Награда „Златна струна”
Награда „Златна струна” додељује се годишње за најбољи рукопис необјављених песама (раније: за најбољу необјављену песму) на конкурсу у оквиру Међународног фестивала поезије „Смедеревска песничка јесен”.
| Награда „Златна струна” | |
|---|---|
| Додељује се за | најбољи необјављени рукопис песама (раније: најбољу необјављену песму) |
| Додељује | Смедеревска песничка јесен |
| Локација | Смедерево |
| Земља | Србија |
| Прво додељивање | 1970. |
| Тренутни добитник | Боривој Везмар |
Раније се награда додељивала за најбољу необјављену песму на конкурсу. Правилником од 2021. одлучено је да се награда додељује за најбољи необјављени песнички рукопис (од 30 до 50 песама). Одлуку о добитнику доноси трочлани жири који именује Организациони одбор Фестивала. Конкурс се расписује до 15. марта и траје до 1. маја текуће године.
Награда се састоји статуете „Златна струна” (рад вајара Селимира Јовановића) и објављивања двојезичне књиге песама добитника (раније: и плакете и новчаног износа).
2006. године награда није додељена јер је добитник Алојз Мауриц био само псеудоним песника Момчила Бакрача, који је ову награду већ добио пре две године, а према пропозицијама иста особа не може награду добити два пута.[1]
Добитници
уредиДосадашњи добитници награде су:[2][3][4]
Од 1970. до 1980.
уреди- 1970 — Весна Парун, за песму „Црна дјетињства”.
- 1971 — Миодраг Павловић, за песму „Научите пјесан”.
- 1972 — Дара Секулић, за песму „Оморина”.
- 1973 — Радован Павловски, за песму „Железна река”.
- 1974 — Соња Манојловић (1948), за песму „Један еспресо за Марију”.
- 1975 — Бранислав Петровић, за песму „Рука човекова”.
- 1976 — Драгослав Живадиновић (1926–2012), за песму „Црвена тица араратска”.
- 1977 — Живорад Ђорђевић (1952), за песму „Излазе из рудокопа кубикаши”.
- 1978 — Миленко Панић, за песму „Песници и звезде”.
- 1979 — Милосав Славко Пешић, за песму „Као што он чува мене”.
- 1980 — Павле Ковачевић, за песму „Пад”.
Од 1981. до 1990.
уреди- 1981 — Татјана Дракулић (1959), за песму „Con aqua alta”.
- 1982 — Драгољуб Јевремовић (1939), за песму „Спавај као под љуљашком даха”.
- 1983 — Душко Бабић, за песму „Леђен-град”.
- 1984 — Благоје Баковић, за песму „Младожења”.
- 1985 — Данило Јокановић (1956), за песму „Твоје ствари”.
- 1986 — Небојша Деветак, за песму „Пред закључаном Богородицом Љевишком”.
- 1987 — Драгиша Драшковић (1946), за песму „Кљуква”.
- 1988 — Љубомир Ћорилић (1946), за песму „Очева кућа”.
- 1989 — Иван Мартинац (1938–2005), за песму „Непослато писмо Ивана Забедејева Теофилу из Тијатире”.
- 1990 — Живорад Недељковић, за песму „Сладолед за Дамира”.
Од 1991. до 2000.
уреди- 1991 — Добривоје Станојевић, за песму „Сеилисебе”.
- 1992 — Светлана Арсић, за песму „Кућа”.
- 1993 — Зорица Бајин Ђукановић, за песму „Олиставање”.[5]
- 1994 — Милан Вучићевић, за песму „О зимском мору и Хелдерлиновом тишем Сунцу”.
- 1995 — Милорад Радуновић, за песму „Благовештенска птица”.
- 1996 — Иван Огњановић, за песму „Трактат о старој кући”.
- 1997 — Оливера Петровић Дуринац (1975), за песму „Тврђава вилиног коњица”.
- 1998 — Драгана Р. Машовић, за песму „Шапат”.
- 1999 — Зоран Богнар, за песму „Алиби”.
- 2000 — Верољуб Вукашиновић, за песму „Звоно”.
Од 2001. до 2010.
уреди- 2001 — Александар Шаренац, за песму „Нарциси”.
- 2002 — Драгана Младеновић (1977), за песму „Канада”.
- 2003 — Ана Думовић, за песму „Операција Бабилон”.
- 2004 — Момчило Бакрач (1962), за песму „Траг беле хаљине”.
- 2005 — Сабина Јелачић (1981), за песму „Кутњак”.
- 2006 — награда није додељена
- 2007 — Зоран Раонић (1956), за песму „Неко доба”.[6]
- 2008 — Зоран Јеленац Милисављевић (1959), за песму „Нешто између”.[7]
- 2009 — Дејан Алексић, за песму „Веће”.[8]
- 2010 — Миљурко Вукадиновић (1953), за песму „Калемар Пупин”.[9]
Од 2011. до 2020.
уреди- 2011 — Обрен Ристић, за песму „Сутрашњи варвари”.[10]
- 2012 — Љубинко Дугалић (1958), за песму „Лекција о лопти”.
- 2013 — Андреј Јелић Мариоков, за песму „Смедерево, небу отворено”.
- 2014 — Новица Соврлић (1956), за песму „Нокат”.
- 2015 — Милица Краљ (1953), за песму „Војничка”.
- 2016 — Мирослав Тодоровић, за песму „Песму коју нико никада није написао”.
- 2017 — Видак М. Масловарић (1950), за песму „Предсказање”.
- 2018 — Милош Јанковић, за песму „Резултанта”.
- 2019 — Душан Мијаиловић Адски (1953), за песму „У осами”.
- 2020 — Мирослав Костић (1955)[11]
Од 2021.
уреди- 2021 — Љиљана Гајовић (1965), за рукопис збирке „С главом испод руке”.[12]
- 2022 — Боривој Везмар (1971)[13]
Види још
уредиЛитература
уредиРеференце
уреди- ^ „Pukla 'Zlatna Struna'”. Блиц. 23. 10. 2006. Приступљено 22. 1. 2023.
- ^ Stojković, Ratko (2004). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade : 1839-2002. Beograd: Potez. стр. 62—63. ISBN 86-81331-25-6.
- ^ Stojković, Ratko B. (2011). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 2, 2003-2010. Beograd: Enigmatski savez Srbije. стр. 72. ISBN 978-86-912077-3-1.
- ^ Stojković, Ratko B. (2016). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 3, 2011-2015. Beograd: Enigmatski savez Srbije. стр. 228. ISBN 978-86-911565-1-0.
- ^ Monografija "Pesnički ključ Smedereva", (25 Festivala poezije "Smederevska pesnička jesen", priredio Goran Đorđević, Smederevo 1994.), strana 210-211
- ^ Завршена „Смедеревска песничка јесен“ (Танјуг, 2. новембар 2007), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Књижевне новине, новембар 2008 Архивирано на сајту Wayback Machine (14. децембар 2008), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Смедеревска песниучка јесен 2009 Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2010), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Завршена овогодишња Смедеревска песничка јесен[мртва веза], Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Обрену Ристићу „Златна струна“ у Смедереву[мртва веза], Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Богутовић, Д. (10. 11. 2020). „КЊИЖЕВНОСТ НА УДАРУ: Академику и песнику Милосаву Тешићу уручена награда "Златни кључ Смедерева"”. Новости. Приступљено 22. 1. 2023.
- ^ „СПЈ: НАГРАДА „ЗЛАТНА СТРУНА“ АУТОРКИ ЉИЉАНИ ГАЈОВИЋ”. Смедеревске новине. 23. 7. 2021. Приступљено 22. 1. 2023.
- ^ „СМЕДЕРЕВСКА ПЕСНИЧКА ЈЕСЕН”. Смедеревске новине. 10. 10. 2022. Приступљено 21. 1. 2023.