Википедија

Леукемија

Леукемија (грч. λευκος, „леукос-бело“ ; αιμα, „аимо-крв“) малигнитет је ћелија крви и коштане сржи, који настаје услед неконтролисаног размножавања ћелија крви и њихових претходника у коштаној сржи.[7] Ова болест настаје најчешће из белих крвних зрнаца (леукоцита) и њихових претходника, али може настати из осталих ћелија крви. У крви и коштаној сржи оболелих од леукемије може се најчешће наћи мноштво незрелих леукоцита (бласти). Та бела крвна зрнца која нису потпуно развијена се називају прекурзорним или леукемијским ћелијама.[1] Симптоми могу да обухватају крварење и проблеме појаве модрица, осећај умора, грозница, и повећан ризик од развоја инфекција.[1] Ови симптоми се јављају услед недостатка нормалних крвних ћелија.[1] Дијагноза се типично успоставља помоћу тестова крви или биопсије коштане сржи.[1]

Леукемија
СинонимиLeukaemia
Размаз коштане сржи болесника са претходником Б-ћелија акутне лимфоцитне леукемије
СпецијалностиОнкологија
Хематологија
СимптомиКрварење, појава модрица, осећај умора, грозница, повећан ризик од инфекција[1]
Време појавеСви узрасти[2]
УзроциНаследини и фактори околине[3]
Фактори ризикаПушење, породична историја, јонизујућа радијација, неке хемикалије, ранија хемотерапија, Даунов синдром.[2][3]
Дијагностички методТестови крви, испитивање коштане сржи[1]
ЛечењеХемотерапија, радиотерапија, циљана терапија, трансплант коштане сржи, подржавајућа нега[2]
ПрогнозаПетогодишња стопа преживљавања 57% (САД)[4]
Фреквенција2,3 милиона (2015)[5]
Смртност353.500 (2015)[6]

Прецизни узрок леукемије није познат.[3] Сматра се да се болест јавља услед комбинације генетичких и околинских (ненаследних) фактора.[3] Фактори ризика су пушење дувана, јонизујућа радијација, поједине хемикалије (као што је бензен), ранија хемотерапија, и Даунов синдром.[3][2] Особе са породичном историјом леукемије су исто тако изложене великом резику.[2] Постоје четири главна типа леукемије: акутна лимфоцитна леукемија (ALL), акутна мијелоцитна леукемија (AML), хронична лимфатична леукемија (CLL) и хронична мијелоидна леукемија (CML) — као и низ мање уобичајених типова.[2][8] Леукемија и лимфоми припадају широј групи тумора који утичу на крв, коштану мождину, и лимфни систем, која је позната као тумори хематопоетских и лимфоидних ткива.[9][10]

Третман може да обухвата неку комбинацију хемотерапије, радиотерапије, циљане терапије, и транспланта коштане сржи, уз додатак подржавајуће и палијативне неге по потреби.[2] Одређеним типовима леукемије се може управљати чекањем под надзором.[2] Успех третмана зависи од типа леукемије и узраста особе. Исходи су побољшани у развијеном свету.[8] Просечна петогодишња стопа преживљавања је 57% у Сједињеним Државама.[4] Код деце млађе од 15 година, петогодишња стопа преживљавања је у опсегу од 60 до 85%, у зависности од типа леукемије.[11] Код деце са акутном леукемијом која су без рака након пет година, мало је вероватно да ће се рак вратити.[11]

Године 2015, леукемија је била присутна код 2,3 милиона људи и узроковала је 353.500 смртних случајева.[5][6] Године 2012. било је 352.000 ново развијених случајева.[8] Она је најчешћи тип канцера код деце, при чему је три четвртине случајева леукемије код деце акутног лимфобластног типа.[2] Међутим, око 90% свих случајева леукемије се дијагнозира код одраслих, од којих су AML и CLL најзаступљенији типови код одраслих.[2] Болест се чешће јавља у развијеном свету.[8]

Подела

уреди
Четири главне врсте леукемије
Ћелијски тип Акутна Хронична
Лимфоцитна леукемија
(или "лимфобластна")		 Акутна лимфоцитна леукемија
(ALL)		 Хронична лимфатична леукемија
(CLL)
Мијелогена леукемија
("мијелоидна" или "нелимфоцитна")		 Акутна мијелоцитна леукемија
(AML или мијелобластична)		 Хронична мијелоидна леукемија
(CML)
Објашњење акутне леукемије

