Месхари (алб. Meshari), што значи молитвеник на албанском језику, је назив књиге коју је Иван Бузук (алб. Gjon Buzuku) написао 1555. године, која је прва књига у којој се налазе записане речи албанског језика (дијалект Гега) словима латинског језика и једним словом (ћ) српске ћирилице[1]. Књига садржи 188 страница написаних у две колоне и представља испис изговора најважнијег дела католочке литургије на албанском језику. Оригинал се чува у библиотеци у Ватикану.

Месхари је открио Јован Никола Казази 1740. године. Потом је био изгубљен и поновно откривен 1909. Отац Јустин Рота је први пут фотокопирао Месхари 1930. године и донео копију у Албанију. Фототипско издање је издато 1968. године са транслитерацијама и лингвистичким коментарима

Извори

уреди
  1. ^ Stanišić, Vanja (1990), Из историје примене словенске писмености за албански језик (PDF), 1, Priština: Baština, „а пет ћириличких знакова за особене албанске гласове у првој албанској штампаној књизи, Мисалу Ђона Бузукуа из 1555... То су:: 1) ƹ /z, zh/... 2) c̨̨̨ /c/ ... 3) ћ /q, gj/... 4)ξ /th, dh/ – ...5) ɣ /u, у/ –....од ових знакова само је један (3) искључиво ћирилички ("ђерв“ који је одлика само српске ћирилице  Непознати параметар |firstn= игнорисан (помоћ)

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди