Корисник:Andrijanrt9121/песак

Сенна(Филм)

уреди
Сенна(Филм)
 
Филмски постер
Жанрбиографија/документарац
РежијаАзиф Кападиа
СценариоМаниш Панди
ПродуцентКрис Беренд
Тим Беван
Ерик Фелнер
Џејмс Геј-Рис
Главне улогеАјртон Сена
Алан Прост
Френк Вилијамс
Рон Денис
МузикаАнтонио Пинто
Продуцентска
кућа
СтудиоЦанал
Wоркинг Титле Филмс
Мидфиелд Филмс
ДистрибутерУниверсал Пицтурес
Оцéан Филмс(Француска)[1]
Година2010.
Трајање106 минута[2]
ЗемљаУједињено краљевство
Француска
Језикенглески
португалски
француски
јапански
Зарада10.9 милиона долара[3]

Филм Сена је документарац из 2010. године који приказује живот и смрт бразилског шампиона у аутомобилским тркама Ајртона Сене. Филм је режирао Асиф Кападија[4] и снимљен је од стране три продукцијске куће, СтудиоЦанал, Wоркинг Титле Филмс и Мидфиелд Филмс. Компанија Универсал Пицтурес, која поседује последње две продукцијске куће, дистрибуирала је филм. Фокус филма је базиран на Сениној тркачкој каријери у Формули 1 и прати догађаје од дебија, на домаћој трци, на Великој награди Бразила 1984. године па све до његове смрти. Сена је настрадао у несрећи на Великој награди Сан Марина 1994. године. У филму видимо ривалство Сене са колегом Аланом Простом које је можда једно од највећих ривалства у историји Формуле 1. Филм је већински заснован на архивским снимцима тркачке стазе и кућним видео записима које је обезбедила Сенина породица, али у себи садржи и ретроспективније видео интервјуе. Такође филм нема официјалног приповедача.

Радња

уреди

Почетак филма прати Сенини долазак у Формулу 1 у сезони 1984. године и он укратко покрива његово време у Толеману и Лотусу. Касније је фокус на време са британским тимом Мекларен - екипом која му је донела незамисливу славу широм света и која му је омогућила да оствари дечачки сан и постане светски шампион. У овом периоду каријере, драма у Сенином животу је била усресређена на ривалство са тимским колегом Аланом Простом.[5] Такође Сена је водио и политичке битке са тадашњим председником ФИСА Жан-Мари Балестром.[6] Ове драме су достигле свој врхунац током сезона 1989. и 1990. године, када су оба возача, Сена и Прост, били умешани у разне контроверзе.

1989. године, у претпоследњој трци сезоне у Јапану на стази Сузука, првенство за најбољег возача Формуле 1 одлучено је под сумњивим околностима када су се Ајртон Сена, који је у том тренутку био први, и Алан Прост сударили у завршним круговима. Након судара Прост се повукао, док се Сена вратио на стазу, надокнадио позиције и први прешао поред коцкасте заставе. По завршетку трке Сена је био дисквалификован због неправилног и небезбедног повратка на стазу.[7] Управо то је био разлог Простове треће титуле, последње са Меклареном. Следеће сезоне Прост се придружио Ферарију.[8]

Следеће сезоне Ајртон Сена је по други пут у каријери освојио титулу за најбољег возача, али све то уз је још контроверзи.Те године првенство је представљало неизвесну борбу измедју Сене и његовог бившег тимског колеге Алана Проста.Титула се опет одлучивала у Јапану[9] само је овај пут исход био другачији. Иако је Сена заузео пол позицију, Прост је у трку ушао са предношћу због стране на којој му се болид налазио приликом старта трке. Сена је у првој кривини улетео у Проста, угасивши оба возила и решивши питање победника шампионата. Годину дана након овог другог инцидента у Сузуки, Сена је признао да се намерно сударио са Простом јер је био бесан што је Прост почињао трку са чистије стране стазе.[10]