Леукемије се деле на акутне (до 20% бласти у аспирату костне сржи) и хроничне (преко 20%). Према врсти ћелија из којих настају на: лимфатичне, које настају из лимфоцита и мијелоичне леукемије, које настају из мијелоичне лозе крвних ћелија (еозинофили, неутрофили, базофили, еритроцити, мегакариоцити). На основу броја леукоцита у крви на: леукемичне, сублеукемичне и алеукемичне. Код леукемичних је обично број измењених белих крвних зрнаца масивно повећан у крви. Сублеукемичне леукемије се карактеришу нормалним или благо повећаним бројем леукоцита у крви, док се код алеукемичних не могу наћи туморске ћелије у крви, али их зато има у коштаној сржи.

Општа подела

уреди

Клинички и патолошки, леукемија је подељена у низ великих група. Прва подела је између његових акутних и хроничних облика:[12]

  • Акутну леукемију карактерише брзо повећање броја незрелих крвних зрнаца. Претрпаност која је резултат таквих ћелија чини коштану срж неспособном да производи здрава крвна зрнца, што резултира ниским хемоглобином и ниским бројем тромбоцита. Неопходно је хитно лечење акутне леукемије због брзог напредовања и акумулације малигних ћелија, које се потом преливају у крвоток и шире на друге органе тела. Акутни облици леукемије су најчешћи облици леукемије код деце.
  • Хронична леукемија се карактерише прекомерним накупљањем релативно зрелих, али још увек абнормалних белих крвних зрнаца (или, ређе, црвених крвних зрнаца). Обично су им потребни месеци или године да напредују, мада се те ћелије производе много већом брзином од нормалних, што доводи до многих абнормалних белих крвних зрнаца. Док се акутна леукемија мора одмах лечити, хронични облици се понекад прате неко време пре лечења како би се осигурала максимална ефикасност терапије. Хронична леукемија се углавном јавља код старијих људи, али се може јавити у било којој старосној групи.

Поред тога, болести се деле према томе која врста крвних зрнаца је захваћена. Ово дели леукемије на лимфобластне или лимфоцитне леукемије и мијелоичне (myelogenous leukemia):[12]

Комбиновањем ове две класификације добијају се укупно четири главне категорије. Унутар сваке од ових главних категорија, обично постоји неколико поткатегорија. Коначно, неки ређи типови се обично сматрају изван ове класификационе шеме.[12][13]

Специфични типови

уреди

Прелеукемија

уреди

Акутне леукемије

уреди
Главни чланак: Акутне леукемије

Акутне леукемије се карактеришу наглим почетком и брзим развојем болести. Од симптома се најзаступљенији знаци инсуфицијенције коштане сржи (анемија, тромбоцитопенија, инфекције). Постоје две врсте акутних леукемија:

Чини око 80% леукемија одраслих. Настаје из мијелоидне лозе крвних ћелија, најчешће из гранулоцитне. Учесталост је око 3/100.000 становника годишње. Претежно су старије особе оболеле.

Ова форма се најчешће среће код деце, око 80%. Учесталост је око 1/100.000 становника годишње. Настаје из Б-лимфоцита и Т-лимфоцита.

Хроничне леукемије

уреди

Развија полако у току година и деценија, тече прогресивно. Симптоми су у почетку благи и обично у виду повећања слезине, лимфних чворова... Најчешће се среће код старијих људи. Такође постоје два облика.

Убраја се у мијелопролиферативне поремећаје. Учесталост је око 1/100.000 становника годишње.

Убраја се у нон-Хоџгинове лимфоме (енгл. Non-Hodgin lymphoma). Учесталост је око 2-3/100.000 становника годишње. Потиче најчешће од зрелих Б-лимфоцита.

Симптоми

уреди

Услед размножавања туморских ћелија у коштаној сржи, оне потискују здраве ћелије из којих настају остале крвне ћелије. Услед тога долази до:

  • анемије, чији су симптоми обично слабост, замарање, бледа боја коже, срчане тегобе...

Услед инфилтрације здравих органа малигним ћелијама јављају се и симптоми попут увећања слезине, лимфних жлезда и јетре. Могу се јавити још и болови у костима, оток и крварење десни услед нагомилавања туморских ћелија, промене на кожи, главобоље и парезе кранијалних живаца због нагомилавања туморских ћелија у ликвору (лат. Meningeosis leucaemica). Ови симптоми су различито изражени код различитих типова леукемија.

Узрок

уреди

Узрок леукемија је у већини случајева непознат. У настанку ове болести учествују генетички фактори и фактори спољашње средине.

Генетички фактори

уреди

Пацијенти са Дауновим синдромом (тризомија 21. хромозома) имају знатно већи ризик да оболе од акутне лимфатичне леукемије од здравих људи. Такође у скорије време је откривен читав низ хромозомских аберација које су повезане са појавом леукемија.

Фактори спољашње средине

уреди

Епидемиологија

уреди
 
Смртни случајеви од леукемије по милиону особа 2012. године
  0-7
  8-13
  14-22
  23-29
  30-34
  35-39
  40-46
  47-64
  65-85
  86-132

Године 2010, глобално је приближно 281.500 људи умрло од леукемије.[30] Године 2000, приближно 256.000 деце и одраслих широм света је развило неку форму леукемије, и 209.000 је умрло од тога.[31] То представља око 3% од скоро седам милиона смртних случајева услед канцера те године, и око 0,35% свих смртних случајева услед било ког узрока.[31] Од шеснаест засебних упоређених група болести, леукемија је била 12. класа по учесталости међу неопластичним болестима, и 11. најчешћи узрочник смрти везане за канцер.[31] Леукемија се најчешће јавља у развијеном свету.[32]

Галерија

уреди
Патохистолошки налаза код неких облика леукемије
  •  
    Миелобласти у акутној миелоидној леукемији
  •  
    Хронична лимфатична леукемија
  •  
    Пролимфоцит код Т ћелијске пролимфоцитне леукемије
  •  
    Хронична лимфоидна леукемија

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ „What You Need To Know About™ Leukemia”. National Cancer Institute. 23. 12. 2013. Архивирано из оригинала 6. 7. 2014. г. Приступљено 18. 6. 2014. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и „A Snapshot of Leukemia”. NCI. Архивирано из оригинала 4. 7. 2014. г. Приступљено 18. 6. 2014. 
  3. ^ а б в г д Hutter, JJ (јун 2010). „Childhood leukemia.”. Pediatrics in Review. 31 (6): 234—41. PMID 20516235. doi:10.1542/pir.31-6-234. 
  4. ^ а б „SEER Stat Fact Sheets: Leukemia”. National Cancer Institute. 2011. Архивирано из оригинала 16. 7. 2016. г. 
  5. ^ а б GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence, Collaborators (8. 10. 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577  . PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. 
  6. ^ а б GBD 2015 Mortality and Causes of Death, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903  . PMID 27733281. doi:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. 
  7. ^ „Leukemia”. NCI. Архивирано из оригинала 27. 5. 2014. г. Приступљено 13. 6. 2014. 
  8. ^ а б в г World Cancer Report 2014. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 5.13. ISBN 9789283204299. 
  9. ^ Vardiman, JW; Thiele, J; Arber, DA; Brunning, RD; Borowitz, MJ; Porwit, A; Harris, NL; Le Beau, MM; Hellström-Lindberg, E; Tefferi, A; Bloomfield, CD (30. 7. 2009). „The 2008 revision of the World Health Organization (WHO) classification of myeloid neoplasms and acute leukemia: rationale and important changes.”. Blood. 114 (5): 937—51. PMID 19357394. doi:10.1182/blood-2009-03-209262. 
  10. ^ Cătoi, Cornel; Alecsandru Ioan Baba (2007). Comparative oncology. Bucharest: The Publishing House of the Romanian Academy. стр. Chapter 17. ISBN 978-973-27-1457-7. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г. 
  11. ^ а б American Cancer Society (2. 3. 2014). „Survival rates for childhood leukemia”. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. 
  12. ^ а б в „Questions and Answers About Leukemia” (PDF). Centers for Disease Control and Prevention. Архивирано (PDF) из оригинала 30. 7. 2021. г. Приступљено 8. 8. 2021. 
  13. ^ „Leukemia - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-08. 
  14. ^ „Key Statistics for Acute Lymphocytic Leukemia (ALL)”. American Cancer Society. 8. 1. 2019. Приступљено 9. 12. 2019. 
  15. ^ „Finding Cancer Statistics » Cancer Stat Fact Sheets »Chronic Lymphocytic Leukemia”. National Cancer Institute. Архивирано из оригинала 16. 4. 2008. г. 
  16. ^ „Survival: Acute Myeloid Leukaemia”. Cancer Research UK. 10. 7. 2019. Приступљено 2. 12. 2019. 
  17. ^ „Novartis Oncology”. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г. 
  18. ^ Moyer P (12. 6. 2006). „Patients with Chronic Myelogenous Leukemia Continue to Do Well on Imatinib at 5-Year Follow-Up”. Medscape Medical News. Архивирано из оригинала 15. 5. 2013. г. 
  19. ^ „Updated Results of Tyrosine Kinase Inhibitors in CML”. ASCO 2006 Conference Summaries. Архивирано из оригинала 29. 12. 2007. г. 
  20. ^ Else M, Ruchlemer R, Osuji N, Del Giudice I, Matutes E, Woodman A, Wotherspoon A, Swansbury J, Dearden C, Catovsky D (децембар 2005). „Long remissions in hairy cell leukemia with purine analogs: a report of 219 patients with a median follow-up of 12.5 years”. Cancer. 104 (11): 2442—2448. PMID 16245328. S2CID 43282431. doi:10.1002/cncr.21447  . 
  21. ^ Matutes E (јануар 1998). „T-cell Prolymphocytic Leukemia”. Cancer Control. 5 (1): 19—24. PMID 10761013. doi:10.1177/107327489800500102  . Архивирано из оригинала 11. 2. 2009. г. 
  22. ^ Valbuena JR, Herling M, Admirand JH, Padula A, Jones D, Medeiros LJ (март 2005). „T-cell prolymphocytic leukemia involving extramedullary sites”. American Journal of Clinical Pathology. 123 (3): 456—464. PMID 15716243. doi:10.1309/93P4-2RNG-5XBG-3KBE  . Архивирано из оригинала 15. 5. 2013. г. 
  23. ^ Jaffe ES, Harris NL, Stein H, Vardiman JW, et al. (World Health Organization, International Agency for Research on Cancer) (2001). Pathology and genetics of tumours of haematopoietic and lymphoid tissues. World Health Organization Classification of Tumors. 3. Lyon: IARC Press. ISBN 978-92-832-2411-2. 
  24. ^ а б Reiter A, Gotlib J (фебруар 2017). „Myeloid neoplasms with eosinophilia”. Blood. 129 (6): 704—714. PMID 28028030. doi:10.1182/blood-2016-10-695973  . 
  25. ^ Gotlib J (новембар 2015). „World Health Organization-defined eosinophilic disorders: 2015 update on diagnosis, risk stratification, and management”. American Journal of Hematology. 90 (11): 1077—1089. PMID 26486351. S2CID 42668440. doi:10.1002/ajh.24196  . 
  26. ^ Arber DA, Orazi A, Hasserjian R, Thiele J, Borowitz MJ, Le Beau MM, Bloomfield CD, Cazzola M, Vardiman JW (мај 2016). „The 2016 revision to the World Health Organization classification of myeloid neoplasms and acute leukemia”. Blood. 127 (20): 2391—2405. PMID 27069254. S2CID 18338178. doi:10.1182/blood-2016-03-643544  . 
  27. ^ Bhatnagar N, Nizery L, Tunstall O, Vyas P, Roberts I (октобар 2016). „Transient Abnormal Myelopoiesis and AML in Down Syndrome: an Update”. Current Hematologic Malignancy Reports. 11 (5): 333—341. PMC 5031718  . PMID 27510823. doi:10.1007/s11899-016-0338-x. 
  28. ^ Crispino JD, Horwitz MS (април 2017). „GATA factor mutations in hematologic disease”. Blood. 129 (15): 2103—2110. PMC 5391620  . PMID 28179280. doi:10.1182/blood-2016-09-687889. 
  29. ^ Seewald L, Taub JW, Maloney KW, McCabe ER (септембар 2012). „Acute leukemias in children with Down syndrome”. Molecular Genetics and Metabolism. 107 (1–2): 25—30. PMID 22867885. doi:10.1016/j.ymgme.2012.07.011. 
  30. ^ Lozano R, Naghavi M, Foreman K, Lim S, Shibuya K, Aboyans V, Abraham J, Adair T, Aggarwal R, Ahn SY, Alvarado M, Anderson HR, Anderson LM, Andrews KG, Atkinson C, Baddour LM, Barker-Collo S, Bartels DH, Bell ML, Benjamin EJ, Bennett D, Bhalla K, Bikbov B, Bin Abdulhak A, Birbeck G, Blyth F, Bolliger I, Boufous S, Bucello C, Burch M, Burney P, Carapetis J, Chen H, Chou D, Chugh SS, Coffeng LE, Colan SD, Colquhoun S, Colson KE, Condon J, Connor MD, Cooper LT, Corriere M, Cortinovis M, de Vaccaro KC, Couser W, Cowie BC, Criqui MH, Cross M, Dabhadkar KC, Dahodwala N, De Leo D, Degenhardt L, Delossantos A, Denenberg J, Des Jarlais DC, Dharmaratne SD, Dorsey ER, Driscoll T, Duber H, Ebel B, Erwin PJ, Espindola P, Ezzati M, Feigin V, Flaxman AD, Forouzanfar MH, Fowkes FG, Franklin R, Fransen M, Freeman MK, Gabriel SE, Gakidou E, Gaspari F, Gillum RF, Gonzalez-Medina D, Halasa YA, Haring D, Harrison JE, Havmoeller R, Hay RJ, Hoen B, Hotez PJ, Hoy D, Jacobsen KH, James SL, Jasrasaria R, Jayaraman S, Johns N, Karthikeyan G, Kassebaum N, Keren A, Khoo JP, Knowlton LM, Kobusingye O, Koranteng A, Krishnamurthi R, Lipnick M, Lipshultz SE, Ohno SL, Mabweijano J, MacIntyre MF, Mallinger L, March L, Marks GB, Marks R, Matsumori A, Matzopoulos R, Mayosi BM, McAnulty JH, McDermott MM, McGrath J, Mensah GA, Merriman TR, Michaud C, Miller M, Miller TR, Mock C, Mocumbi AO, Mokdad AA, Moran A, Mulholland K, Nair MN, Naldi L, Narayan KM, Nasseri K, Norman P, O'Donnell M, Omer SB, Ortblad K, Osborne R, Ozgediz D, Pahari B, Pandian JD, Rivero AP, Padilla RP, Perez-Ruiz F, Perico N, Phillips D, Pierce K, Pope CA, Porrini E, Pourmalek F, Raju M, Ranganathan D, Rehm JT, Rein DB, Remuzzi G, Rivara FP, Roberts T, De León FR, Rosenfeld LC, Rushton L, Sacco RL, Salomon JA, Sampson U, Sanman E, Schwebel DC, Segui-Gomez M, Shepard DS, Singh D, Singleton J, Sliwa K, Smith E, Steer A, Taylor JA, Thomas B, Tleyjeh IM, Towbin JA, Truelsen T, Undurraga EA, Venketasubramanian N, Vijayakumar L, Vos T, Wagner GR, Wang M, Wang W, Watt K, Weinstock MA, Weintraub R, Wilkinson JD, Woolf AD, Wulf S, Yeh PH, Yip P, Zabetian A, Zheng ZJ, Lopez AD, Murray CJ, AlMazroa MA, Memish ZA (децембар 2012). „Global and regional mortality from 235 causes of death for 20 age groups in 1990 and 2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010”. Lancet. 380 (9859): 2095—128. PMID 23245604. doi:10.1016/S0140-6736(12)61728-0. hdl:10536/DRO/DU:30050819. 
  31. ^ а б в Mathers CD, Boschi-Pinto C, Lopez AD, Murray CJ (2001). „Cancer incidence, mortality and survival by site for 14 regions of the world” (PDF). Global Programme on Evidence for Health Policy Discussion Paper No. 13. World Health Organization. 
  32. ^ World Cancer Report 2014. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 5.13. ISBN 9789283204299. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Класификација
Спољашњи ресурси
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Леукемија&oldid=28664275”