Канченџунга

Канченџунга (Nepalski: कञ्चनजङ्घा Kanchanjaŋghā, Limbu: Sewalungma (सेवालुन्ग्मा)) је планина на граници Непала и Индије. С 8586 м, је трећи највиши планински врх на свету након Моунт Евереста и К2.

Канченџунга
Канченџунга
Ндм. висина	8586м  m
Географија
Локација
Масив	Хималаји
Први успон	25. мај 1955. Џо Браун Џорџ Бенд
Најлакши пут	снежно/ледени успон

Име нејасног значења најчешће се преводи као Пет блага великог снега, алузија на пет врхова те планине, од којихсу четири виших од 8450м. На локалном језику Лимбу, назив планине је Севалунгма ("Планина којој нудимо поздрав"). Канченџунга или Севалунгма сматра се светом планином у религији Кирата.

Три од пет врхова (главни, централни и јужни) налазе се на граници округа Северни Сиким у Сикиму, и округа Таплејунг у Непалу, док су преостала два у потпуности на територију округа Таплејунг. Непалски део планине налази се у заштићеном подручју Канченџунга Конзервејшн Ареа Проџект (ККА) површине 2035 km², којег у сарадњи с непалском владом води Ворлд Вилдлајф Фонд. Подручје је дом црвеном панди и другим планинским животињама, птицама и биљкама. Индијска страна Кангцхењунге такођер се налази у заштићеном парку Кхангцхендзонга Натионал Парк.

Премда је Kangchenjunga службени правопис назива којег су прихватили Даглас Фрешфилд, А.М. Келас, и Краљевско географско друштво, као најбоља назнака тибетанског изговора, постоји и неколико алтернативних имена која укључују Kangchen Dzö-nga, Khangchendzonga, Kanchenjanga, Kachendzonga, Kangchanfanga. Коначну одлуку о коришћењу имена Канченџунга донео је сер Таши Намгул, махараџа или чогyл Сикима, који је изјавио да "премда јунга на тибетанском нема значења, Zod-nga (благо, пет) Kang-chen (снег, велико) је требало исправно пренети значење." Након консултација с потпуковником Ј.Л.Р. Вејром (британским политичким агентом у Сикима), сложио се да је најбоље задржати назив Канченџунга, те се такво име користи и данас.

До 1852. за Канченџунгу се претпостављало да је највиша планина на свету, али након британске Великог тригонометријског мерења, 1849. закључено је да је Монт Еверест (тада познат као Пик XV) највиши а Канченџунга трећа највиша планина. Први је пута освојена 25. маја 1955. када су се на врх попели чланови британске експедиције Џо Браун и Џорџ Бенд. Експедиција је поштовала Сикимско веровање да је врх планине крај света, те су се зауставили неколико метара пре самог врха. Од тада, већина успешних успона поштује ту традицију.

Опис

Канченџунга 3D

Пет врхова Канченџунге

Назив врха	висина (м)	висина (фт)
Канченџунга Мејн	8586	28 169
Канченџунга Запад (Јалунг Канг)	8505	27 904
Централна Канченџунга	8482	27 828
Канченџунга Југ	8494	27 867
Кангбачен	7903	25 925

Велики масив Канченџунге подупиру велики гребени који се пружају приближно у смеру исток — запад и север — југ, у облику великог слова "X". Гребени садрже мноштво врхова између 6000 и 8000метара. Планина Сињолку (6888м) налази се на источном гребену у Сикиму. Западни гребен кулминира планином Јану (7710м), са својом импозантном северном страном. На југу су, јасно видљиви из Дарјелинга, Северни Кабру (7338м), Јужни Кабру (7316м) и Ратонг пикс (6678м). Северни гребен, након проласка кроз мањи подврх Канченџунга Север (7741м), садржи Твин пикс и Тент Пик, те се прелазом Јонгсонг Ла (6120 м) пружа до тибетанске границе.

Канченџунга је позната по свом чувеном погледу из Дарјелинга. Народ Сикима Канченџунгу поштује као свету планину, те се на индијској страни ретко издавају дозволе за покушаје освајања врха.

Ради своје удаљене локације у Непалу и тешког приступа из Индије, регија Канченџунге није толико истражена од стране трекера, те је углавном сачувана нетакнута природа. Такође и у Сикиму, трекинг је у подручју тек недавно дозвољен. Све популарнија стаза Гојча Ла, пружа се од истоименог планинског прелаза, лоцираног испред велике југоисточне стране Кангчеџунге. Још једна стаза за Грин Лејк Басен недавно је отворена за трекинг. Пружа се ка североисточној страни Кангченџунге дуж славног ледника Зему Глечер.

Освајање

Први успон

1955., Британци Џо Браун И Џорџ Бенд попели су се на врх 25. маја, те су идућег дана то поновили и Норман Харди и Тони Стридер. Тим је такође укључивао и Џна Клеџа (лекара), Чарлса Еванса (вођа експедиције), Џона Ангела Џексона, Нила Мадера и Тома Мекинона. Успон је доказао да је Кровлијева рута из 1905. (такође истражена у експедицији 1954) изводљива. Рута започиње на леднику Јалунг југозападно од врха, и пење се литицом Јалунг, високом 3000 м. Главна карактеристика литице је "велика избочина" ("Грет Шелф"), широко нагнута у односу на подножје на око 7500 м, прекривена висећим ледником. Пут готово у потпуности води преко снега, ледника, и једног ледопада. Гребен при врху садржи и мањи део пута по стени.

Експедиција првог успона поставила је шест логора изнад базног кампа, два испод избочине, два на избочини и два изнад. Пут ка врху започет је 18. априла и до 28. маја сви су се вратили у базни логор.

Библиографија

• Joseph Dalton Hooker Himalayan Journals, 1855.
• Laurence Waddell, Among The Himalayas, 1899. Putovanja u Sikkimu, Knjiga uključuje istraživanje južne strane Kangchenjunge.
• Aleister Crowley The Confessions of Aleister Crowley, ekspedicija na Kangchenjungu 1905. u poglavljima 51, 52 i 53.
• Douglas Freshfield Round Kangchenjunga - A Narrative of Mountain Travel and Exploration, objavio Edward Arnold 1903. (izdavač u H.M. India Office).
• Paul Bauer Himalayan Campaign (Blackwell, 1937), priča o dva Baureova pokušaja 1929. i 1931., ponovo objavljena kao Kangchenjunga Challenge (William Kimber, 1955).
• Paul Bauer The German Attack on Kangchenjunga, The Himalayan Journal, 1930. Vol. II.
• H.W. Tobin Exploration and Climbing in The Sikkim Himalaya The Himalayan Journal, April 1930 Vol. II. Prva istraživanja i pokušaji uspona na Kangchenjungu.
• F.S. Smythe The Kangchenjunga Adventure, 1930. do 1931. Victor Gollancz, Ltd. Smythe je bio član tima odgovoran za pisanje i slanje depeša dnevniku The Statesman u Kalkuti, koji je tijekom ekspedicije 1930. slao depeše The Timesu.
• G.O. Dyhrenfurth The International Himlayan Expedition, 1930. The Himalayan Journal, April 1931, Vol. III. Opis njihovog pokušaja uspona.
• H.W. Tilman The ascent of Nanda Devi, June 7, 1937, Cambridge University Press. Donosi priču o njihovoj namjeri uspona na Kangchenjungu.
• Robert Lock Graham Irving, Ten Great Mountains (London, J. M. Dent & Sons, 1940)
• John Angelo Jackson More than Mountains 1955. Knjiga s podacima o istraživanju Kangchenjunge 1954. Jackson je također bio član ekspedicije prvog uspona 1955., također pripovjeda o Daily Mail "Abominable Snowman" ("Strašni snježni čovjek"), ili Jeti, ekspediciji, kada je bio ostvareno prvo putovanje od Everesta do Kangchenjunge.
• Charles Evans Kangchenjunga The Untrodden Peak, Hodder & Stoughton, Lider ekspedicije 1955.
• Joe Brown, The Hard Years, donosi njegovu verziju prvog uspona 1955.
• Narinder Kumar, Kangchenjunga: First ascent from the north-east spur, 1978., Vision books. Uključuje drugi uspješan uspon na vrh Kangchenjunge i prvi preko sjeveroistočnog grebena na indijskoj strani planine.
• Peter Boardman, Doug Scott, Sacred Summits – A Climber's Year, 1982., uključuje uspon 1979. s Joeom Taskerom i Dougom Scottom.
• John Angelo Jackson Adventure Travels in the Himalaya Indus Publishing 2005., detaljniji opis prvog uspona 1955.
• Simon Pierse. Kangchenjunga: Imaging a Himalayan Mountain, University of Wales, School of Art Press. 2005. ISBN 978-1-899095-22-3..
• Pema Wangchuk, Mita Zulca, Khangchendzonga: Sacred Summit

Литература

• Gillman, Peter, ур. (1993). Everest — The Best Writing and Pictures from Seventy Years of Human Endeavour. Little, Brown and Company. стр. 11—12. ISBN 0-316-90489-3. 

Спољашње везе

• Povijest alpinizma na Kangchenjunga
• Kangchenjunga na peakware.com
• Članak o Joe Brownu i Georgeu Bandu Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2005)