Сан летње ноћи

(преусмерено са A Midsummer Night's Dream)

San letnje noći (енгл. A Midsummer Night's Dream) je pozorišna komedija Vilijama Šekspira. Veruje se da je napisan između 1590. i 1596. godine. Predstava se sastoji od više isprepletanih kompleksnih priča koje se vrte oko braka Tezeja i Hipolite. Jedan deo predstave posvećen je četvorici atinskih ljubavnika, a drugi deo predstave koncipiran je na šest glumaca amatera koji moraju, na venčanju Tezeja i Hipolite, da odigraju svoju interpretaciju predstave Pyramus and Thisbe. Ove priče odvijaju se u šumi, naseljenoj vilama koje kontrolišu likove predstave. San letnje noći je jedna od najpopularnijih predstava Vilijama Šekspira i prikazuje se u celom svetu.

Oberon, Titania and Puck with Fairies Dancing. William Blake. c.1786.jpg
Настанак и садржај
Ориг. наслов[A Midsummer Nights Dream] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ)
АуторVilijam Šekspir
ЗемљаKraljevstvo Engleska
Језикengleski
Жанрkomedija
Спољашње везе
Ориг. текст[A Midsummer Night's Dream] грешка: {{lang}}: непрепозната ознака језика: ISO 639 (помоћ) ( Викизворник)

UlogeУреди

Uloga Opis
TEZEJ vojvoda atinski
HIPOLITA kraljica Amazonki, verenica Tezejeva
EGEJ Hermijin otac
HERMIJA Egejeva kći, zaljubljena u Lisandra
LISANDER Hermijin dragan
DEMETAR Hermijin prosilac
HELENA zaljubljena u Demetra
FILOSTRAT Tezejev priredivač zabava
OBERON kralj vila i vilenjaka
TITANIJA kraljica vila i vilenjaka
PUK ili šumski đavolak
GRAŠKOV CVET
PAUČINA
MOLjAC
SLACICA vile i vilenjaci
PETAR DUNjA tesar; Prolog

u međuigri

NIK(OLA) VRATILO tkač;

Piram u međuigri

FRANjA FRULA krpac mehova;

Tizba u međuigri

TOMA NjUŠKA krpač kotlova;

Zid u međuigri

DUŠICA stolar;

Jjav u meduigri

GLADNICA krojač;

Mesečina u međuigri

OSTALE VILE I VILENjACI iz pratnje Oberonove i Titanijine
DVORANI I SLUGE iz pratnje Tezejeve i Hipolitine

IzvoriУреди

Ne može se sa sigurnošću tvrditi kada je San letnje noći napisan i prvu put izveden, ali na osnovu dostupnih referenci i aluzija iz poeme „Epithalamion“ engleskog pesnika Edmunda Spensera, smatra se da je delo nastalo krajem 1595 ili početkom 1596. godine. Pojedini teoretičari smatraju da je predstava možda napisana za aristokratsko venčanje (na primer Elizabete Keri, Ledi Berkli), dok drugi smatraju da je napisana za kraljicu Elizabetu I u čast njenog proslavljanja praznika Sv. Jovana, ali ne postoje dovoljno jaki dokazi koji po podržali ove teorije. U svakom slučaju, ukoliko bi se ove teorije pokazale kao tačne, predstava je verovatno odigrana u Pozorištu (енгл. The Theatre) i Pozorištu Gloub, kraljičinim pozorištima gde su se izvodili Šekspirovi komadi. Iako nisu sačuvani prvobitni prevodi i adaptacije dela, različiti izvori, poput Ovidijeve Metamorfoze ili Džefrijeve Kraljeve priče, opisuje scenario Šekspirovog komada.[1] Prema Džonu Tviningu, delo prati radnju čestvorice ljubavnika koji prolaze suđenje u šumi, nalik onom opisanom u staronemačkom narativu „Der Busant“.[2]

Prema tvrdnjama autorke Dorotee Kehler, period pisanja je verovatno smešten između 1594. i 1596. godine, što znači da je Šekspir najverovatnije završio svoj rad na predstavi Romeo i Julija i počeo Venecijanskog trgovca. Predstava San letnje noći pripada ranom-srednjem periodu Šekspirovog stvaralaštva, kada je Šekspir primarnu pažnju posvećivao lirizmu svojih dela. [3]

Datum i tekstУреди

Predstavu San letnje noći je u Stacionarski registar (registar izdanja knjiga, knjigovezača i slično) upisao, 8. oktobra 1600 godine, knjižar Tomas Fišer koji je prvo kvarto izdanje objavio iste godine.[4] Drugi kvarto je štampan 1619. godine od strane Vilijama Džegerde, kao deo njegovog „Lažnog folija“.[4] Predstava je u štampanom obliku objavljena u „Prvom foliju” 1623. godine. Na naslovnoj stranici prvog kvartalnog izdanja je objavljeno da Šekspirovo delo datira pre 1960. godine.[5]

Adaptacije i kulturne referenceУреди

DramaУреди

Dramski pisac Ken Ludvig napisao je komičnu dramu Šekspir u Holivudu (енгл. Shakespeare in Hollywood) smeštena u periodu snimanja holivudskog crno-belog filma San letnje noći 1935. godine.[6][7]

LiteraturaУреди

Pisac V Stenlej Mos iskoristio je citat „Ill met by moonlight” kao deo svoje knjige „Ill Met by Moonlight” iz 1950. godine koja prati sudbinu otetog generala Kreipa tokom Drugog svetskog rata.[8] Knjiga je 1957. godine adaptirana u istoimeni film. [9]

Nemački dramaturug Štraus Boto napisao je Der Park zasnovanu na likovima i motivima i Sna letnje noći.[10]

GalerijaУреди


Napomene i izvoriУреди

Sve reference za San letnje noći, osim kada nije drugačije naznačeno, preuzeta su iz drugog izdanja „Arden Shakespeare”.[11] Po njihovom referentnom sistemu koji koristi rimsku numerizaciju, , III.i.55 znači akt 3, scena 1, linija 55.

NapomeneУреди

ReferenceУреди

  1. ^ Brooks 1979, стр. lix.
  2. ^ Twyning 2012, стр. 77.
  3. ^ Kehler 1998, стр. 3.
  4. 4,0 4,1 Brooks 1979, стр. xxi.
  5. ^ Brooks 1979, стр. lvii.
  6. ^ KILIAN, MICHAEL. „No holds Bard! This Shakespeare worth giving hoot”. chicagotribune.com. Приступљено 14. 10. 2019. 
  7. ^ „Ken Ludwig – Playwright: Shakespeare in Hollywood”. www.kenludwig.com. Приступљено 14. 10. 2019. 
  8. ^ Garden, Robin (2014). Shakespeare Reloaded (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 135. ISBN 978-1-107-67930-6. 
  9. ^ „BFI Screenonline: Ill Met By Moonlight (1957)”. www.screenonline.org.uk (на језику: енглески). Приступљено 18. 1. 2018. 
  10. ^ Broich 2006, стр. 144.
  11. ^ Brooks 1979.

IzvoriУреди

Izdanja pozorišne prestave San letnje noćiУреди

Sekundarni izvoriУреди

Buduća čitanjaУреди

Spoljašnje vezeУреди