Сан летње ноћи

San letnje noći (енгл. A Midsummer Night's Dream) je pozorišna komedija Vilijama Šekspira. Veruje se da je napisan između 1590. i 1596. godine. Predstava se sastoji od više isprepletanih kompleksnih priča koje se vrte oko braka Tezeja i Hipolite. Jedan deo predstave posvećen je četvorici atinskih ljubavnika, a drugi deo predstave koncipiran je na šest glumaca amatera koji moraju, na venčanju Tezeja i Hipolite, da odigraju svoju interpretaciju predstave Pyramus and Thisbe. Ove priče odvijaju se u šumi, naseljenoj vilama koje kontrolišu likove predstave. San letnje noći je jedna od najpopularnijih predstava Vilijama Šekspira i prikazuje se u celom svetu.

Настанак и садржај
Ориг. наслов	[A Midsummer Nights Dream]
Аутор	Vilijam Šekspir
Земља	Kraljevstvo Engleska
Језик	engleski
Жанр / врста дела	komedija
Спољашње везе
Ориг. текст	[A Midsummer Night's Dream] ( Викизворник)

Uloge

Uloga	Opis
TEZEJ	vojvoda atinski
HIPOLITA	kraljica Amazonki, verenica Tezejeva
EGEJ	Hermijin otac
HERMIJA	Egejeva kći, zaljubljena u Lisandra
LISANDER	Hermijin dragan
DEMETAR	Hermijin prosilac
HELENA	zaljubljena u Demetra
FILOSTRAT	Tezejev priredivač zabava
OBERON	kralj vila i vilenjaka
TITANIJA	kraljica vila i vilenjaka
PUK	ili šumski đavolak
GRAŠKOV CVET
PAUČINA
MOLjAC
SLACICA	vile i vilenjaci
PETAR DUNjA	tesar; Prolog u međuigri
NIK(OLA) VRATILO	tkač; Piram u međuigri
FRANjA FRULA	krpac mehova; Tizba u međuigri
TOMA NjUŠKA	krpač kotlova; Zid u međuigri
DUŠICA	stolar; Jjav u meduigri
GLADNICA	krojač; Mesečina u međuigri
OSTALE VILE I VILENjACI	iz pratnje Oberonove i Titanijine
DVORANI I SLUGE	iz pratnje Tezejeve i Hipolitine

Izvori

Ne može se sa sigurnošću tvrditi kada je San letnje noći napisan i prvu put izveden, ali na osnovu dostupnih referenci i aluzija iz poeme „Epithalamion“ engleskog pesnika Edmunda Spensera, smatra se da je delo nastalo krajem 1595 ili početkom 1596. godine. Pojedini teoretičari smatraju da je predstava možda napisana za aristokratsko venčanje (na primer Elizabete Keri, Ledi Berkli), dok drugi smatraju da je napisana za kraljicu Elizabetu I u čast njenog proslavljanja praznika Sv. Jovana, ali ne postoje dovoljno jaki dokazi koji po podržali ove teorije. U svakom slučaju, ukoliko bi se ove teorije pokazale kao tačne, predstava je verovatno odigrana u Pozorištu (енгл. The Theatre) i Pozorištu Gloub, kraljičinim pozorištima gde su se izvodili Šekspirovi komadi. Iako nisu sačuvani prvobitni prevodi i adaptacije dela, različiti izvori, poput Ovidijeve Metamorfoze ili Džefrijeve Kraljeve priče, opisuje scenario Šekspirovog komada. Prema Džonu Tviningu, delo prati radnju čestvorice ljubavnika koji prolaze suđenje u šumi, nalik onom opisanom u staronemačkom narativu „Der Busant“.

Prema tvrdnjama autorke Dorotee Kehler, period pisanja je verovatno smešten između 1594. i 1596. godine, što znači da je Šekspir najverovatnije završio svoj rad na predstavi Romeo i Julija i počeo Venecijanskog trgovca. Predstava San letnje noći pripada ranom-srednjem periodu Šekspirovog stvaralaštva, kada je Šekspir primarnu pažnju posvećivao lirizmu svojih dela.

Datum i tekst

Predstavu San letnje noći je u Stacionarski registar (registar izdanja knjiga, knjigovezača i slično) upisao, 8. oktobra 1600 godine, knjižar Tomas Fišer koji je prvo kvarto izdanje objavio iste godine. Drugi kvarto je štampan 1619. godine od strane Vilijama Džegerde, kao deo njegovog „Lažnog folija“. Predstava je u štampanom obliku objavljena u „Prvom foliju” 1623. godine. Na naslovnoj stranici prvog kvartalnog izdanja je objavljeno da Šekspirovo delo datira pre 1960. godine.

Adaptacije i kulturne reference

Drama

Dramski pisac Ken Ludvig napisao je komičnu dramu Šekspir u Holivudu (енгл. Shakespeare in Hollywood) smeštena u periodu snimanja holivudskog crno-belog filma San letnje noći 1935. godine.

Literatura

Pisac V Stenlej Mos iskoristio je citat „Ill met by moonlight” kao deo svoje knjige „Ill Met by Moonlight” iz 1950. godine koja prati sudbinu otetog generala Kreipa tokom Drugog svetskog rata. Knjiga je 1957. godine adaptirana u istoimeni film.

Nemački dramaturug Štraus Boto napisao je Der Park zasnovanu na likovima i motivima i Sna letnje noći.

Galerija

• San letnje noći u umetnosti
• 
  Puck, 1789
• 
  Titania and Bottom, 1793–94
• 
  Titania and Bottom
• 
  The Reconciliation of Titania and Oberon
• 
  The Marriage of Oberon and Titania
• 
  Titania welcoming her fairy brethren
• 
  La Folie de Titania, 1897
• 
  A Midsummer Night's Dream, 1873
• 
  A Midsummer Night's Dream, čin IV, scena I

Napomene i izvori

Sve reference za San letnje noći, osim kada nije drugačije naznačeno, preuzeta su iz drugog izdanja „Arden Shakespeare”. Po njihovom referentnom sistemu koji koristi rimsku numerizaciju, , III.i.55 znači akt 3, scena 1, linija 55.

Izvori

Izdanja pozorišne prestave San letnje noći

• Brooks, Harold F., ур. (1979). A Midsummer Night's Dream. The Arden Shakespeare, 2nd series. Methuen & Co. ISBN 0-415-02699-7. 

Sekundarni izvori

• Ball, Robert Hamilton (2016) [first published 1968]. Shakespeare on Silent Film: A Strange Eventful History. Routledge Library Editions: Film and Literature. 1. London: Routledge. ISBN 978-1-138-99611-3. 
• Barnes, Clive (18. 4. 1967). „Midsummer Night's Dream: Balanchine Helps Turn Classic Into Film”. The New York Times. ISSN 0362-4331. OCLC 1645522. Приступљено 31. 3. 2017. 
• „A Midsummer Night's Dream”. BBC. 28. 11. 2005. Приступљено 1. 4. 2017. 
• Bevington, David (1996). „But We Are Spirits of Another Sort': The Dark Side of Love and Magic in 'A Midsummer Night's Dream'”. Ур.: Dutton, Richard. A Midsummer Night's Dream. New York: St. Martin's Press. стр. 24—35. ISBN 978-0-333-60197-6. 
• Broich, Ulrich (2006). „Oberon and Titania in the City Park: The Magic of Other Texts as the Subject of Der Park by Botho Strauß”. Ур.: Jansohn, Christa. German Shakespeare Studies at the Turn of the Twenty-first Century. International studies in Shakespeare and his contemporaries. Newark, Delaware: University of Delaware Press. стр. 144—60. ISBN 978-0-87413-911-2. 
• Cavendish, Dominic (21. 6. 2014). „10 things you didn't know about A Midsummer Night's Dream”. The Telegraph. Архивирано из оригинала 29. 9. 2016. г. Приступљено 1. 4. 2017. 
• Charles, Gerard (2000). „A Midsummer Night's Dream”. BalletMet. Архивирано из оригинала 1. 5. 2011. г. Приступљено 29. 1. 2010. 
• Forward, Stephanie (1. 8. 2006). „A reader's guide to Lords And Ladies”. The Open University. Архивирано из оригинала 7. 10. 2016. г. Приступљено 2. 6. 2016. 
• Garner, Shirley Nelson (1998). „A Midsummer Night's Dream: "Jack Shall Have Jill; / Nought Shall Go Ill"”. Ур.: Kehler, Dorothea. A Midsummer Night's Dream: Critical Essays. Garland reference library of the humanities. 1900 (reprint изд.). Psychology Press. стр. 127—44. ISBN 978-0-8153-3890-1. 
• Gibson, Gloria J. (1996). „Gone but Never Forgotten: B. McQueen, M. Sinclair, R. Cash and T. Cade Bambara”. Black Camera. Indiana University Press. 11 (1): 3—4. ISSN 1536-3155. JSTOR 27761473. eISSN 1947-4237. 
• Green, Douglas E. (1998). „Preposterous Pleasures: Queer Theories and A Midsummer Night's Dream”. Ур.: Kehler, Dorothea. A Midsummer Night's Dream: Critical Essays. Garland reference library of the humanities. 1900 (reprint изд.). Psychology Press. стр. 369—400. ISBN 978-0-8153-3890-1. 
• Halliday, F. E. (1964). A Shakespeare Companion 1564–1964. Baltimore: Penguin. 
• Howard, Jean E. (2003). „Feminist Criticism”. Ур.: Wells, Stanley; Orlin, Lena Cowen. Shakespeare: An Oxford Guide. New York: Oxford University Press. стр. 411–23. ISBN 978-0-19-924522-2. 
• Hunt, Maurice (1986). „Individuation in "A Midsummer Night's Dream"”. South Central Review. The South Central Modern Language Association. 3 (2): 1—13. ISSN 0743-6831. JSTOR 3189362. doi:10.2307/3189362. eISSN 1549-3377. 
• „The Donkey Show: A Midsummer Night's Disco”. Internet Off-Broadway Database. n.d. Архивирано из оригинала 01. 04. 2017. г. Приступљено 31. 3. 2017. 
• Kehler, Dorothea (1998). „A Midsummer Night's Dream: A Bibliographic Survey of the Criticism”. Ур.: Kehler, Dorothea. A Midsummer Night's Dream: Critical Essays. Garland reference library of the humanities. 1900 (reprint изд.). Psychology Press. стр. 3—76. ISBN 978-0-8153-3890-1. 
• Kiernan, Victor Gordon (1993). Shakespeare, Poet and Citizen. London: Verso. ISBN 978-0-86091-392-4. 
• Kimber, Marian Wilson (2006). „Reading Shakespeare, Seeing Mendelssohn: Concert Readings of A Midsummer Night's Dream, ca. 1850–1920”. The Musical Quarterly. Oxford University Press. 89 (2/3): 199—236. ISSN 0027-4631. JSTOR 25172840. doi:10.1093/musqtl/gdm002. eISSN 1741-8399. 
• MacQueen, Scott (2009). „Midsummer Dream, Midwinter Nightmare: Max Reinhardt and Shakespeare versus the Warner Bros.”. The Moving Image: The Journal of the Association of Moving Image Archivists. University of Minnesota Press. 9 (2): 30—103. ISSN 1532-3978. JSTOR 41164591. doi:10.1353/mov.2010.0012. eISSN 1542-4235. 
• Mancewicz, Aneta (2014). Intermedial Shakespeares on European Stages. Palgrave Studies in Performance and Technology. Springer. ISBN 978-1-137-36004-5. 
• Marks, Peter (28. 5. 1999). „More a Backstage Bacchanal Than a Midsummer Dream”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 22. 4. 2016. г. Приступљено 22. 11. 2016. 
• Marshall, David (1982). „Exchanging Visions: Reading A Midsummer Night's Dream”. ELH. The Johns Hopkins University Press. 49 (3): 543—75. ISSN 0013-8304. JSTOR 2872755. S2CID 163807169. doi:10.2307/2872755. eISSN 1080-6547. 
• Montrose, Louis (2000). „The Imperial Votaress”. Ур.: Brown, Richard Danson; Johnson, David. A Shakespeare Reader: Sources and Criticism. London: Macmillan Press. стр. 60—71. ISBN 978-0-312-23039-5. 
• O'Donovan, Gerard (30. 5. 2016). „Russell T Davies made Shakespeare engaging, fresh and funny”. The Telegraph. Архивирано из оригинала 5. 8. 2016. г. Приступљено 1. 4. 2017. 
• Reynolds, Norman (14. 7. 2006). „Ein Sommernachtstraum” [A Midsummer Night's Dream]. Ballet.co.uk. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 11. 5. 2014. 
• „Stage History”. The Royal Shakespeare Company. n.d. Архивирано из оригинала 13. 12. 2016. г. Приступљено 11. 5. 2014. 
• „Shakespeare in the Arb”. University of Michigan. n.d. Архивирано из оригинала 23. 6. 2016. г. Приступљено 15. 7. 2016. 
• Slights, William W. E. (1988). „The Changeling in A Dream”. SEL: Studies in English Literature 1500–1900. Rice University. 28 (2, Elizabethan and Jacobean Drama): 259—72. ISSN 0039-3657. JSTOR 450551. doi:10.2307/450551. eISSN 1522-9270. 
• Tennenhouse, Leonard (1986). Power on Display: The Politics of Shakespeare's Genres. Routledge library editions: Shakespeare. 48 (reprint изд.). New York: Routledge. ISBN 978-0-415-35315-1. 
• Twyning, John (2012). Forms of English History in Literature, Landscape, and Architecture. New York: Springer Nature. ISBN 978-1-137-28470-9. 
• „Planet and Satellite Names and Discoverers”. USGS. n.d. Приступљено 1. 4. 2017. 
• Waleson, Heidi (25. 1. 2011). „A Remarkably Inventive A Cappella Premiere”. The Wall Street Journal. ISSN 0099-9660. OCLC 781541372. 
• Watts, Richard W. (1972). „Films of a Moonstruck World”. Ур.: Eckert, Charles W. Focus on Shakespearean Films. Film focus. Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-807644-3. 
• Whittall, Arnold (1998). „Midsummer Night's Dream, A”. Ур.: Sadie, Stanley. The New Grove Dictionary of Opera. The New Grove Dictionary of Opera. 3 (8 изд.). Macmillan Publishers. ISBN 0-333-73432-7. Приступљено 31. 3. 2017 — преко Grove Music Online. 
• Wiles, David (2008). „The Carnivalesque in A Midsummer Night's Dream”. Ур.: Bloom, Harold; Marson, Janyce. A Midsummer Night's Dream. Bloom's Shakespeare Through the Ages. New York: Bloom's Literary Criticism. стр. 208–23. ISBN 978-0-7910-9595-9. 
• Wiles, David (1993). Shakespeare's Almanac: A Midsummer Night's Dream, Marriage and the Elizabethan Calendar. Woodbridge: D.S.Brewer. ISBN 0859913988. 

