Maturin
Maturin (matuˈɾin) (šp. Maturín), je grad u Venecueli, glavni grad Monagasa i centar za instrumentalno istraživanje i razvoj naftne industrije u Venecueli. U gradskom području Maturin živi 401.384 stanovnika. Maturin je takođe prometno regionalno transportno čvorište koje povezuje rute od severoistočne obale do delte Orinoka i Gran Sabane.
| Maturin | |||
|---|---|---|---|
 _by_Cesar_Perez.jpg)  .JPG)   Kolaž fotografija grada Maturina | |||
| |||
| Nadimci: La Ciudad Distinta − (Različiti grad) | |||
| Moto: La Ciudad más limpia de Venezuela − (Najčistiji grad Venecuele) | |||
  Maturin | |||
| Koordinate: 9° 45′ 00″ S; 63° 10′ 59″ Z / 9.750° S; 63.183° Z | |||
| Osnovan | 7. decembar 1760. | ||
| Vlada | |||
| • Gradonačelnik | Varner Himenez | ||
| • Demonim | Maturinés | ||
| Površina | |||
| • Naselje | 13,352 km2 (5,155 sq mi) | ||
| Nadmorska visina | 67 m (220 ft) | ||
| Stanovništvo (2.013) | |||
| • Urbana | 472,909[1] | ||
| Vremenska zona | VET (UTC−4) | ||
| Pozivni brojevi | 0291 | ||
| Klima | Aw | ||
| Veb-sajt | alcaldiadematurin.gob.ve | ||
Istorija grada uredi
Osnivanje uredi
Zvanični datum osnivanja Maturina je 7. decembar 1760. (prema Venecuelanskoj istorijskoj akademiji) od strane franjevačkog misionara Lukasa de Zaragoze. Međutim, jezuitski sveštenik Pablo Ojer pronašao je u Arhivo general de Indijas (Archivo General de Indias) u Sevilji dokument koji dokazuje prethodno osnivanje grada 1722. [2] Ovaj primitivni grad zvao se San Juan de la Tornera de Maturin a njegov osnivač je bio španski guverner Juan de la Tornera i Sota. [2] San Huan de la Tornera de Maturin je imao kategoriju grada za Špance, ali nije dugo opstao zbog nedostatka stanovništva i malih ekonomskih resursa. U početku je San Hudas Tadeo de Maturin (Lukas de Zaragoza je ovo ime dao Maturinu) bila španska misija stvorena za preobraćenje u hrišćanstvo indijanaca Čaimas i Varaos, koji su živeli pored Maturina. Španci su odlučili da se presele u Maturin i u 19. veku je dobio kategoriju grada i ime San Fernando de Maturin.
Borba za nezavisnost uredi
Maturin (kao deo provincije Cumana) bio je na strani republikanaca tokom venecuelanske Deklaracije nezavisnosti 5. jula 1811. U Maturinu se od 1813. do 1814. godine dogodilo pet bitaka, uključujući čuvenu bitku kod Alto de los Godosa. U ovoj bici venecuelanski patrioti, predvođeni Manuelom Pjarom, odneli su veliku pobedu protiv španskog generala Huana Dominga de Monteverdea. Antonio Hose de Sukre, Hose Fransisko Bermudez, Hose Tadeo Monagas, Hose Gregorio Monagas i Hose Feliks Ribas bili su jedni od poznatijih koji su se borili u pet bitaka. Poslednja bitka kod Maturina (1814) bila je poraz. Pristalice koje su pobegle iz Karakasa tokom vojne kampanje Hosea Tomasa Bovesa protiv republike, došle su u Maturin da se sklone od španskih trupa. Posle bitke kod Urike (gde je Boves poginuo), Tomas Hose Morales, španski general, odlučio je da zauzme grad. Republikanci su branili grad, ali ih je Morales potukao, a mnoge od njih je ubio. Grad je uništen. Neki preživeli iz poslednje bitke obnovili su Maturin dve godine kasnije.
Moderno doba uredi
Maturin je tokom 19. veka rastao polako. Uzroci nedostatka stanovništva bili su građanski ratovi (koji su uništili nekadašnje poljoprivredno i stočarsko bogatstvo regiona i ubili mnoge ljude) i smrtonosne bolesti, poput malarije i žute groznice, koje su izazvali komarci. Godine 1909. Maturin je postao glavni grad nove države Monagas. Pre toga, grad je bio glavni grad provincije Maturin od 1856 do 1859. U 20. veku Maturin je imao brzi demografski rast zahvaljujući otkriću naftnih polja u blizini grada i zdravstvenoj kampanji koju su lekari sproveli kako bi eliminisali komarce. Maturin je sedište rimokatoličke biskupije Maturin od 1958. godine.
