Зоран Миљковић (Београд, 25. јул 1947Београд, 20. август 2020) био је српски и југословенски глумац.[1]

Зоран Миљковић
Лични подаци
Пуно имеЗоран Миљковић
Датум рођења(1947-07-25)25. јул 1947.
Место рођењаБеоград, ФНРЈ
Датум смрти20. август 2020.(2020-08-20) (73 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Веза до IMDb-а

Остао је упамћен по бројним улогама у позоришту „Душко Радовић", као и по бројним епизодним улогама у домаћим серијама и филмовима.[2]

Филмографија уреди

Год. Назив Улога
1970-те
1971. Дан дужи од године
1972. Просјаци и синови Алија
1975. Доктор Младен Четнички наредник
1975. Црвена земља Hauptmann Rott
1975. Синови Агент
1976. Два другара
1976. Фронташ
1977. Пас који је волео возове
1978. Стићи пре свитања
1978. Повратак отписаних Илија (агент)
1978. Чардак ни на небу ни на земљи
1978. Последња трка Алимпије Хоџић
1980-те
1980. Врућ ветар Роки
1980. Подијум Вук
1980. Хајдук
1981. Широко је лишће Човек у кафани
1981. База на Дунаву
1981. Краљевски воз Полицијски агент
1982. Паштровски витез Чиновник 3
1982. Венеријанска раја Агент
1985. Двоструки удар Партизан
1987. Waitapu Тужилац
1987. Случај Хармс Инспектор КГБ
1987. Вук Караџић
1987. Место сусрета Београд Цариник на аеродрому
1989. Шведски аранжман мајор Ото Деш
1989. Балкан експрес 2
1990-те
1990. Иза зида Жижић
1991. У име закона Кокорајков син
1987-1991. Бољи живот Милиционер
1993. Рај
1993. Мрав пешадинац
1994. Голи живот Муџахедин 1
1995. Подземље Партизан
1996. Била једном једна земља Партизан 2
1998. Канал мимо Некрофил
1998. Буре барута
2000-те
2000. Тајна породичног блага
2001. Породично благо Саобраћајац
2004. Пад у рај Панајотовић
2004. Јелена Жарко
2004. Скела Црноберзијанац
2005. Супер хероји са острва снова
2006. Затамњење Цариник
2008. Мој рођак са села Инжењер
2009. Зона мртвих
2010-те
2010. Шесто чуло Адвокат
2010. План Б Стари човек
2010. Мртав човек не штуца Генерал Јуришић
2010. Lo scandalo della Banca Romana
2011. Кориолан Грађанин
2011. Како сам прошао мој возачки испит Инструктор вожње
2015. Девет дана Отац (глас)
2017. Злочин
2017. Пси лају, ветар носи Коча СУБНОР

Референце уреди

Спољашње везе уреди