Сан летње ноћи (енгл. A Midsummer Night's Dream) је позоришна комедија Вилијама Шекспира. Верује се да је написан између 1590. и 1596. године. Представа се састоји од више испреплетаних комплексних прича које се врте око брака Тезеја и Хиполите. Један део представе посвећен је четворици атинских љубавника, а други део представе конципиран је на шест глумаца аматера који морају, на венчању Тезеја и Хиполите, да одиграју своју интерпретацију представе Пyрамус анд Тхисбе. Ове приче одвијају се у шуми, насељеној вилама које контролишу ликове представе. Сан летње ноћи је једна од најпопуларнијих представа Вилијама Шекспира и приказује се у целом свету.

Сан летње ноћи
Настанак и садржај
Ориг. насловА Мидсуммер Нигхтс Дреам
АуторВилијам Шекспир
ЗемљаКраљевство Енглеска
Жанр / врста делакомедија
Спољашње везе
Ориг. текстА Мидсуммер Нигхт'с Дреам (енглески Викизворник)

Улоге

уреди
Улога Опис
ТЕЗЕЈ војвода атински
ХИПОЛИТА краљица Амазонки, вереница Тезејева
ЕГЕЈ Хермијин отац
ХЕРМИЈА Егејева кћи, заљубљена у Лисандра
ЛИСАНДЕР Хермијин драган
ДЕМЕТАР Хермијин просилац
ХЕЛЕНА заљубљена у Деметра
ФИЛОСТРАТ Тезејев приредивач забава
ОБЕРОН краљ вила и вилењака
ТИТАНИЈА краљица вила и вилењака
ПУК или шумски ђаволак
ГРАШКОВ ЦВЕТ
ПАУЧИНА
МОЉАЦ
СЛАЦИЦА виле и вилењаци
ПЕТАР ДУЊА тесар; Пролог

у међуигри

НИК(ОЛА) ВРАТИЛО ткач;

Пирам у међуигри

ФРАЊА ФРУЛА крпац мехова;

Тизба у међуигри

ТОМА ЊУШКА крпач котлова;

Зид у међуигри

ДУШИЦА столар;

Јјав у медуигри

ГЛАДНИЦА кројач;

Месечина у међуигри

ОСТАЛЕ ВИЛЕ I ВИЛЕЊАЦИ из пратње Оберонове и Титанијине
ДВОРАНИ I СЛУГЕ из пратње Тезејеве и Хиполитине

Извори

уреди

Не може се са сигурношћу тврдити када је Сан летње ноћи написан и прву пут изведен, али на основу доступних референци и алузија из поеме „Епитхаламион“ енглеског песника Едмунда Спенсера, сматра се да је дело настало крајем 1595 или почетком 1596. године. Поједини теоретичари сматрају да је представа можда написана за аристократско венчање (на пример Елизабете Кери, Леди Беркли), док други сматрају да је написана за краљицу Елизабету I у част њеног прослављања празника Св. Јована, али не постоје довољно јаки докази који по подржали ове теорије. У сваком случају, уколико би се ове теорије показале као тачне, представа је вероватно одиграна у Позоришту (енгл. The Theatre) и Позоришту Глоуб, краљичиним позориштима где су се изводили Шекспирови комади. Иако нису сачувани првобитни преводи и адаптације дела, различити извори, попут Овидијеве Метаморфозе или Џефријеве Краљеве приче, описује сценарио Шекспировог комада.[1] Према Џону Твинингу, дело прати радњу честворице љубавника који пролазе суђење у шуми, налик оном описаном у старонемачком наративу „Дер Бусант“.[2]

Према тврдњама ауторке Доротее Кехлер, период писања је вероватно смештен између 1594. и 1596. године, што значи да је Шекспир највероватније завршио свој рад на представи Ромео и Јулија и почео Венецијанског трговца. Представа Сан летње ноћи припада раном-средњем периоду Шекспировог стваралаштва, када је Шекспир примарну пажњу посвећивао лиризму својих дела. [3]

Датум и текст

уреди

Представу Сан летње ноћи је у Стационарски регистар (регистар издања књига, књиговезача и слично) уписао, 8. октобра 1600 године, књижар Томас Фишер који је прво кварто издање објавио исте године.[4] Други кварто је штампан 1619. године од стране Вилијама Џегерде, као део његовог „Лажног фолија“.[4] Представа је у штампаном облику објављена у „Првом фолију” 1623. године. На насловној страници првог кварталног издања је објављено да Шекспирово дело датира пре 1960. године.[5]

Адаптације и културне референце

уреди

Драмски писац Кен Лудвиг написао је комичну драму Шекспир у Холивуду (енгл. Shakespeare in Hollywood) смештена у периоду снимања холивудског црно-белог филма Сан летње ноћи 1935. године.[6][7]

Писац V. Стенлеј Мос искористио је цитат „Илл мет бy моонлигхт” као део своје књиге „Илл Мет бy Моонлигхт” из 1950. године која прати судбину отетог генерала Креипа током Другог светског рата.[8] Књига је 1957. године адаптирана у истоимени филм.[9]

Немачки драматуруг Штраус Бото написао је Дер Парк засновану на ликовима и мотивима и Сна летње ноћи.[10]

Галерија

уреди

Напомене

уреди
Грешка код цитирања: <ref> таг са именом „ФООТНОТЕБроокс1979” дефинисан у <references> није употребљен у претходном тексту.

Референце

уреди
  1. ^ Броокс 1979, стр. лиx.
  2. ^ Тwyнинг 2012, стр. 77.
  3. ^ Кехлер 1998, стр. 3.
  4. ^ а б Броокс 1979, стр. xxи.
  5. ^ Броокс 1979, стр. лвии.
  6. ^ КИЛИАН, МИЦХАЕЛ. „Но холдс Бард! Тхис Схакеспеаре wортх гивинг хоот”. цхицаготрибуне.цом. Приступљено 14. 10. 2019. 
  7. ^ „Кен Лудwиг – Плаywригхт: Схакеспеаре ин Холлywоод”. www.кенлудwиг.цом. Архивирано из оригинала 27. 10. 2019. г. Приступљено 14. 10. 2019. 
  8. ^ Гарден, Робин (2014). Схакеспеаре Релоадед (на језику: енглески). Цамбридге Университy Пресс. стр. 135. ИСБН 978-1-107-67930-6. 
  9. ^ „БФИ Сцреенонлине: Илл Мет Бy Моонлигхт (1957)”. www.сцреенонлине.орг.ук (на језику: енглески). Приступљено 18. 1. 2018. 
  10. ^ Броицх 2006, стр. 144.

Литература

уреди

Додатна литература

уреди

Спољашње везе

уреди