Buduća čitanja

• Buchanan, Judith (2005). „Historically Juxtaposed Beans (I): A Midsummer Night's Dream on Film”. Ур.: Buchanan, Judith. Shakespeare on Film. Harlow: Pearson Education. стр. 121—49. ISBN 978-0-582-43716-6. 
• Croce, Benedetto (1999). „Benedetto Croce, comedy of love”. Ур.: Kennedy, Judith M.; Kennedy, Richard F. A Midsummer Night's Dream. Shakespeare: The Critical Tradition. 7. London: A&C Black. стр. 386—88. ISBN 978-1-84714-175-0. 
• Evans, G. Blakemore; Tobin, J. J. M., ур. (1997). „A Midsummer Night's Dream”. The Riverside Shakespeare. 1 (2nd, illustrated изд.). Boston: Houghton Mifflin. стр. 256—83. ISBN 978-0-395-85822-6. 
• Foakes, R. A., ур. (2003). A Midsummer Night's Dream. The New Cambridge Shakespeare (2nd изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-53247-1. 
• Holland, Peter, ур. (1994). A Midsummer Night's Dream. The Oxford Shakespeare. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-812928-8. doi:10.1093/actrade/9780198129288.book.1. 
• Huke, Ivan; Perkins, Derek Cyril (1981). A Midsummer Night's Dream. Literature Revision Notes and Examples. Walton-on-Thames: Celtic Revision Aids. ISBN 978-0-17-751305-3. 
• Merwin, Ted (23. 3. 2007). „The Dark Lady as a Bright Literary Light”. The Jewish Week. стр. 56—57. 
• Parker, P. (1998). „Murals and Morals: A Midsummer Night's Dream”. Ур.: Most, Glenn W. Texte Edieren [Editing Texts]. Aporemata: Kritische Studien zur Philologiegeschichte. 2. Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht. стр. 190—218. ISBN 3-525-25901-8. 

Spoljašnje veze

• A Midsummer Night's Dream Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јул 2020) u Britanskoj biblioteci
• A Midsummer Night's Dream на пројекту Гутенберг
• A Midsummer Night's Dream Navigator Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2016): HTML verzija teksta.
• Formiran tekst
• No Fear Shakespeare izdanje Архивирано на сајту Wayback Machine (6. април 2011): originalni jezik i moderan prevod
• Clear Shakespeare's A Midsummer Night's Dream: audio vodič kroz pozorišni komad
• A Midsummer Night's Dream 2016 International Movie Database
• A Midsummer Night's Dream – 90-Minute abridgement by Gerald P Murphy
• A Thirty Minute Dream: Redukovani Šekspirev komad namenjen školskom učenju
• A Midsummer Night's Dream public domain audiobook at LibriVox