Корисник:Гордана Ракиц/песак

Представа је форма литературе писана од стране писца, обично се састоји од дијалога или певања између глумаца. Намењена је позоришном извођењу, а не само читању. Представе се изводе на разним нивоима, од Бродвеја, регионалног позоришта, до позоришне заједнице, као и на универзитетима и школиским продукцијама. Постоје ретки драматисти, посебно Георге Бернард Схаw, који је имао мале предности да бира да ли ће се њихове представе изводити или читати. Термин "представа" може да се односи и на писан текст текстописца и на њихов комплетан позоришни наступ.[1]

Жанрови

уреди

Комедија

уреди

Комедије су представе које су осмишљене да буду смешне. Комедије су обично пуне шаљивих примедби,необичних ликова и чудних случајности. Одређене комедије су усмерене ка различитим старосним групама. Комедије су биле једне од два основна типа представе у Античкој Грчкој, заједно са трагедијама. Пример комедије би била представа Вилијама Шекспира "Сан летње ноћи", а модернији пример је пародија "Суботом увеч уживо".[2][3]

Фарса

уреди

У фарсама се обично глуми и оне укључују хумор. Пример за фарсу је представа Вилијама Шекспира "Комедија неспоразума" или дело Марка Твена "Да ли је он мртав?".

Сатирика

уреди

Сатиричне представе комично представљају садашња догађања људи док у исто време покушавају да изразе политичко или социјално мишљење, на пример истичу корупцију. Пример сатире је дело Николаја Гогоља "Владин инспектор". Сатире су обично најпопуларнија врста комичних представа.

Комедија обнове

уреди

Комедија обнове је жанр који истражује односе између мушкарца и жене, и сматрала се рисканта у то време. Главни ликови у овим комедијама су имали разне стереотипе и ти стереотипи су пронадјени у многим представама ове врсте тако да је већина представа имала сличну поруку и садржај.

Трагедија

уреди

Ове представе садрже мрачније теме као што су смрт и несрећа. Обично протагониста представе има трагичну грешку, особину која ће да доведе до њихове пропасти. Трагичне представе преносе све емоције и имају веома драматичан сукоб. Трагедија је била једна од два првобитна типа комедије у Античкој Грчкој. Неки од примера трагедија су "Хамлет" Вилијама Шекспира и дело Џона Вебстера "Војвоткиња од Малфија".

Историјска

уреди

Ове представе се фокусирају на праве историјске догађаје. Могу да буду трагедије и комедије, али обично нису ни једно ни друго. Историја као посебан жанр је била популаризована од стране Вилијама Шекспира. Примери историјске представе су "Деметриус" и дело Вилијама Шекспира "Краљ Џон".[4]

Мјузикл

уреди

Баладна опера, популарни позоришни стил тог времена, била је прва врста мјузикла која је извођена у америчким колонијама. Први мјузикл Америчког порекла је први пут изведен у Филаделфији 1767. године и звао се "Разочарање", али ова представа никад није ушла у продакцију. Око 1920. позоришни стил је почео јасније да се дефинише. За мјузикл то је значило да су композитори добили право да осмисле сваку песму у представи.

Пред крај 1990. било је веома мало оригиналних мјузикла са Бродвеја јер су многи били рекреација филмова и новела.

Мјузикли су имали песме које су објашњавале радњу приче и они су обично ишли уз плес.

Терминологија

уреди

Термин "представа" може да буде генералан израз или да се односи на представу без музике. Понекада се термин "правилна представа" користи као контраст за представу са музиком, која укључује музику, плес и певање песама од стране ликова у представи. За кратке представе се користио термин "плаyлет" (кратка игра).

Термин "сценарио" означава написан текст за представу. После увода, као што су наслов и аутор,уобичајено почиње са листом која именује главе извођаче, а прати их кратак опис.

За мјузикле се често користи термин "либрето" уместо "сценарио".

Представа се обично дели на призоре, као што су поглавља у новелама. Кратка представа може да садржи само један призор. Призори су подељени на сцене и нумерисани су, као и сцене. Свака сцена се налази на специфичној локацији, а описане су у сценарију. Промена локације обично захтева промену сценарија за које је потребно време.

Сценарио такође садржи кретање глумаца, обично да ли треба да изађу или уђу.

Референце

уреди
  1. ^ „тхе дефинитион оф плаy”. www.дицтионарy.цом (на језику: енглески). Приступљено 2019-04-12. 
  2. ^ „ТХЕ АНЦИЕНТ ГРЕЕК ДРАМА & ТХЕАТРЕ ХИСТОРY ПАГЕ”. анарцхон.трипод.цом. Приступљено 2019-04-12. 
  3. ^ „Оригин оф Цомедy”. www.тхеатрехисторy.цом. Приступљено 2019-04-12. 
  4. ^ Саул, Нигел (2006-06-19). Тхе Тхрее Рицхардс: Рицхард I, Рицхард II анд Рицхард III (на језику: енглески). А&C Блацк. ИСБН 9781852855215.