Филм приказује сложену динамику и немир који је пратио Сену и године док је био светски шампион, као и његову борбу за побољшање безбедности у Формули 1. Такође можемо видети и његове реакције где је присуствовао несрећама као сведок и на крају чак и смрти аустријског колеге возача Роланда Раценбергера дан пре сопствене. Из Сенине тачке гледишта можемо да видимо и чујемо како је иновативна компјутеризација тих година довела до технолошке доминације Вилијамсових болида. У том периоду се Прост придружио Вилијамсу а разлог томе су били пређашњи сукоби са некадашњим тимским колегом Сеном. Кулминација документарца је повлачење Проста након своје четврте титуле и долазак Сене на његово место у Вилијамс, тим чије је седиште било у Гровеу. 1994. године се мењају правила Формуле 1 и онемогућава се компјутеризација, а Вилијамсови

болиди пролазе кроз убрзану реконфигурацију која се показује фаталном. У последњем викенду његовог живота, на тадашњој Великој награди Сан Марина, на снимцима видимо Сену под екстремним стресом.

Био је узнемирен јер безбедносни услови нису били адекватни и показивали су мане приликом пар несрећа које су се десиле тог викенда. Рубенс Барикело је у квалификацијама у петак имао судар у којем је био повређен, Раценбергер је погинуо у току финалних квалификација 30. априла, а на почетку трке Џеј Џеј Лехто је застао и у њега се великом брзином сударио Педро Лами. Возило безбедности је изашло, а када се трка наставила Сена је имао кобни судар у 7. кругу. Филм се завршава тако што Сенина породица и блиски пријатељи из најбржег циркуса на свету, Формуле 1, оплакују Ајртонов губитак на његовој сахрани.

Начин снимања

уреди

„Сена нема интервјуе са говорницима нити официјалног приповедача”.[11] То је колаж приватних кућних видео записа, јавних ТВ наступа, конференција за штампу и трка. „Као и поп арт покрет пре неколико деценија, Кападиа узима постојеће сегменте масовне културе, трансформише их и реконтекстуализује”.[11] Асиф Кападиа је успео да „представи Сенину причу као драму уживо, а не као постхумни документарац“.[12] Филм „пружа неоспорно филмско искуство“, приказујући „знатну линији између стварности и репрезентације”.[13]

Објављивање филма

уреди

Специјална пројекција филма Сена је одржана 7. октобра 2010. године на Великој награди Јапана 2010 године на стази Сузука у Јапану.[14] Званична светска премијера одржана је 3. новембра 2010. године у Синемарк театру у Сао Паулу[15] у Бразилу.[16] Филм је објављен у Бразилу 12. новембра 2010. а у Великој Британији 3. јуна 2011 године.[17]

Домаћи медији

уреди

У Бразилу и Јапану, филм је објављен на ДВД-у и Блу-Реј диску 21. тачније 24. марта 2011. године. Британски медији су 11. октобра[18] објавили филм широј јавности Велике Британије, а 6. марта 2012. филм је објављен у Сједињеним Државама.

Објављене су две верзије филма, једна у биоскопима, ДВД, Нетфликс, иТунес и Блу-Реј дисковима. Други верзија је доступна само у Уједињеном Краљевству на двослојном Блу-Реј диску, чиме је омогућено да се дужина филма продужи на 162 минута и са додатним интервјуима и инсајдерским информацијама.

Такође је постојало и специјално ограничено издање у кутији, у којој је долазио филм на ДВД-у и двослојном Блу-Реј диску као и модел једног од Сениних тркачких аутомобила.

