Крнка модел 1867 (енгл. M1867 Russian Krnka), руска спорометна пушка острагуша из 19. века.[3]

Крнка М. 1867
Руска Крнка из 1876.
Врстапушка острагуша
Порекло Руско царство
Употреба
Употреба у Руско царство
 Краљевина Србија
 Кнежевина Црна Гора
 Бугарска
Производња
Цена25 динара (1879)[2]
ПроизведеноРуско царство 613.287
Краљевина Србија 300
Књажевина Црна Гора 7.200
Бугарска 212.150[1] комада
Варијантепушка и карабин
Спецификације
Маса4.730 kg
Дужина1.220 mm
Калибар14.8 mm
Врста операцијеспорометна (једнометна) острагуша.
Начин дејствазатварач у виду поклопца са спољашњим орозом
Макс. еф. дометдо 1.000 m
Начин пуњењаострагуша
Руска Крнка.
Затварач и метак изблиза.

Карактеристике

уреди
 
Шематски приказ затварача и табана.

Крнка је била спорометна пушка острагуша руске производње, која је била део наоружања руске, српске и црногорске војске. Крнка је била изолучена острагуша са 4 жлеба у цеви и оригиналним попречним затварачем, која се морала пунити након сваког пуцња.[3]

Ове пушке имале су затварач у облику поклопца (шарнира), који се окреће око осовине која је паралелна оси цеви, и налази се са њене леве стране. Ударна игла и опруга су у телу затварача, а опаљивање је орозом. Због тешкоћа око извлачења и избацивања празне чауре, ти затварачи нису нашли ширу примену, а ове пушке су се у пракси показале као споре и склоне заглављивању.[4][5]

 
Затварач у виду поклопца, који је убрзо напуштен.

У Србији и Црној Гори

уреди

Приликом модернизације наоружања српске војске у периоду 1867-1870, Кне̟жевина Србија је купила 300 руских крнки М.1869. Испитивањем је закључено да су слабог квалитета, па су употребљене за наоружање жандармерије, док је су за опремање војске усвојене пушке острагуше система Грин модел 1867 и Пибоди модел 1870. Србија је у ратовима 1876-1878. од Турака заробила већи број ових пушака (које су ови запленили Русима). Министарство војно Кнежевине Србије је 1. марта 1879. објавило ценовник заплењеног и војничког оружја, по коме је крнка вредела свега 25 динара, отприлике колико и гриновача, а нешто мање од српске пибодуше.[2]

За то време, Књажевина Црна Гора је 1869. у Бечу набавила 2.500 крнки од руске новчане помоћи, а 1874. још 4.500 комада, док је у исто време домаћа радионица у Ријеци Црнојевића успела да преправи 200 аустријских карабина капислара у острагуше Крнкиног система.[6]

Референце

уреди
  1. ^ Богдановић 1990, стр. 63-64.
  2. ^ а б Богдановић 1990, стр. 64.
  3. ^ а б Никола Гажевић, Војна енциклопедија 7, Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 548-550
  4. ^ Никола Гажевић, Војна енциклопедија 10, Војноиздавачки завод, Београд (1976), стр. 676
  5. ^ „Objavljena monografija Crnogorsko naoružanje (1870-1916)”. oruzjeonline.com (на језику: хрватски). 2020-11-17. Приступљено 2023-02-12. 
  6. ^ Богдановић 1990, стр. 63.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди