Игриш
Игриш (рум. Igriș) је насељено место у општине Велики Семпетар, округ Тимиш у Румунији.[1][2] Налази се на надморској висини од 87 м.
Игриш Igriș | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Округ | Тимиш |
| Општина | Велики Семпетар |
| Становништво | |
| — (2011) | 1.115 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 06′ 47″ С; 20° 47′ 05″ И / 46.113056° С; 20.784722° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 87 m |
  Игриш Игриш на карти Румуније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 307386 |
| Позивни број | 0256 |
| Регистарска ознака | TM |
Прошлост уреди
Ту је постојао цистерински манастир који су уништили Татари током најезде 1241. године. Исти је основала супруга угарског краља Беле III, а у њега су дошли монаси из Француске. Игриш је 1541. године постао власништво тамишког префекта Петра Петровића, који је ту поставио српску војну посаду. Турци су већ 1551. године место уништили и оно је запустело.
По "Румунској енциклопедији" у 17. веку обнављају га насељеници, бројни Срби; помиње се као насељено место (1647). У следећем 18. веку више нема много Срба, а доминирају Румуни који се насељавају у два таласа (1715. и након 1750). Срби граничари су масовно отишли у Русији 1751. године.
Јегриш је 1764. године православна парохија у Чанадском протопрезвирату.[3] По аустријском царском ревизору Ерлеру место "Егриш" је 1774. године било у Модошком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[4] Када је 1797. године пописан православни клир у месту "Јегриш" су била четири свештеника. Пароси, поп Јован Георгијевић (рукоп. 1784), поп Живан Николајевић (1787), поп Гаврил Георгијевић (1796) и ђакон Василије Путић служили су се сви српским и румунским језиком.[5]
Становништво уреди
Према попису из 2002. године у насељу је живело 1.202 становника.[6]
Попис 2002. уреди
Референце уреди
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
- ^ а б „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
Спољашње везе уреди
- Primăria Sânpetru-Mare Архивирано на сајту Wayback Machine (19. април 2019) (језик: румунски)