Реакција

уреди

Критичка реакција

уреди

Сена је добио одличне рецензије од стране критичара. На веб страници Роттен Томатоес, филм је добио 93% позитивних рецензија од 122 рецензије и има просечну оцену од 7,92/10. Критички консензус веб-сајта гласи: „Чак и за филмске гледаоце који нису љубитељи трка, Сена нуди узбуђење које удара срце – и срцепарајуће емоције.”[19] Дан Џолин из часописа Емпире филм је оценио са 4 од 5 звездица и изјавио да је Сена „амбициозно конструисан, дубоко убедљив, узбудљив и ни на који начин само за оне који воле да гледају аутомобиле како се крећу у круг”.[20] Стив Роуз, који је био новинар Тхе Гуардиан-а, такође је филму дао 4 од 5 и похвалио чињеницу да је „са толико доступних снимљених снимака Формуле 1 било могуће обликовати Сенину причу као живу акциону драму, а не као постхумни документарац. Не слушамо толико шта се десило у прошлости колико видимо да се то дешава пред нашим очима."[21][22]

Алан Прост је имао критике везане за филм поготово због приказа његовог односа са Сеном. Он је сматрао да се кроз филм не истражује адекватан начин на који се начин њихов однос променио од ривала до пријатеља у последњим месецима Сениног живота.[23] У једном интервјуу, Џулијан Јакоби, који је био менаџер Сене и Проста, рекао је да је филм потценио улогу Хонде у њиховом односу. Наиме, Прост је био Мекларенов човек, а Сена Хондин и када су се спојили у Мекларену настајале би несугласице због различитих база снаге за ствари које су могле бити урађене ван стазе.[24]

Признања

уреди
Награде Категорија Примаоци и номиновани Исход
Сунданце Филм Фестивал[25] Wорлд Цинема Аудиенце Аwард: Доцументарy Освојено
Лос Ангелес Филм Фестивал[26] Аудиенце Аwард фор Бест Интернатионал Феатуре Освојено
Мелбоурне Интернатионал Филм Фестивал[27] Пеопле'с Цхоице Аwардс фор Бест Доцументарy Освојено
Аделаиде Филм Фестивал.[28][29] Аудиенце Аwард фор Бест Доцументарy Освојено
БАФТА Оутстандинг Бритисх Филм Номинација
Бест Доцументарy Освојено
Бест Едитинг Грегерс Сал, Крис Кинг Освојено
Wритерс Гуилд оф Америца[30] Бест Доцументарy Сцреенплаy Маниш Панди Номинација

Референце

уреди
  1. ^ „Сенна”. Цинеуропа. Архивирано из оригинала 24. 11. 2021. г. Приступљено 24. 11. 2021. 
  2. ^ СЕННА (12А)”. Бритисх Боард оф Филм Цлассифицатион. 22. 2. 2011. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 8. 12. 2014. 
  3. ^ „Сенна (2010)”. Тхе Нумберс. Архивирано из оригинала 21. 9. 2013. г. Приступљено 1. 2. 2013. 
  4. ^ „Рацинг Доц Сенна Такес Банксy Индие Роуте: Опенс Стронг, Триес то Реел ин Wомен | Тхомпсон он Холлywоод”. wеб.арцхиве.орг. 2013-03-03. Приступљено 2023-05-21. 
  5. ^ „простфан.цом - Аyртон Сенна бy Алаин Прост”. wеб.арцхиве.орг. 2010-08-28. Приступљено 2023-05-21. 
  6. ^ „Ф1 - Грандприx.цом > Феатурес > Неwс Феатуре > МцЛарен версус Јеан-Марие Балестре”. wеб.арцхиве.орг. 2010-01-17. Приступљено 2023-05-21. 
  7. ^ „Неw Страитс Тимес - Гоогле Неwс Арцхиве Сеарцх”. wеб.арцхиве.орг. 2021-12-18. Приступљено 2023-05-21. 
  8. ^ „Неw Страитс Тимес - Гоогле Неwс Арцхиве Сеарцх”. wеб.арцхиве.орг. 2021-12-18. Приступљено 2023-05-21. 
  9. ^ „простфан.цом - Аyртон Сенна бy Алаин Прост”. wеб.арцхиве.орг. 2010-08-28. Приступљено 2023-05-21. 
  10. ^ „1990 - Сенна'с Ревенге · Ф1 Фанатиц”. wеб.арцхиве.орг. 2015-09-24. Приступљено 2023-05-21. 
  11. ^ а б „Тхе Трагиц Интимацy оф Асиф Кападиа’с Арцхивал Трилогy – Тхе Сундае”. wеб.арцхиве.орг. 2022-05-22. Приступљено 2023-05-21. 
  12. ^ „Сенна – ревиеw | Сенна | Тхе Гуардиан”. wеб.арцхиве.орг. 2022-06-12. Приступљено 2023-05-21. 
  13. ^ „[Алтернате Такес] Сенна”. wеб.арцхиве.орг. 2015-03-29. Приступљено 2023-05-21. 
  14. ^ „Сенна сцреенед ат Јапанесе Гранд Приx - Wоркинг Титле Филмс”. wеб.арцхиве.орг. 2014-10-31. Приступљено 2023-05-21. 
  15. ^ Сãо Пауло (на језику: енглески), 2023-05-16, Приступљено 2023-05-21 
  16. ^ „Сенна Премиере Сãо Пауло Бразил - Wоркинг Титле Филмс”. wеб.арцхиве.орг. 2014-10-31. Приступљено 2023-05-21. 
  17. ^ „Сенна Тхе Макинг оф а Сцреен Идол”. Мотор Спорт Магазине (на језику: енглески). 2014-07-07. Приступљено 2023-05-21. 
  18. ^ „Сенна Блу-раy (Унитед Кингдом)”. wеб.арцхиве.орг. 2022-07-23. Приступљено 2023-05-21. 
  19. ^ „Сенна - Роттен Томатоес”. wеб.арцхиве.орг. 2011-06-09. Приступљено 2023-05-21. 
  20. ^ „Емпире'с Сенна Мовие Ревиеw”. wеб.арцхиве.орг. 2013-12-30. Приступљено 2023-05-21. 
  21. ^ „Сенна – ревиеw | Филм | Тхе Гуардиан”. wеб.арцхиве.орг. 2014-11-25. Приступљено 2023-05-21. 
  22. ^ „Сенна: тхе дривер wхо лит уп Формула Оне - Телеграпх”. wеб.арцхиве.орг. 2018-01-15. Приступљено 2023-05-21. 
  23. ^ „Прост еxплаинс хис објецтионс то Сенна филм - Ф1 Фанатиц”. wеб.арцхиве.орг. 2012-07-14. Приступљено 2023-05-21. 
  24. ^ Прост анд Сенна'с Формер Манагер, Јулиан Јакоби | Беyонд Тхе Грид | Оффициал Ф1 Подцаст (на језику: српски), Приступљено 2023-05-21 
  25. ^ „Аwард Сцреенинг Сцхедуле”. сунданце.орг. Сунданце Институте. Архивирано из оригинала 4. 2. 2011. г. Приступљено 30. 1. 2011. 
  26. ^ „2011 Wиннерс”. Лафилмфест.цом. Архивирано из оригинала 30. 6. 2011. г. Приступљено 7. 1. 2012. 
  27. ^ „Пеопле'с Цхоице Аwард - Доцос”. мифф.цом.ау. 24. 8. 2011. Архивирано из оригинала 31. 10. 2014. г. Приступљено 30. 10. 2014. 
  28. ^ Буцкеридге, Јулиан. „Аудиенце Аwардс Анноунцед”. Аттхецинема.нет. Архивирано из оригинала 31. 12. 2013. г. Приступљено 7. 1. 2012. 
  29. ^ „Аделаиде Филм Фестивал”. Аделаиде Филм Фестивал. 15. 3. 2011. Архивирано из оригинала 20. 3. 2012. г. Приступљено 7. 1. 2012. 
  30. ^ „Wритерс Гуилд Аwардс: Цомплете Wиннерс Лист”. холлywоодрепортер.цом. Тхе Холлywоод Репортер. 19. 2. 2012. Архивирано из оригинала 30. 4. 2012. г. Приступљено 18. 2. 2019. 

Спољни линкови

уреди