Klima uredi
Maturin ima Tropsko savansku klimu (Kepenova klasifikacija klime: Aw).
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 34,9 (94,8) |
35,7 (96,3) |
36,2 (97,2) |
36,8 (98,2) |
36,7 (98,1) |
35,9 (96,6) |
36,8 (98,2) |
37,1 (98,8) |
36,9 (98,4) |
36,7 (98,1) |
35,5 (95,9) |
35,1 (95,2) |
37,1 (98,8) |
| Maksimum, °C (°F) | 30,7 (87,3) |
31,4 (88,5) |
32,2 (90) |
32,8 (91) |
32,4 (90,3) |
30,9 (87,6) |
30,9 (87,6) |
31,6 (88,9) |
32,3 (90,1) |
32,3 (90,1) |
31,5 (88,7) |
30,7 (87,3) |
31,6 (88,9) |
| Prosek, °C (°F) | 26,2 (79,2) |
26,6 (79,9) |
27,1 (80,8) |
27,8 (82) |
27,8 (82) |
26,9 (80,4) |
26,9 (80,4) |
27,4 (81,3) |
27,9 (82,2) |
27,9 (82,2) |
27,4 (81,3) |
26,6 (79,9) |
27,2 (81) |
| Minimum, °C (°F) | 21,7 (71,1) |
21,7 (71,1) |
22,0 (71,6) |
22,8 (73) |
23,2 (73,8) |
22,9 (73,2) |
22,8 (73) |
23,1 (73,6) |
23,5 (74,3) |
23,4 (74,1) |
23,2 (73,8) |
22,4 (72,3) |
22,7 (72,9) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | 16,7 (62,1) |
18,7 (65,7) |
18,5 (65,3) |
18,1 (64,6) |
18,3 (64,9) |
16,1 (61) |
17,2 (63) |
18,3 (64,9) |
20,7 (69,3) |
20,4 (68,7) |
18,3 (64,9) |
18,0 (64,4) |
16,1 (61) |
| Količina kiše, mm (in) | 58 (2,28) |
33 (1,3) |
24 (0,94) |
37 (1,46) |
100 (3,94) |
208 (8,19) |
215 (8,46) |
177 (6,97) |
131 (5,16) |
107 (4,21) |
135 (5,31) |
111 (4,37) |
1,336 (52,6) |
| Dani sa kišom (≥ 1.0 mm) | 9,7 | 5,7 | 4,0 | 4,2 | 10,6 | 18,1 | 19,6 | 17,8 | 12,8 | 12,1 | 14,2 | 12,6 | 141,4 |
| Relativna vlažnost, % | 74,5 | 71,5 | 70,5 | 70,0 | 72,0 | 76,5 | 76,5 | 75,5 | 74,0 | 74,0 | 76,5 | 76,0 | 74,0 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 248,0 | 224,0 | 251,1 | 228,0 | 213,9 | 168,0 | 186,0 | 204,6 | 213,0 | 232,5 | 219,0 | 229,4 | 2.617,5 |
| Izvor #1: Instituto Nacional de Meteorología e Hidrología (INAMEH)[3][4] | |||||||||||||
| Izvor #2: NOAA (ekstrimi, kišni dani, i sunčano)[5] | |||||||||||||
Reference uredi
- ^ http://www.cne.gov.ve/web/normativa_electoral/elecciones/2013/municipales/circunscripciones/Monagas.pdf
- ^ a b González Oropeza, Hermann (1985): Historia del Estado Monagas. Ediciones Amon C.A., Caracas. (Biblioteca de Temas y Autores Monaguenses; Colección Guanipa; ensayos e investigación).
- ^ „Estadísticos Básicos Temperaturas y Humedades Relativas Máximas y Mínimas Medias” (PDF). INAMEH (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala (PDF) 15. 6. 2013. g. Pristupljeno 27. 10. 2012.
- ^ „Estadísticos Básicos Temperaturas y Humedades Relativas Medias” (PDF). INAMEH (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala (PDF) 15. 6. 2013. g. Pristupljeno 27. 10. 2012.
- ^ „Maturín Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 12. 8. 2015.
Spoljašnje veze uredi
- Zvanična internet prezentacija grada
- Zvanična internet prezentacija grad (španski)
- Maturin (španski)