Никола Котур (Сремски Карловци, 1899Совјетски Савез, 1938) био је југословенски комуниста, архитекта и секретар СКОЈ-а.

Никола Котур
Лични подаци
Датум рођења(1899-00-00)1899.
Место рођењаСремски Карловци, Аустроугарска
Датум смрти1938.(1938-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (38/39 год.)
Место смртиСовјетски Савез
Занимањеархитекта

Биографија

уреди

Рођен је 1899. године у Сремским Карловцима. По народности је био Србин, а по занимању архитекта.

Био је политички секретар СКОЈ-а. Године 1922-1923. је са водећим југословенским комунистима учествовао у широкој дискусији која се водила у Раднику поводом националног питања.[1]

У септембру 1927. године Котур је са друговима организовао илегалну партијску школу у Београду, за 40 активиста комунистичке омладине.[2] У октобру, приликом велике полицијске провале ухапшено је свих 40 активиста, међу њима готово читаво скојевско вођство, секретар СКОЈ-а Никола Котур и генерални секретар КПЈ Сима Марковић.[3] Фебруара 1928. године почео је велики процес против комунистичке омладине Београда, који је у земљи и иностранству имао велики публицитет. У суду су оптужени износили страшне методе мучења којима се служила полиција како би им изнудила признање.[4] На основу Закона о заштити државе тада су заједно осуђени на по пет година затвора: Јосип Цази, Никола Котур, Иван Бријачек, Павле Ковачевић и Јосип Радобоља.[4] Већина је осуђена на 3 до 6 месеци затвора.[5]

По изласку из затвора, емигрирао је у Совјетски Савез, где је живео и радио. Марта 1937. ухапшен је у свом стану у околини Москве, од стране агената НКВД. Одвели су га у један московски логор, одакле му се крајем те године изгубио сваки траг.[6]

Рехабилитација

уреди

За његову рехабилитацију изборила се његова ћерка. У документу који јој је 1957. доставио Војни суд Хабаровска наводи се да је Котур званично осуђен фебруара 1938. године.

Референце

уреди
  1. ^ Nešović, Slobodan (1979). Yugoslav-bulgarian relations: 1941-1945. Macedonian Review Editions. 
  2. ^ Cvetković, Slavoljub; Vasić, Miroljub; Kačavenda, Petar (1985). Kongresi, konferencije i sednice centralnih organa SKOJ-a: 1948. Izdavački centar Komunist. 
  3. ^ Plenča, Dušan (1969). The Yugoslav Youth Movement, 1919-1969. Mladost. 
  4. ^ а б Cazi, Josip (1962). Nezavisni sindikati, 1921-1929. Republičko vijeće SSJ za Hrvatsku. 
  5. ^ Peršen, Mirko (1963). Lepoglava. Epoha. 
  6. ^ Drachkovitch, Milorad M. (1966). The Comintern: Historical Highlights, Essays, Recollections, Documents. Hoover Institution on War, Revolution, and Peace, Stanford University, Stanford, Calif.