Јошаничка Бања
Јошаничка Бања је градско насеље у Србији у општини Рашка у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 1036 становника. Налази се на обронцима Копаоника (24 km), у долини реке Јошанице и њене притоке Самоковке. Лежи на надморској висини од 550 m и има карактеристике климатског лечилишта.
Јошаничка Бања | |
|---|---|
 Старо османско купатило у Јошаничкој Бањи | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Рашки |
| Општина | Рашка |
| Становништво | |
| — 2011. |  1036 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 23′ 21″ С; 20° 45′ 08″ И / 43.389167° С; 20.752222° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 550 m |
.svg)  Јошаничка Бања Јошаничка Бања на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 36345 |
| Позивни број | 036 |
| Регистарска ознака | RA |
Јошаничка Бања и њена околина су богате зеленилом и шумама у којима доминира бањски борјак (црни бор на површини од око 29 ha) који представља део посебне природне вредности, нарочито за здравствене и рекреативне потребе. Бањски комплекс је површине 1,2 ha са функцијом пасивне рекреације. Постоје уређене стазе за пешачење за потребе рекреације становништва и гостију Јошаничке Бање.
Јошаничка Бања је, саобраћајно, добро повезана с обзиром да се налази на регионалном путу Рашка—Биљановац—Јошаничка Бања—Копаоник—Брус и на путу Јошаничка Бања—Александровац, а на 10 km од Бање пролази железничка пруга Краљево—Косовска Митровица. Удаљена је од Београда 245 km и од Краљева 74 km. До Бање се стиже ауто-путем Београд—Ниш са одвајањем према Краљеву и магистралним путем Београд—Краљево.
Историјски развој уреди
Од 1976. године у Јошаничкој Бањи су почела хидрогеолошка истраживања термалних вода да би се утврдила локација извора, температура, лековита и друга својства. Године 1978. обновљена су истраживања, и на дубини од 230 m откривени су нови извори капацитета до 2 l у секунди температуре до 48 °C, истог састава као и остали извори.
Вода Бање била је позната и њеним историјским становницима. Наиме, воду ове Бање користили су и Римљани, а пре њих вероватно и остали становници овог подручја.
Прво стручно испитивање лековитости вода Јошаничке Бање нама је познато тек 1834. године. Вода је испитивана на Бечком медицинском универзитету а на захтев кнеза Милоша па је том приликом вода Јошаничке Бање изједначена са водама Рибарске и Брестовачке Бање.
Наредне 1835. године воду је испитао и барон Хердер, краљевско-саксонски управитељ рудокопа, и исто наставио поново 1846. године. Тих година у Јошаничкој Бањи су се лечили чланови породице кнеза Милоша.
У свом обиласку терена, Јосиф Панчић је посветио нешто више пажње Јошаничкој Бањи и о њој рекао следеће: „Да је најтоплија у Јевропи и нема себи друге до оне у Бруси и Малој Азији и још да се по медичкој редњи може мерити с водом у Гострону, само што је ова много топлија.”
Сем Хердара лековитост воде су још испитивали и лекар Куниберт, Шлезингер и Шанс 1882. године, сви из Беча. Лековитост воде су испитивали и српски лекари, др Лека и Шчербаков.
Извори Јошаничке Бање налазе се на вулканском подручју и произишли као резултат тектонских промена у периоду од краја олигоцена до почетка делувија. Има их 13, од којих су пуноводни њих 4. Они дају 30л у секунди. Избијају из пукотина стена серпетина и трахита. На левој обали реке Јошанице испод једне стране која гравитира ка обали, налази се главни извор који даје 7 l воде у секунди температуре 78,5 °C и он је једини радиоактиван и има 11 МЈ.
У Лушком потоку налази се извор хладне воде од 14 °C који је јачине око 0,08 l у секунди и има укус гвожда.
За коришћење термалне воде у Јошаничкој Бањи 1935. године сазидано је купатило које се и данас употребљава (Ново купатило у Јошаничкој Бањи). Поред овог купатила је и старо турско купатило из 17. века. За бању је 1938. речено да је „необично јефина и необично лековита”, врућа вода је коришћена и за шурење прасади.[1]
После Другог светског рата Јошаничка Бања добија све услове за развој и наставља се њено коришћење у лечилишне сврхе али још увек није развијена као право бањско лечилиште високе категорије.
Овде је некада било 37 воденица, али је у функцији остала само једна.[2]
Природни лековити фактори уреди
Јошаничка Бања се убраја међу балнеолошка насеља са најтоплијом водом у Европи, што јој уз поднебље, близину прелепих предела Копаоника и Голије као и добру саобраћајну инфраструктуру, омогућује да буде значајна туристичка дестинација на овом крају.
Јошаничка Бања има 5 извора минералних вода, који се убрајају меду најтоплије у нашој земљи. Главни извор даје 7 литара воде у секунди и температуре је 78 °C. Остали извори су укупног капацитета 30 литара у секунди. Воде Јошаничке Бање припадају групи хипертерми, садрже натријум, калијум, калцијум, хидрокарбонате, сулфате и флуор. Користе се у лековите сврхе пијењем и у комбинацији са хидро-кинези терапијом и медикаментима. Могле би се веома успешно користити у балнеолошком третману код запаљењског, дегенеративног и екстраартикуларног реуматизма, неких врста стерилитета код жена, кожних обољења и код свих секундарних обољења насталих после повреда и после оперативних стања.
Купање се спроводи у купатилу са 12 када и једним мањим базеном, а лечење у здравственој станици. С обзиром на високу температуру и повољну минерализацију може се користити за грејање просторија и разноврсних производних хала у производњи цвећа, воћа и поврћа.
Јошаничка Бања има дугу традицију у лечењу реуматских обољења, а први подаци о организованом коришћењу бање датирају из 1922. године када је постојало купатило које се користило још у турском периоду. То купатило се и данас користи и назива се Турско купатило.
После тога изграђено је 1935. године ново купатило са 10 када и једним мањим базеном које је још у употреби.
Медицинске индикације уреди
Вода из Јошаничке Бање је повољна нарочито за лечење следећих обољења:
- Дегенеративна реуматска обољења
- Запаљењска реуматска обољења у лабораторијској и клинички смиреној фази
- Стања током повреда и корективних оперативних захвата на локомоторном систему
- Хиперацидни гастритис
- Превенције каријеса
- Екцема и псоријазе и др.
Поред коришћења воде у лековите сврхе, она се може користити за потребе спорта и рекреације, као и општег и здравственог туризма.
Познати Бањци уреди
- Милунка Савић (1892—1973), хероина Балканских ратова и Првог светског рата, рођена у селу Копривница близу Јошаничке Бање којој се у њену част сваке године у октобру одржавају „Дани Милунке Савић”, манифестација са мноштво културно-уметничког садржаја.
- Патријарх српски Герман (1899—1991), рођен је у Јошаничкој Бањи 19. августа 1899. године, био је 43. српски патријарх у периоду 1958—1990 године. Данас се у центру Јошаничке Бање налази кућа у којој је рођен.
Демографија уреди
У насељу Јошаничка Бања живи 929 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,2 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 360 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,20.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 6 | 16 | ||
| 75—79 | 15 | 21 | ||
| 70—74 | 32 | 35 | ||
| 65—69 | 36 | 50 | ||
| 60—64 | 41 | 49 | ||
| 55—59 | 35 | 35 | ||
| 50—54 | 30 | 37 | ||
| 45—49 | 49 | 41 | ||
| 40—44 | 37 | 34 | ||
| 35—39 | 39 | 33 | ||
| 30—34 | 42 | 44 | ||
| 25—29 | 41 | 37 | ||
| 20—24 | 36 | 27 | ||
| 15—19 | 29 | 28 | ||
| 10—14 | 33 | 30 | ||
| 5—9 | 47 | 28 | ||
| 0—4 | 28 | 32 | ||
| Просек : | 39,2 | 42,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 468 | 120 | 318 | 22 | 8 | 0 |
| Женски | 488 | 66 | 326 | 89 | 7 | 0 |
| УКУПНО | 956 | 186 | 644 | 111 | 15 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 232 | 44 | 0 | 14 | 46 |
| Женски | 102 | 13 | 0 | 1 | 10 |
| УКУПНО | 334 | 57 | 0 | 15 | 56 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 18 | 23 | 11 | 19 |
| Женски | 0 | 1 | 20 | 12 | 1 |
| УКУПНО | 2 | 19 | 43 | 23 | 20 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 36 | 9 | 2 | 2 |
| Женски | 0 | 19 | 1 | 13 | 9 |
| УКУПНО | 0 | 55 | 10 | 15 | 11 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 6 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 7 | 0 | 0 | 1 | |
Галерија уреди
-
Општина Рашка - Јошаничка Бања, споменик Милунки Савић -
Општина Рашка - Јошаничка Бања, старо купатило -
Општина Рашка - Јошаничка Бања, каде са врућом водом -
Општина Рашка - Јошаничка Бања, извор вруће воде -
Општина Рашка - Јошаничка Бања -
Општина Рашка - Јошаничка Бања -
Општина Рашка - Јошаничка Бања, река Јошаница -
Општина Рашка - Јошаничка Бања, извор вруће воде
Референце уреди
- ^ "Политика", 4. мај 1938
- ^ Бања Јошаница: Власници поточаре годишње угосте 1.000 људи („Вечерње новости”, 23. јануар 2017)
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
