Ијан Макјуан
Ијан Макјуан (енгл. Ian McEwan; Олдершот, 21. јун 1948) енглески је романописац и приповедач. Добитник је угледних признања као што су награда "Сомерсет Мом" и Букерова награда.[1]
| Ијан Макјуан | |
|---|---|
 Ијан Макјуан у Паризу 2011. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 21. јун 1948. |
| Место рођења | Олдершот, Уједињено Краљевство |
| Званични веб-сајт | |
| www | |
Биографија уреди
Као син професионалног официра детињство је провео у војним базама у Сингапуру и Либији.[2] Студирао је књижевност и магистрирао на првој британској катедри за креативно писање код култног сатиричара Малколма Бредберија. На књижевној сцени појављује се 1975. са својом магистарском тезом - шокантном збирком приповедака Прва љубав, последњи обреди, која му доноси награду "Сомерсет Мом". Следи друга збирка прича, а потом и романи Бетонски врт, Утеха странаца, Дете у времену, Невин човек, Црни пси, Истрајна љубав и виртуозна сатира Амстердам којом осваја Букерову награду 1998. Роман Искупљење из 2001, оцењен је као ремек-дело савремене англофонске књижевности, добија висока признања у Британији, Шпанији, Немачкој и САД, и достиже милионски тираж.[3][4] Аутор је и једне књиге за дјецу: Сањар. Један је од најпопуларнијих европских писаца, а Тајмс га је 2009. године уврстио на листу 50 највећих британских писаца од 1945. године. Дејли Телеграф му је доделио високу 19. позицију на листи 100 најмоћнијих људи у британској култури.[5]
На српски су превођени његови романи који су наилазили на значајан одзив критике.[6]
Награде уреди
Дела на српском уреди
Романи уреди
- Утеха странаца (1991)
- Црни пси (1998)
- Амстердам (1999)
- Искупљење (2001)
- Трајна љубав (2004)
- Сањар (2006)
- Субота(2006)
- Чезил Бич (2007)
- Бетонски врт (2010)
- Солар (2011)
- Закон о деци (2017)
- Орахова љуска (2018)
- Дете у времену (2018)
- Машине као ја (2019)[9]
Приче уреди
- Геометрија тела: 4 приче (2014)
Референце уреди
- ^ „Makjuan favorit za nagradu "Buker"”. Mondo. Приступљено 26. 12. 2017.
- ^ „Ијан Макјуан: Kиш је моја Србија”. Новости. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „Ian McEwan, The Art of Fiction No. 173”. The Paris Review. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ Врбавац, Јасмина (2007). Три и по: критике (1. изд.). Зрењанин, Нови Сад: Агора. стр. 102—103.
- ^ „Ијан Мекјуан”. Биографија. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ Bazdulj, Miharem. „Pre seksa”. Vreme. Приступљено 26. 12. 2017.
- ^ „The Man Booker Prize 1998”. The Man Booker Prize. Архивирано из оригинала 05. 02. 2020. г. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „Ian McEwan”. Literaryfestivals. Архивирано из оригинала 05. 07. 2019. г. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „Makjuan, Ijan”. carobnaknjiga.rs. Приступљено 16. 9. 2019.
Литература уреди
- Ђерговић Јоксимовић Зорица: Ijan Makjuan: polifonija zla. - Beograd: Geopoetika, 2009—341 str. ; 20 cm. - (Edicija Teorija / Geopoetika). ISBN 978-86-7666-204-3.