Матурин (matuˈɾin) (шп. Maturín), је град у Венецуели, главни град Монагаса и центар за инструментално истраживање и развој нафтне индустрије у Венецуели. У градском подручју Матурин живи 401.384 становника. Матурин је такође прометно регионално транспортно чвориште које повезује руте од североисточне обале до делте Оринока и Гран Сабане.

Матурин
Колаж фотографија града Матурина
Flag of Матурин
Застава
Official seal of Матурин
Грб
Надимци: La Ciudad Distinta − (Различити град)
Мото: La Ciudad más limpia de Venezuela − (Најчистији град Венецуеле)
Матурин на карти Венецуеле
Матурин
Матурин
Координате: 9° 45′ 00″ С; 63° 10′ 59″ З / 9.750° С; 63.183° З / 9.750; -63.183
Основан7. децембар 1760.
Влада
 • ГрадоначелникВарнер Хименез
 • ДемонимMaturinés
Површина
 • Насеље13,352 km2 (5,155 sq mi)
Надморска висина67 m (220 ft)
Становништво (2.013)
 • Урбана472,909[1]
Временска зонаVET (UTC−4)
Позивни бројеви0291
КлимаAw
Веб-сајтalcaldiadematurin.gob.ve

Историја града уреди

Оснивање уреди

Званични датум оснивања Матурина је 7. децембар 1760. (према Венецуеланској историјској академији) од стране фрањевачког мисионара Лукаса де Зарагозе. Међутим, језуитски свештеник Пабло Ојер пронашао је у Архиво генерал де Индијас (Archivo General de Indias) у Севиљи документ који доказује претходно оснивање града 1722. [2] Овај примитивни град звао се Сан Јуан де ла Торнера де Матурин а његов оснивач је био шпански гувернер Јуан де ла Торнера и Сота. [2] Сан Хуан де ла Торнера де Матурин је имао категорију града за Шпанце, али није дуго опстао због недостатка становништва и малих економских ресурса. У почетку је Сан Худас Тадео де Матурин (Лукас де Зарагоза је ово име дао Матурину) била шпанска мисија створена за преобраћење у хришћанство индијанаца Чаимас и Вараос, који су живели поред Матурина. Шпанци су одлучили да се преселе у Матурин и у 19. веку је добио категорију града и име Сан Фернандо де Матурин.

Борба за независност уреди

Матурин (као део провинције Цумана) био је на страни републиканаца током венецуеланске Декларације независности 5. јула 1811. У Матурину се од 1813. до 1814. године догодило пет битака, укључујући чувену битку код Алто де лос Годоса. У овој бици венецуелански патриоти, предвођени Мануелом Пјаром, однели су велику победу против шпанског генерала Хуана Доминга де Монтевердеа. Антонио Хосе де Сукре, Хосе Франсиско Бермудез, Хосе Тадео Монагас, Хосе Грегорио Монагас и Хосе Феликс Рибас били су једни од познатијих који су се борили у пет битака. Последња битка код Матурина (1814) била је пораз. Присталице које су побегле из Каракаса током војне кампање Хосеа Томаса Бовеса против републике, дошле су у Матурин да се склоне од шпанских трупа. После битке код Урике (где је Бовес погинуо), Томас Хосе Моралес, шпански генерал, одлучио је да заузме град. Републиканци су бранили град, али их је Моралес потукао, а многе од њих је убио. Град је уништен. Неки преживели из последње битке обновили су Матурин две године касније.

Модерно доба уреди

Матурин је током 19. века растао полако. Узроци недостатка становништва били су грађански ратови (који су уништили некадашње пољопривредно и сточарско богатство региона и убили многе људе) и смртоносне болести, попут маларије и жуте грознице, које су изазвали комарци. Године 1909. Матурин је постао главни град нове државе Монагас. Пре тога, град је био главни град провинције Матурин од 1856 до 1859. У 20. веку Матурин је имао брзи демографски раст захваљујући открићу нафтних поља у близини града и здравственој кампањи коју су лекари спровели како би елиминисали комарце. Матурин је седиште римокатоличке бискупије Матурин од 1958. године.

Клима уреди

Матурин има Тропско саванску климу (Кепенова класификација климе: Aw).

Клима Матурина
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 34,9
(94,8)
35,7
(96,3)
36,2
(97,2)
36,8
(98,2)
36,7
(98,1)
35,9
(96,6)
36,8
(98,2)
37,1
(98,8)
36,9
(98,4)
36,7
(98,1)
35,5
(95,9)
35,1
(95,2)
37,1
(98,8)
Максимум, °C (°F) 30,7
(87,3)
31,4
(88,5)
32,2
(90)
32,8
(91)
32,4
(90,3)
30,9
(87,6)
30,9
(87,6)
31,6
(88,9)
32,3
(90,1)
32,3
(90,1)
31,5
(88,7)
30,7
(87,3)
31,6
(88,9)
Просек, °C (°F) 26,2
(79,2)
26,6
(79,9)
27,1
(80,8)
27,8
(82)
27,8
(82)
26,9
(80,4)
26,9
(80,4)
27,4
(81,3)
27,9
(82,2)
27,9
(82,2)
27,4
(81,3)
26,6
(79,9)
27,2
(81)
Минимум, °C (°F) 21,7
(71,1)
21,7
(71,1)
22,0
(71,6)
22,8
(73)
23,2
(73,8)
22,9
(73,2)
22,8
(73)
23,1
(73,6)
23,5
(74,3)
23,4
(74,1)
23,2
(73,8)
22,4
(72,3)
22,7
(72,9)
Апсолутни минимум, °C (°F) 16,7
(62,1)
18,7
(65,7)
18,5
(65,3)
18,1
(64,6)
18,3
(64,9)
16,1
(61)
17,2
(63)
18,3
(64,9)
20,7
(69,3)
20,4
(68,7)
18,3
(64,9)
18,0
(64,4)
16,1
(61)
Количина кише, mm (in) 58
(2,28)
33
(1,3)
24
(0,94)
37
(1,46)
100
(3,94)
208
(8,19)
215
(8,46)
177
(6,97)
131
(5,16)
107
(4,21)
135
(5,31)
111
(4,37)
1,336
(52,6)
Дани са кишом (≥ 1.0 mm) 9,7 5,7 4,0 4,2 10,6 18,1 19,6 17,8 12,8 12,1 14,2 12,6 141,4
Релативна влажност, % 74,5 71,5 70,5 70,0 72,0 76,5 76,5 75,5 74,0 74,0 76,5 76,0 74,0
Сунчани сати — месечни просек 248,0 224,0 251,1 228,0 213,9 168,0 186,0 204,6 213,0 232,5 219,0 229,4 2.617,5
Извор #1: Instituto Nacional de Meteorología e Hidrología (INAMEH)[3][4]
Извор #2: NOAA (екстрими, кишни дани, и сунчано)[5]

Референце уреди

  1. ^ http://www.cne.gov.ve/web/normativa_electoral/elecciones/2013/municipales/circunscripciones/Monagas.pdf
  2. ^ а б González Oropeza, Hermann (1985): Historia del Estado Monagas. Ediciones Amon C.A., Caracas. (Biblioteca de Temas y Autores Monaguenses; Colección Guanipa; ensayos e investigación).
  3. ^ „Estadísticos Básicos Temperaturas y Humedades Relativas Máximas y Mínimas Medias” (PDF). INAMEH (на језику: шпански). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 6. 2013. г. Приступљено 27. 10. 2012. 
  4. ^ „Estadísticos Básicos Temperaturas y Humedades Relativas Medias” (PDF). INAMEH (на језику: шпански). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 6. 2013. г. Приступљено 27. 10. 2012. 
  5. ^ „Maturín Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 12. 8. 2015. 

Спољашње везе уреди