Јошаничка Бања

Јошаничка Бања
Јошаничка Бања;
	Старо османско купатило у Јошаничкој Бањи
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Рашки
Општина	Рашка
Становништво
— 2022.	914
Географске карактеристике
Координате	43° 23′ 21″ С; 20° 45′ 08″ И / 43.389167° С; 20.752222° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	550 m
	Јошаничка Бања Јошаничка Бања на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	36345
Позивни број	036
Регистарска ознака	RA

Јошаничка Бања је градско насеље у Србији у општини Рашка у Рашком управном округу. Према попису из 2022. било је 914 становника. Налази се на обронцима Копаоника (24 km), у долини реке Јошанице и њене притоке Самоковке. Лежи на надморској висини од 550 m и има карактеристике климатског лечилишта.

Јошаничка Бања и њена околина су богате зеленилом и шумама у којима доминира бањски борјак (црни бор на површини од око 29 ha) који представља део посебне природне вредности, нарочито за здравствене и рекреативне потребе. Бањски комплекс је површине 1,2 ha са функцијом пасивне рекреације. Постоје уређене стазе за пешачење за потребе рекреације становништва и гостију Јошаничке Бање.

Јошаничка Бања је, саобраћајно, добро повезана с обзиром да се налази на регионалном путу Рашка—Биљановац—Јошаничка Бања—Копаоник—Брус и на путу Јошаничка Бања—Александровац, а на 10 km од Бање пролази железничка пруга Краљево—Косовска Митровица. Удаљена је од Београда 245 km и од Краљева 74 km. До Бање се стиже ауто-путем Београд—Ниш са одвајањем према Краљеву и магистралним путем Београд—Краљево.

Историјски развој

Од 1976. године у Јошаничкој Бањи су почела хидрогеолошка истраживања термалних вода да би се утврдила локација извора, температура, лековита и друга својства. Године 1978. обновљена су истраживања, и на дубини од 230 m откривени су нови извори капацитета до 2 l у секунди температуре до 48 °C, истог састава као и остали извори.

Вода Бање била је позната и њеним историјским становницима. Наиме, воду ове Бање користили су и Римљани, а пре њих вероватно и остали становници овог подручја.

Прво стручно испитивање лековитости вода Јошаничке Бање нама је познато тек 1834. године. Вода је испитивана на Бечком медицинском универзитету а на захтев кнеза Милоша па је том приликом вода Јошаничке Бање изједначена са водама Рибарске и Брестовачке Бање.

Наредне 1835. године воду је испитао и барон Хердер, краљевско-саксонски управитељ рудокопа, и исто наставио поново 1846. године. Тих година у Јошаничкој Бањи су се лечили чланови породице кнеза Милоша.

У свом обиласку терена, Јосиф Панчић је посветио нешто више пажње Јошаничкој Бањи и о њој рекао следеће: „Да је најтоплија у Јевропи и нема себи друге до оне у Бруси и Малој Азији и још да се по медичкој редњи може мерити с водом у Гострону, само што је ова много топлија.”

Сем Хердара лековитост воде су још испитивали и лекар Куниберт, Шлезингер и Шанс 1882. године, сви из Беча. Лековитост воде су испитивали и српски лекари, др Лека и Шчербаков.

Извори Јошаничке Бање налазе се на вулканском подручју и произишли као резултат тектонских промена у периоду од краја олигоцена до почетка делувија. Има их 13, од којих су пуноводни њих 4. Они дају 30л у секунди. Избијају из пукотина стена серпетина и трахита. На левој обали реке Јошанице испод једне стране која гравитира ка обали, налази се главни извор који даје 7 l воде у секунди температуре 78,5 °C и он је једини радиоактиван и има 11 МЈ.

У Лушком потоку налази се извор хладне воде од 14 °C који је јачине око 0,08 l у секунди и има укус гвожда.

За коришћење термалне воде у Јошаничкој Бањи 1935. године сазидано је купатило које се и данас употребљава (Ново купатило у Јошаничкој Бањи). Поред овог купатила је и старо турско купатило из 17. века. За бању је 1938. речено да је „необично јефина и необично лековита”, врућа вода је коришћена и за шурење прасади.^[1]

После Другог светског рата Јошаничка Бања добија све услове за развој и наставља се њено коришћење у лечилишне сврхе али још увек није развијена као право бањско лечилиште високе категорије.

Овде је некада било 37 воденица, али је у функцији остала само једна.^[2]

Природни лековити фактори

Јошаничка Бања се убраја међу балнеолошка насеља са најтоплијом водом у Европи, што јој уз поднебље, близину прелепих предела Копаоника и Голије као и добру саобраћајну инфраструктуру, омогућује да буде значајна туристичка дестинација на овом крају.

Јошаничка Бања има 5 извора минералних вода, који се убрајају меду најтоплије у нашој земљи. Главни извор даје 7 литара воде у секунди и температуре је 78 °C. Остали извори су укупног капацитета 30 литара у секунди. Воде Јошаничке Бање припадају групи хипертерми, садрже натријум, калијум, калцијум, хидрокарбонате, сулфате и флуор. Користе се у лековите сврхе пијењем и у комбинацији са хидро-кинези терапијом и медикаментима. Могле би се веома успешно користити у балнеолошком третману код запаљењског, дегенеративног и екстраартикуларног реуматизма, неких врста стерилитета код жена, кожних обољења и код свих секундарних обољења насталих после повреда и после оперативних стања.

Купање се спроводи у купатилу са 12 када и једним мањим базеном, а лечење у здравственој станици. С обзиром на високу температуру и повољну минерализацију може се користити за грејање просторија и разноврсних производних хала у производњи цвећа, воћа и поврћа.

Јошаничка Бања има дугу традицију у лечењу реуматских обољења, а први подаци о организованом коришћењу бање датирају из 1922. године када је постојало купатило које се користило још у турском периоду. То купатило се и данас користи и назива се Турско купатило.

После тога изграђено је 1935. године ново купатило са 10 када и једним мањим базеном које је још у употреби.

Медицинске индикације

Вода из Јошаничке Бање је повољна нарочито за лечење следећих обољења:

Дегенеративна реуматска обољења
Запаљењска реуматска обољења у лабораторијској и клинички смиреној фази
Стања током повреда и корективних оперативних захвата на локомоторном систему
Хиперацидни гастритис
Превенције каријеса
Екцема и псоријазе и др.

Поред коришћења воде у лековите сврхе, она се може користити за потребе спорта и рекреације, као и општег и здравственог туризма.

Познати Бањци

Милунка Савић (1892—1973), хероина Балканских ратова и Првог светског рата, рођена у селу Копривница близу Јошаничке Бање којој се у њену част сваке године у октобру одржавају „Дани Милунке Савић”, манифестација са мноштво културно-уметничког садржаја.
Патријарх српски Герман (1899—1991), рођен је у Јошаничкој Бањи 19. августа 1899. године, био је 43. српски патријарх у периоду 1958—1990 године. Данас се у центру Јошаничке Бање налази кућа у којој је рођен.

Демографија

У насељу Јошаничка Бања живи 929 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,2 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 360 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,20.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.175
1953.	1.342
1961.	1.332
1971.	1.391
1981.	1.366
1991.	1.296	1.187
2002.	1.154	1.372
2011.	1.036

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	1.152	99,82%
Руси	1	0,08%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	0	1
80+	6	16
75—79	15	21
70—74	32	35
65—69	36	50
60—64	41	49
55—59	35	35
50—54	30	37
45—49	49	41
40—44	37	34
35—39	39	33
30—34	42	44
25—29	41	37
20—24	36	27
15—19	29	28
10—14	33	30
5—9	47	28
0—4	28	32
Просек :	39,2	42,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	177	202	233	296	342	359	360

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	64	87	47	84	38	33	7	0	0	0	3,20

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	468	120	318	22	8
Женски	488	66	326	89	7
УКУПНО	956	186	644	111	15

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	232	44	0	14	46
Женски	102	13	0	1	10
УКУПНО	334	57	0	15	56
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	18	23	11	19
Женски	0	1	20	12	1
УКУПНО	2	19	43	23	20
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	36	9	2	2
Женски	0	19	1	13	9
УКУПНО	0	55	10	15	11
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	0
Женски	1	0	0	1
УКУПНО	7	0	0	1