Нацрт:Принудни криминал

Принудни криминал је облик експлоатације људима.Настаје када експлоататори приморавају жртве да почине кривична дела. Улични злочини, укључујући џепарење, отимање торби, крађу банкомата и присилно просјачење су само неколико примера овог кривичног дела. Понекад родитељи или други чланови породице гурају своју децу да извршавају крађу или да просе за добробит породице.Штавише, жртве се могу користити у шемама преваре, пример таквог облика су, порески кредити, стамбене бенефиције или захтеви за дечјим додацима.

Претње жртвама, судским поступцима или затвором један је од начина на који одређене организоване криминалне групе држе своје жртве под контролом. За злочине које су починили током трговине људима, неке жртве су оптужене и окрвљене као извршиоци кривичних дела, 33% (4.155 потенцијалних жртава) свих упућивања у 2021. дато је првенствено у сврху криминалне експлоатације. Још 15% (1.945) упућивача је навело да су потенцијалне жртве идентификоване за различите облике злостављања, као и за криминалну експлоатацију. Већина упућивања за криминалну експлоатацију деце жртава (49%; 2.689) потиче из овог извора.

Експлатација у бандама

уреди

Цоунтилинес је полицијски термин за урбане банде које снабдевају дрогом приградска подручја и тржнице и приобалне градове користећи наменске мобилне телефонске линије или „линије за договоре“, као средство за постизање могућности извршења кривчног дела.Децу и угрожене људе, банде често користе за премештање дроге и новца.

 

Током 2020. године, нагли пораст у идентификацији случајева „окружних линија“ делимично је довео до повећања броја упућивања деце у категорију криминалне експлоатације. У 2021. години, случајеви означени као окружне линије остали су на овом високом нивоу, у просеку преко 500 упућивања на квартал. У 2021. години означене су 2.053 препоруке из округа, што је повећање од 23% у односу на прошлу годину. Препоруке из округа су чиниле 16% свих препорука примљених у години (табела података 14). Већина (76%; 1.551) ових препорука односила се на мушку децу.

Деца од 12 година су коришћена да доставе дрогу ван свог локалног подручја. 15 – 16 година је најчешћи узраст. I мушко и женско се експлоатише. Бела британска деца су на мети јер банде сматрају да је већа вероватноћа да ће избећи полицијску детекцију. Друштвени медији се често користе за успостављање првог контакта са децом и младима.Рањиви одрасли, као и корисници дрога класе А, су на мети како би банде могле да заузму њихове домове као клопке. То се често ради силом или принудом. Ово преузимање је познато као Цуцкоокинг[1].

Препознајте симптоме принодног криминала у вези са линијама округа

уреди
  1. Упорни нестанак из школе или куће и/или откривање ван подручја;
  2. Необјашњиво стицање новца, одеће или мобилних телефона
  3. Претерано примање текстова/телефонских позива
  4. Односи са контролисаним/старијим појединцима или групама
  5. Напуштање куће/неге без објашњења
  6. Сумња на физички напад/необјашњиве повреде
  7. Бриге родитеља
  8. Ношење оружја
  9. Значајан пад школских резултата/успеха
  10. Удруживање банди или изолација од вршњака или друштвених мрежа
  11. Самоповређивање или значајне промене у емоционалном благостању

Глобал алмс инцорпоратед.

уреди

Глобал Алмс Инцорпоратед је аустралијска непрофитна организација посвећена елиминацији трговине људима, сексуалне експлоатације и физичког злостављања мушкараца, жена и деце.Дете се тргује преко међународних граница сваких 30 секунди и приморано је да ради у опасним условима у многим индустријама. Постоје хиљаде жена и деце који су тренутно у опасности у Азији.[2] Многе заједнице немају законску заштиту или могућности образовања, због чега су жене и деца често заробљени против своје воље.Имамо тим постављен дуж границе Тајланда и Бурме са активним присуством који пружа помоћ у вези са личном заштитом, стручном обуком и језичким програмима. Успели смо да успоставимо базу у локалним заједницама за помоћ деци и младима који су били или су у опасности

Мецхелле Б Мооре[3], извршни директор Глобал Алмс Инцорпоратед

АСТРА

уреди

АСТРА је акција против трговине људима, која је 21. децембра 2023. године организовала онлајн стручни скуп на тему „Принудно просјачење као облик трговине људима“.[4] Догађај је реализован у оквиру пројекта „Просјачење (не)видљива експлоатација око нас“, уз подршку СМАРТ БАЛКАНС – Цивилно друштво за повезани западни Балкан.Циљ пројекта „Просјачење (не)видљива експлоатација око нас“ био је, унапређење положаја појединаца који су потенцијалне жртве принудног просјачења као облика трговине људима и организованог криминала. Резултати пројекта су имали за циљ да допринесу јачању капацитета и нивоа знања представника релевантних институција и организација. Поред тога, пројекат је имао за циљ креирање конкретних предлога за побољшање идентификованих области у оквиру јавних политика, законодавних, подзаконских или оперативних оквира. У остваривању ових циљева значајну улогу имала је размена искустава и знања кроз успостављену сарадњу са организацијама у Босни и Херцеговини. Ове организације су део АСТРИНЕ неформалне регионалне мреже за борбу против трговине људима, познате као Балкански закон сада (БАН), и годинама се баве питањем принудног просјачења, поседујући хвале вредно знање у овој области.Учесници стручног скупа имали су прилику чути искуства партнера из организације “Земља дјеце” Босне и Херцеговине из Тузле, који су поделили своје богато искуство у борби против принудног просјачења. Такође, присутни су упознати са актуелним трендовима у овој области у нашој земљи. Састанак је послужио као прилика за продубљивање знања и јачање сарадње међу релевантним актерима у борби против трговине људима на Балкану.

  1. ^ Цоунцил, Оxфорд Цитy. „Цуцкооинг”. Оxфорд Цитy Цоунцил (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-30. 
  2. ^ „Глобал Алмс Инцорпоратед | ЛинкедИн”. тх.линкедин.цом (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-06. 
  3. ^ „Мецхелле Б Мооре - YоуТубе”. www.yоутубе.цом. Приступљено 2024-05-30. 
  4. ^ „Роунд табле он "Форцед Беггинг ас а Форм оф Хуман Траффицкинг" Хелд Онлине”. Астра (на језику: енглески). 2023-12-21. Приступљено 2024-06-06.