Пуриша Ђорђевић
Младомир Пуриша Ђорђевић (Чачак, 6. мај 1924 — Београд, 23. новембар 2022) био је српски и југословенски филмски режисер и сценариста.
Младомир Пуриша Ђорђевић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 6. мај 1924. |
| Место рођења | Чачак, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 23. новембар 2022. (98 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Биографија
уредиРођен је на Ђурђевдан 1924. године.[1] Пре Другог светског рата био је члан СКОЈ-а. На почетку устанка у Србији ступио је у партизане. Заробљен је и упућен у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци.
Као младић је 1946. играо за чачански Борац.[1] Као новинар почео је рад у „Политици“ 1946. године.[2]
Од 1947. је радио на Филмским новостима као уредник, а касније као режисер документарних филмова. Снимио је око 50 кратких и 20 дугометражних филмова. Аутор је десет романа. Као глумац је наступао у филму Југ југоисток (2005).
Оженио се 1960. године Миленом Дравић, од које се касније развео. Из другог брака има ћерку Лидију, удату за Рашу Андрића.[3]
Преминуо је 23. новембра 2022. године у Београду. Сахрањен је 26. новембра 2022. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[4]
Признања
уреди- Сретењски орден другог степена за нарочите заслуге у области филмске уметности, поводом Дана државности Републике Србије (2016)
- Награда за животно дјело Удружења филмских критичара Фипресци Србија (2012)[5]
- Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи (1997) за филм Танго је тужна мисао која се плеше.
- Златна арена за режију филма Јутро (1967)
- Додељен му је Орден Вука Караџића.[6]
Филмографија
уреди| Год. | Назив | Жанр | Награда |
|---|---|---|---|
| 1953. | Општинско дете | ||
| 1955. | Два зрна грожђа | ||
| 1961. | Први грађанин мале вароши | ||
| 1961. | Лето је криво за све | ||
| 1964. | Јова Мијатовић | ||
| 1965. | Девојка | ||
| 1966. | Сан | ||
| 1967. | Јутро | Златна арена за режију | |
| 1968. | Подне | ||
| 1969. | Крос контри | ||
| 1970. | Бициклисти | ||
| 1971. | Недостаје ми Соња Хени | ||
| 1972. | Киша | ||
| 1975. | Павле Павловић | ||
| 1978. | Тренер | ||
| 1980. | Осам кила среће | ||
| 1982. | Јабука (кратки филм) | ||
| 1994. | Скерцо | ||
| 1997. | Танго је тужна мисао која се плеше | Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи | |
| 2007. | Два | ||
| 2023. | Уста пуна земље |
Романи
уреди- Маслачак
- Лола Београд, ЗНАЊЕ, Загреб, 1982.
- Љубавна прича, 1986.
Референце
уреди- ^ а б „Младимир у земљи стараца”. Политика. 30. 4. 2009. Приступљено 3. 2. 2012.
- ^ Мој почетак у „Политици“ („Политика“, 14. фебруар 2013), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Највећа принцеза мојих филмова била је Милена Дравић („Политика“, 13. септембар 2015)
- ^ Jovanović, Vladana Jokić, Filip. „Umro Puriša Đorđević, čuveni reditelj i prvi suprug Milene Dravić”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-11-23.
- ^ „„Парада“ најбољи филм”. Радио-телевизија Републике Српске. 2. 2. 2012. Приступљено 3. 2. 2012.
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 571.
Спољашње везе
уреди- Пуриша Ђорђевић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Пуриша Ђорђевић: За фрау Меркел, хитно („Политика“, 7. децембар 2011)
- Тужне су године за серенаду („Политика“, 2. август 2013)
- Младомир Пуриша Ђорђевић: Лако ћу ја за мене („Вечерње новости“, 10. мај 2014)
- Пуриша: Од свих жена највише волим Милену Дравић („Вечерње новости“, 29. јануар 2017)
- Деведесетдвогодишњак неуморан и после седамдесет филмова („Политика”, 31. март 2017)
- Пуриша Ђорђевић: Моја и Миленина љубав вечно ће живети кроз филм („Вечерње новости”, 9. децембар 2018)
- Држе ме љубав и филм („Политика”, 14. мај 2022)
- ФИЛМОВИ ПУРИШЕ ЂОРЂЕВИЋА: Циклус "Великани светског филма" у Кинотеци („Вечерње новости”, 9. јануар 2023)
