Невена Поповић (вајарка)

српски вајар

Невена Поповић (Београд, 1976) српска је вајарка, истраживач ликовних уметности, педагог и стручњак за дигитализацију културне баштине.[1]

Невена Поповић
Лични подаци
Датум рођења1976.
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФР Југославија
Уметнички рад
Пољеликовна уметност, педагогија, дигитализација баштине

Доцент је Факултета уметности Универзитета у Приштини.

Биографија

уреди

Школовање

уреди

Школовала се на Факултету ликовних уметности у Београду, на Вајарском одсеку где је завршила основне, магистарске и докторске уметничке студије.

Као гост–студент боравила је на Академији ликовних уметности у Бечу и Аристотеловом универзитету у Солуну.

Уметнички рад

уреди

У њеном раду евидентна је „вера у моћ уметности да расветљава стварност, дефинише појаве и пружа отпор на наметнуте друштвене околности“.

Учествовала је на бројним самосталним и колективним изложбама, уметничким догађајима, ликовним колонијама и радионицама у Србији (Београд, Орловат, Грачаница, Крагујевац, Бор, Смедерево, Сомбор, Сићево, Опово, Сопоћани...) и иностранству (Румунија, Турска, Аустрија, Шпанија, Данска, Шведска, Италија, Немачка, Француска, Грчка, САД, Македонија, БиХ). Добитник је награде XX Пролећног анала Дома културе Чачак, 2016. године: плакете Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ за „досегнут баланс између истраживачког и уметничког аспекта“.

Као члан Удружења ликовних уметника Србије (2005) имала је статус самосталног уметника до 2012. године. Као активан члан међународног удружења Sculpture-network (2014) организује догађаје на националном нивоу поводом Међународног дана савремене скулптуре.

Њена уметничка дела се налазе у колекцији Музеја града Београда, у колекцији Музеја рударства и металургије у Бору, у Теленор колекцији савремене српске уметности, као и у колекцијама културних центара и приватних институција.

Педагошки рад

уреди

Аутор је бројних уметничко образовних програма за децу и младе за које је добила неколико награда, међу којима је и наградa Факултета ликовних уметности у Београду „Богомил Карлаварис“ (2014) у знак признања за изузетне резултате и допринос у области ликовног васпитања и образовања.

Стални сарадник Дечјег културног центра Београд је од 2015. године где је ангажована као члан Уметничког савета и један од уређивача уметничких образовних програма за средњошколце.

Њен педагошки рад од 2012. везан је за Факултет уметности Универзитета у Приштини где је запослена у звању доцента.

Дигитализација

уреди

Поред уметничког и педагошког ангажмана, учествује у пројектима дигитализације и презентације културне баштине. Члан је пројектног тима и уређивач сајта www.studioloflu.rs Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јун 2020) који је део пројекта Дигитализација авангардног уметничког наслеђа Факултета ликовних уметности у Београду Кабинет Чуда ФЛУ под покровитељством Министарство културе Републике Србије.

Од 2018. члан је пројектног тима Дечјег културног центра Београд за дигитализацију и презентацију манифестације „Сусрет деце Европе — Радост Европе“.

Самосталне изложбе (избор)

уреди
  • Ринг, Галерија СУЛУЈ /Савеза удружења ликовних уметника Југославије/, Београд, 2002.
  • Услојавање, Галерија „Звоно“, Боград, 2007.
  • Не постоји свет, само острва..., Продајна галерија „Београд“, Београд, 2008.
  • На повратном путу, Галерија савремене уметности, Панчево, 2009.
  • Срећном човеку сат не откуцава, Ликовна галерија Културног центра Београда, Београд, 2015.
  • Скупљачи времена, Галерија „Ремонт“, Београд, 2018.

Извори

уреди

Спољашње везе

уреди