Петар Вукотић

Петар Вукотић је био син Стевана Перкова Вукотића. Био је српски војвода који је рођен 1826. године у Озринићима, а умро је 1907. године. Имао је четворо дјеце: синове Шала, Матана, Шћепана и ћерку Милену. Био је добар пријатељ са војводом Мирком Петровићем,[1] па је Петар дао кћер Милену за Николу, Мирковог сина, још док су обоје били малољетни.[1] Петров зет Никола касније је постао књаз Црне Горе, од 1860. до 1910, а затим и краљ од 1910. до 1918. године.

Петар Вукотић
Petar Vukotić.png
Датум рођења1826.
Место рођењаОзринићи
 Црна Гора
Датум смрти1907.
Место смртиЦетиње
 Књажевина Црна Гора

Петар је бранио Црну Гору у првом Омер-пашином нападу 1852/3, затим је предводио црногорску војску у Вељем рату (1876—1878). Имао је велико учешће у бици на Вучјем долу, гдје је његова бригада јуришала на јединице Селим паше.

Приликом опсаде Никшића 1877. оклеветао је попа Мила Јововића код књаза Николе, а књаз је попу Милу одузео команду војевања при опсади. Након тога слиједи смрт Мила Јововића. Вукотић се сматра одговорним и за сукоб Марка Миљанова са књазом Николом.

Лазар Томановић је о њему записао да је живјео на Чеву, а само би при свечаним приликама био у својој кући на Цетињу, гдје је и умро. Као катунски војвода живјео је великашки. Књаза Николу је наговарао да умјесто Гавре Вуковића (који је Васојевић) узме у службу Лазара Томановића, који је поријеклом с Чева, а био је Србин-Приморац из Лепетана. Вуктоић је Боку и Херцеговину сматрао природним дијеловима Црне Горе, док, као и Никола Петровић, није превише сматрао Скадар њиховим. Томановић пише да је војвода Петар ходио путем српског генија Његоша, а као и Његош је посједовао тјелесну љепоту, о чему је говорио сликар Аксентије Мародић.[2]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Houston 2003, стр. 86.
  2. ^ Томановић 2018, стр. 481., 482., 483..

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди