Маћа
Маћа или Мат, Мати (алб. Mati, Mat), је река у северној Албанији. Извире у плаинама североисточно од Тиране. После 115 km тока, улива се у Јадранско море између градова Лач и Љеш.
| Маћа | |
|---|---|
 Мост у Милоту на реци Маћа | |
.jpg) | |
| Опште информације | |
| Дужина | 115 km |
| Басен | 2.441 km2 |
| Пр. проток | 103 m3⁄s |
| Слив | јадрански |
| Водоток | |
| Извор | североисточно од Тиране |
| Ушће | Јадранско море |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Албанија |
| Притоке | Фан |
| Река на Викимедијиној остави | |
Маћа одводњава истоимену висораван у северној Албанији (област Мат). Притока Фан доноси воде из области Мирдита. Укупна површина слива је 2441 km². Резервоар Улзе је вештачко језеро хидроцентрале чија је брана висока 64 метара. Капацитет језера је 124 милиона m³. Хидроцентралу су саградили совјетски стручњаци, а пуштена је у рад 1957. То је била прва велика албанска хидроелектрана. Одмах испод бране је наредно вештачко језеро Шкопет, са хидроцентралом и браном високом 53 метра.
Просечан проток воде у реци Маћа је 103 m³/s, по чему је ово трећа река у Албанији. Разлика између минималног и максималног протока воде варира и до 10 пута. Ниво воде се донекле контролише бранама хидроцентрла. У доњем току река је веома широка, са честим плићацима, што омета речни саобраћај.
Први мост преко реке изграђен је 1927. код места Милот. Челични мост распона 480 метара, са 5 лукова, ослања се на бетонске стубове. Мост је добио име по краљу Зогу I. Данас постоје још 2 моста преко реке Маћа.
Иван Јастребов је навео податке који указују на то да област Мат и река Маћа воде порекло од речи Македонија, Маћедонија.[1] У Доњој Албанији или старој Далмацији, чија је граница почињала код реке Мат, цар Диоклецијан је извео из Италије Пителе које је назвао Римљанима. Да се латинизовање овде није примало, о томе сведочи Фарлати говорећи да није било лако ширити латинство у грчким земљама, као међу Србима.[2][3] Отуда су севернји крајеви Албаније (српски) лакше покатоличени него јужнији, који су били под утицајем Грка. Могућа је повезаност имена Далмација и Мат, Маћа, Македонија. У Албанији имамо и 2 куле које носе име и по области на којима су се налазили, кула Мат и тврђава Далмација.
У штампаном тому хрисовуље сабраних канона цара Јустинијана наведене су и границе Горње и Доње Албаније. Горња је почињала од Кројског владичанства, а доња од Љешког.[4]
Референце
уреди- ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 452. - 466. Београд: Службени гласник.
- ^ Фарлати, Данијеле. Illyricum sacrum, VII, pp. 196.
- ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 512. Београд: Службени гласник.
- ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 513. Београд: Службени гласник.
Спољашње везе
уреди- MyBeautifulBalkans.com – Фотографије с вештачког језера Шкопет
