Знање (будизам)

Знање (санскрт: јñāна ђнана, из корена ђна – зна, пали: ñāṇа њана) је један од битних појмова будистичке филозофије.

У будистичкој мисли, ђнана је или синоним за спознају (панна), или је у њу укључена.[1] Ђнани претходи свест (санна).[1]

Највише знање (аññа) јесте арахантово знање крајњег ослобођења.[2]

Два квалитета знањаУреди

Буда говори о два квалитета која чине знање:

Два су квалитета која чине јасно знање. Смирење и увид. Када је смирење развијено, ум је развијен. А када је ум развијен, свака страст је напуштена. Када је увид развијен, мудрост је развијена. А када је мудрост развијена, свако незнање је напуштено.[3]

— Буда

Четири пута до знањаУреди

Будин ученик, Ананда, је говорио да ко год је достигао коначно знање, он је то учинио на један од четири начина:

  • Има случајева када неко развија смирење, а затим увид. Услед тога, пут се у њему рађа, он га следи, развија и негује, а с њега окови спадају и прикривене склоности нестају.
  • Има случајева када неко развија увид, а затим смирење. Услед тога, пут се у њему рађа, он га следи, развија и негује, а с њега окови спадају и прикривене склоности нестају.
  • Има случајева када неко развија смирење упоредо са увидом. Услед тога, пут се у њему рађа, он га следи, развија и негује, а с њега окови спадају и прикривене склоности нестају.
  • Има случајева када нечији ум зароби немир. Али онда дође тренутак када његов ум постане сабран и уједињен; пут се у њему рађа. Онда га он следи, развија и негује, а с њега окови спадају и прикривене склоности нестају.

Ко год објави да је достигао коначно знање араханта, он је то учинио на један од ова четири начина.[4]

ЛитератураУреди

  • Ивековић, Рада (1977). Рана будистичка мисао. Сарајево: ИП Веселин Маслеша. 
  • Ковачевић, Бранислав (2014). Овако сам чуо: Будино учење на основу извора у Пали канону. Нови Сад–Београд. 

ИзвориУреди

  1. ^ а б Ивековић 1977, стр. 131-152.
  2. ^ Ковачевић 2014, стр. 258.
  3. ^ Ковачевић 2014, стр. 237.
  4. ^ Ковачевић 2014, стр. 238.

Види јошУреди