Нацрт:Интердисциплинарност

Интердисциплинарност или интердисциплинарни студиј укључује комбинацију више академских дисциплина у једну активност (нпр. истраживачки пројект) Црпи знање из неколико подручја као што су социологија, антропологија, психологија, економија итд. Повезано је с интердисциплинарним или интердисциплинарним подручјем, што је организацијска јединица која прелази традиционалне границе између академских дисциплина или школа мишљења, као нове потребе и професије изронити. Велики инжењерски тимови обично су интердисциплинарни, будући да електрана, мобилни телефон или други пројект захтијева спајање неколико специјалности. Међутим, појам "интердисциплинарни" понекад је ограничен на академска окружења.

Појам интердисциплинарно примјењује се унутар педагогије образовања и оспособљавања за описивање студија које користе методе и увиде неколико етаблираних дисциплина или традиционалних подручја студија. Интердисциплинарност укључује истраживаче, студенте и наставнике у циљеве повезивања и интеграције неколико академских школа мишљења, струка или технологија—заједно с њиховим специфичним перспективама—у потрази за заједничким задатком. Епидемиологија ХИВ/АИДС-а или глобалног затопљења захтијева разумијевање различитих дисциплина за рјешавање сложених проблема. Интердисциплинарност се може примијенити тамо гдје се сматра да је предмет занемарен или чак погрешно представљен у традиционалној дисциплинарној структури истраживачких институција, на примјер, женски студији или студији етничког подручја. Интердисциплинарност се такођер може примијенити на сложене предмете који се могу разумјети само комбинацијом перспектива двају или више подручја.

Придјев интердисциплинарни најчешће се користи у образовним круговима када истраживачи из двију или више дисциплина удружују своје приступе и модифицирају их тако да буду боље прилагођени проблему који је у питању, укључујући случај колегија који се поучава у тиму гдје се од студената тражи да разумију дати предмет у смислу више традиционалних дисциплина. На примјер, предмет кориштења земљишта може изгледати другачије када га испитују различите дисциплине, на примјер, биологија, кемија, економија, географија и политика.

Развој

Лако се "интердисциплинарност" и "интердисциплинарност" често проматрају као изрази двадесетог стољећа, концепт има повијесне претходнике, понајприје грчку филозофију. Јулие Тхомпсон Клеин потврђује да "коријени концепата леже у бројним идејама које одјекују кроз модерни дискурс—идеје јединствене знаности, опћег знања, синтезе и интеграције знања", док Гилес Гунн каже да су грчки повјесничари и драматичари узели су елементе из других подручја знања (као што су медицина или филозофија) како би даље разумјели властити материјал. Изградња римских цеста захтијевала је људе који су разумјели земљомјерство, знаност о материјалима, логистику и неколико других дисциплина. Сваки широкогрудни хуманистички пројект укључује интердисциплинарност, а повијест показује мноштво случајева, као Леибнизов задатак у седамнаестом стољећу да створи сустав универзалне правде, што је захтијевало лингвистику, економију, менаџмент, етику, филозофију права, политику, па чак и синологију.

Интердисциплинарни програми понекад произлазе из заједничког увјерења да традиционалне дисциплине нису у стању или не желе ријешити важан проблем. На примјер, дисциплине друштвених знаности попут антропологије и социологије посвећивале су мало пажње друштвеној анализи технологије тијеком већег дијела двадесетог стољећа. Као резултат тога, многи друштвени знанственици с интересима за технологију придружили су се програмима знаности, технологије и друштва, у којима обично раде знанственици из бројних дисциплина. Они такођер могу произаћи из нових истраживања, као што је нанотехнологија, која се не може ријешити без комбинирања приступа двију или више дисциплина. Примјери укључују квантну обраду информација, спој квантне физике и рачуналне знаности, те биоинформатику, комбинирајући молекуларну биологију с рачуналном знаношћу. Одрживи развој као истраживачко подручје бави се проблемима који захтијевају анализу и синтезу у економској, друштвеној и еколошкој сфери; често интеграција више друштвених и природних знанствених дисциплина. Интердисциплинарна истраживања такођер су кључна за проучавање здравствених знаности, примјерице у проучавању оптималних рјешења за болести. Неке институције високог образовања нуде акредитиране програме интердисциплинарних студија.

На другој разини, интердисциплинарност се види као лијек за штетне учинке претјеране специјализације и изолације у информацијским силосима. Међутим, према неким стајалиштима, интердисциплинарност у потпуности дугује онима који су се специјализирали за једно подручје студија - то јест, без стручњака, интердисциплинарци не би имали информације нити водеће стручњаке с којима би се могли конзултирати. Други стављају фокус интердисциплинарности на потребу за надилажењем дисциплина, проматрајући претјерану специјализацију као проблематичну и епистемолошки и политички. Када интердисциплинарна сурадња или истраживање резултира новим рјешењима проблема, много се информација враћа различитим укљученим дисциплинама. Стога се и дисциплинари и интердисциплинари могу проматрати у међусобном комплементарном односу.

Баријере

Будући да је већина судионика у интердисциплинарним потхватима обучена у традиционалним дисциплинама, морају научити цијенити разлике у перспективама и методама. На примјер, дисциплина која ставља већи нагласак на квантитативну строгост може произвести практичаре који су више знанствени у својој обуци од других; заузврат, колеге у "мекшим" дисциплинама који могу повезати квантитативне приступе с потешкоћама схваћају шире димензије проблема и нижу строгост у теоретској и квалитативној аргументацији. Интердисциплинарни програм можда неће успјети ако његови чланови остану заглављени у својим дисциплинама (и у дисциплинским ставовима). Они којима недостаје искуства у интердисциплинарној сурадњи такођер можда неће у потпуности цијенити интелектуални допринос колега из тих дисциплина. Из дисциплинске перспективе, међутим, велики дио интердисциплинарног рада може се сматрати "меким", без строгости или идеолошки мотивираним; та увјерења постављају препреке у каријери оних који изаберу интердисциплинарни рад. На примјер, пријаве за интердисциплинарне стипендије често рецензирају рецензенти из етаблираних дисциплина; интердисциплинарни истраживачи могу имати потешкоћа у добивању средстава за своје истраживање. Осим тога, нестални истраживачи знају да је вјеројатно да ће некима од евалуатора недостајати преданост интердисциплинарности, када траже напредовање и ангажман. Могу се бојати да ће преданост интердисциплинарном истраживању повећати ризик од ускраћивања радног мјеста.

Интердисциплинарни програми такођер могу пропасти ако им се не да довољна аутономија. На примјер, интердисциплинарни факултет обично се запошљава на заједничко именовање, с одговорностима у интердисциплинарном програму (као што су женски студији) и традиционалној дисциплини (као што је повијест). Ако традиционална дисциплина доноси одлуке о мандату, нови интердисциплинарни факултет оклијеват ће у потпуности се посветити интердисциплинарном раду. Остале препреке укључују опћенито дисциплинарну оријентацију већине знанствених часописа, што доводи до перцепције, ако не и чињенице, да је интердисциплинарно истраживање тешко објавити. Осим тога, будући да традиционална прорачунска пракса на већини свеучилишта канализира средства кроз дисциплине, постаје тешко обрачунати плаћу и вријеме одређеног знанственика или наставника. Тијеком раздобља прорачунске контракције, природна тенденција да се служи примарној групи (тј. студентима који се баве традиционалном дисциплином) чини ресурсе оскудним за наставу и истраживање релативно далеко од средишта дисциплине како се традиционално схваћа. Из истих разлога често се опире увођењу нових интердисциплинарних програма јер се то доживљава као натјецање за све мања средства.

Због ових и других препрека, интердисциплинарна истраживачка подручја снажно су мотивирана да и сама постану дисциплине. Ако успију, могу успоставити властите програме финанцирања истраживања и сами доносити одлуке о стажу и напредовању. На тај начин смањују ризик од уласка. Примјери некадашњих интердисциплинарних истраживачких подручја која су постала дисциплине, од којих су многе назване по својим матичним дисциплинама, укључују неурознаност, кибернетику, биокемију и биомедицинско инжењерство. Ова нова поља повремено се називају "интердисциплинама". С друге стране, иако су интердисциплинарне активности сада у средишту позорности институција које промичу учење и поучавање, као и организацијских и друштвених субјеката који се баве образовањем, оне се практички суочавају са сложеним препрекама, озбиљним изазовима и критикама. Најважније препреке и изазове с којима се сусрећу интердисциплинарне активности у посљедња два десетљећа могу се подијелити на "професионалне", "организацијске" и "културолошке" препреке.

Интердисциплинарни студији и студији интердисциплинарности

Требало би направити почетну разлику између интердисциплинарних студија, који се данас могу наћи раширених по академији, и студија интердисциплинарности, који укључује много мању скупину истраживача. Први је инстанциран у тисућама истраживачких центара диљем САД-а и свијета. Потоњи има једну америчку организацију, Удружење за интердисциплинарне студије (утемељено 1979.), двије међународне организације, Међународну мрежу интер- и трансдисциплинарности (утемељено 2010.) и Мрежу филозофије/као интердисциплинарности (утемељено 2009.). Амерички истраживачки институт посвећен теорији и пракси интердисциплинарности, Центер фор тхе Студy оф Интердисциплинаритy ат тхе Университy оф Нортх Теxас, основан је 2008., али је затворен 1. рујна 2014., резултат административних одлука на Свеучилишту Нортх Тексас.

Интердисциплинарни студиј је академски програм или процес који настоји синтетизирати широке перспективе, знања, вјештине, међусобне везе и епистемологију у образовном окружењу. Интердисциплинарни програми могу се основати како би се олакшало проучавање предмета који имају одређену кохерентност, али који се не могу адекватно разумјети из једне дисциплинарне перспективе (на примјер, женски студији или средњовјековни студији). Рјеђе, и на напреднијој разини, интердисциплинарност сама може постати фокус проучавања, у критици начина сегментирања знања институционализираних дисциплина.

Насупрот томе, проучавања интердисциплинарности постављају самосвијести питања о томе како интердисциплинарност функционира, природи и повијести дисциплине и будућности знања у постиндустријском друштву. Истраживачи у Центру за проучавање интердисциплинарности направили су разлику између филозофије 'од' и 'као' интердисциплинарности, при чему прва идентифицира ново, дискретно подручје унутар филозофије које поставља епистемолошка и метафизичка питања о статусу интердисциплинарног мишљења, док друга указујући на филозофску праксу која се понекад назива 'филозофија поља'.

Можда је најчешћа притужба у вези с интердисциплинарним програмима, како од стране присташа тако и од оних који их клеветају, недостатак синтезе—то јест, ученицима се пружа више дисциплинарних перспектива, али им се не дају учинковите смјернице у рјешавању сукоба и постизању кохерентног погледа на предмет. Други су тврдили да сама идеја синтезе или интеграције дисциплина претпоставља упитна политичко-епистемичка опредјељења. Критичари интердисциплинарних програма сматрају да је амбиција једноставно нереална, с обзиром на знање и интелектуалну зрелост свих осим изнимног додипломског студента; неки бранитељи признају потешкоће, али инзистирају на томе да је његовање интердисциплинарности као навике ума, чак и на тој разини, могуће и кључно за образовање информираних и ангажираних грађана и вођа способних анализирати, вредновати и синтетизирати информације из више извора у како би се доносиле образложене одлуке.

Лако је много написано о филозофији и обећањима интердисциплинарности у академским програмима и професионалној пракси, друштвени знанственици све више пропитују академске дискурсе о интердисциплинарности, као и како интердисциплинарност заправо функционира – а не функционира – у пракси. Неки су, на примјер, показали да нека интердисциплинарна подузећа која имају за циљ служити друштву могу произвести штетне исходе за које се нитко не може сматрати одговорним.

Политика интердисциплинарних студија

Од 1998. године биљежи се пораст вриједности интердисциплинарног истраживања и подучавања те пораст броја диплома првоступника који се додјељују на америчким свеучилиштима класифицираним као мултидисциплинарни или интердисциплинарни студији. Број интердисциплинарних диплома првоступника који се додјељују годишње порастао је са 7 000 у 1973. на 30 000 годишње до 2005. према подацима Националног центра за образовну статистику (НЕЦС). Осим тога, водитељи образовања од Боyерове комисије до Царнегиејева предсједника Вартана Грегориана до Алана I. Лесхнера, извршног директора Америчке удруге за напредак знаности заговарали су интердисциплинарне, а не дисциплинарне приступе рјешавању проблема у 21. стољећу. То су поновиле савезне агенције за финанцирање, посебице Национални институти за здравство под водством Елиаса Зерхоунија, који је заговарао да приједлози за додјелу бесповратних средстава буду обликовани више као интердисциплинарни пројекти сурадње него они с једним истраживачем и једном дисциплином.

У исто вријеме, многи успјешни дугогодишњи програми првоступника у интердисциплинарним студијима који су постојали 30 или више година, затворени су, унаточ добром упису. Примјери укључују Аризона Интернатионал (бивши дио Свеучилишта у Аризони), Школу интердисциплинарних студија на Свеучилишту Миами и Одјел за интердисциплинарне студије на Државном свеучилишту Wаyне; други попут Одсјека за интердисциплинарне студије Државног свеучилишта Аппалацхиан и Неw Центурy Цоллеге Свеучилишта Георге Масон су смањени. Стуарт Хенрy [потребан цитат] видио је овај тренд као дио хегемоније дисциплина у њиховом покушају да поновно колонизирају производњу експерименталног знања иначе маргинализираних поља истраживања. То је због перцепције пријетње која се наизглед темељи на надмоћи интердисциплинарних студија у односу на традиционалну академску заједницу.

Примјери

• Комуникологија: Комуникологија преузима теорије, моделе, концепте итд. других, независних дисциплина као што су социологија, политичке знаности и економија и тако их одлучно развија.
• Знаност о околишу: Знаност о околишу је интердисциплинарна знаност о земљи усмјерена на рјешавање питања околиша као што су глобално загријавање и загађење, а укључује кориштење широког спектра знанствених дисциплина укључујући геологију, кемију, физику, екологију и оцеанографију. Чланови факултета који раде на еколошким програмима често сурађују у интердисциплинарним тимовима како би ријешили сложене глобалне еколошке проблеме. Они који проучавају подручја еколошке политике као што су закон о околишу, одрживост и еколошка правда, такођер могу тражити знање из знаности о околишу како би боље развили своју стручност и разумијевање у својим подручјима.
• Управљање знањем: Дисциплина управљања знањем постоји као скупина различитих школа мишљења под свеобухватним кишобраном управљања знањем надограђујући се на радове из рачуналних знаности, економије, управљања људским ресурсима, информацијских сустава, организацијског понашања, филозофије, психологије и стратешког управљања.
• Знаност о материјалима: Подручје које комбинира знанствене и инжењерске аспекте материјала, посебно чврстих твари. Покрива дизајн, откривање и примјену нових материјала укључивањем елемената физике, кемије и инжењерства.
• Истраживање подријетла: Интердисциплинарно истраживање долази у обзир када се разјашњава пут умјетнина у јавне и приватне збирке умјетности те такођер у вези с људским остацима у природословним збиркама.
• Знаност о спорту: Знаност о спорту је интердисциплинарна знаност која истражује проблеме и појаве у подручју спорта и кретања у сурадњи с низом других знаности, попут социологије, етике, биологије, медицине, биомеханике или педагогије.
• Прометне знаности: Прометне знаности су подручје знаности које се бави релевантним проблемима и догађајима у свијету промета и сурађује са специјализираним правним, еколошким, техничким, психолошким или педагошким дисциплинама у обради промјена мјеста људи, робе, поруке које их карактеризирају.
• Истраживање подузетништва: Истраживање подузетништва интердисциплинарно је истраживачко подручје смјештено у хуманистичким знаностима које се бави свјесним уласком у граничне ситуације и доживљавањем њих. У ту сврху заједнички се обрађују и вреднују налази еволуцијске теорије, културне антропологије, друштвених знаности, истраживања понашања, диференцијалне психологије, етике или педагогије.

Повијесни примјери

Много је примјера када се одређена идеја, готово у истом раздобљу, јавља у различитим дисциплинама. Један је случај помак од приступа фокусирања на "специјализиране сегменте позорности" (усвајање једне одређене перспективе), на идеју "тренутне осјетилне свијести цјелине", позорност на "цјеловито поље", "осјећај цијели образац, облик и функција као јединство", "цјеловита идеја структуре и конфигурације". То се догодило у сликарству (с кубизмом), физици, поезији, комуникацији и теорији образовања. Према Марсхаллу МцЛухану, ова промјена парадигме настала је због пријелаза из ере обликоване механизацијом, која је донијела секвенцијалност, у еру обликовану тренутном брзином електричне енергије, која је донијела симултаност.

Настојања да се концепт поједностави и обрани

Чланак у часопису Социал Сциенце Јоурнал покушава пружити једноставну, здраворазумску дефиницију интердисциплинарности, заобилазећи потешкоће дефинирања тог концепта и избјегавајући потребу за таквим повезаним концептима као што су трансдисциплинарност, плуридисциплинарност и мултидисциплинарност:

[[Категорија:Педагогија]] [[Категорија:Занимања]] [[Категорија:Знање]] [[Категорија:Академија]]