и најчешће се појављују уз младе вулканске стене запуњавајући шупљине у њима. У групи зеолита се налази око 200 минерала, а најчешће се појављују:

Зеолит
Микропорозна молекулска структура зеолита, ZSM-5

Зеолити кристалишу на више начина, а најчешће граде миметске близанце, листатсте, стубасте, игличасте и фиброзне агрегате.[1] У кристалној решетки имају слабо везану воду коју на повишеној температури отпуштају, али је лако и везују из атмосфере засићене воденом паром.[2]

Налазишта

уреди

У Србији су појаве зеолита констатоване у Тимочкој еруптивној области, околини Сталаћа, Врања, Јошаничке бање, Гњилана и Бруса. Најбоље истраженим се сматрају појаве у Тимочкој еруптивној области, а експлоатација зеолита се врши у локалитету Игрош код Бруса.

Примена

уреди

Зеолит је у природи „неактиван“. Његове адсорпционе способности и капацитет катјонске измене се активирају механичком обрадом. Активизирани зеолит се као еколошки препарат користи у пољопривреди и сточарству.[3] Он се примењује за раздвајање гасова услед његове могућности адсорпције, а самим тим и за сакупљање непријатних мириса.[4]

Референце

уреди
  1. ^ W. R. Grace & Co. Enriching Lives, Everywhere. – Zeolite Structure Архивирано на сајту Wayback Machine (15. фебруар 2009). Grace.com. Retrieved on 2012-10-28
  2. ^ Heterogeneous asymmetric epoxidation of cis-ethyl cinnamte over Jacobsen's catalyst immobilized in inorganic porous materials Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2012) pp. 37 [thesis pp. 28], § 2.4.1 Zeolites.
  3. ^ Mumpton, Frederick A. (1999). „La roca magica: Uses of natural zeolites in agriculture and industry”. PNAS. 96 (7): 3463—3470. PMC 34179 . PMID 10097058. doi:10.1073/pnas.96.7.3463. 
  4. ^ „Gas Separation by Zeolites” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 02. 2013. г. Приступљено 03. 11. 2012. 

Литература

уреди
  • Zeolites in Sedimentary Rocks. Ch. in United States Mineral Resources, Professional Paper 820, 1973.
  • Natural and Synthetic Zeolites. U.S. Bureau of Mines Information Circular 9140, 1987.
  • “Zeolite-water close cycle solar refrigeration; numerical optimisation and field-testing”, Jean-Baptiste Monnier; Dupont, M. Proc. Annu. Meet. – Am. Sect. Int. Sol. Energy Soc.; Vol/Issue: 6 pp 181–185; American Solar Energy Society meeting; 1 June 1983; Minneapolis, MN, USA
  • Cheetham, A.K.; Day, Peter (1992). Solid State Chemistry. Clarendon Press. 
  • Tschernich, Rudy W. (1992). Zeolites of the world. Geoscience Press. стр. 563.  Note: 237 MB (PDF).

Спољашње везе

уреди