Танго је тужна мисао која се плеше

Танго је тужна мисао која се плеше је српски филм снимљен 1997. године који је режирао Младомир Пуриша Ђорђевић за који је и написао сценарио.[1][2]

Танго је тужна мисао која се плеше
Изворни насловТанго је тужна мисао која се плеше
Жанрдрама
РежијаМладомир Пуриша Ђорђевић
СценариоМладомир Пуриша Ђорђевић
ПродуцентСлободан Јоцић
Главне улогеАна Софреновић
Драган Мићановић
Љуба Тадић
Соња Савић
МузикаДушан Каруовић
Борислав Васиљевић
СценографВластимир Гаврик
МонтажаВера Баронијан
Продуцентска
кућа
Радио-телевизија Србије
Викторија филм Београд
Година1997.
Трајање90 минута
Земља СР Југославија
Језиксрпски
IMDb веза

Садржај филма

уреди
 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Модни креатор, Иван Лепић, славан у Београду и Паризу, после дуго година враћа се у свој родни градић. Неписано правило је да су славни људи често они за које нико није веровао у завичају да ће нешто постићи у шареном свету. А када ретко и наврате у родни крај увек су помало сумњиви да случајно нешто не затраже што мали град не може да им пружи.[2] Модног креатора у завичају прогањају болне успомене. У малој вароши цветају велике љубави. Шест девојака из Русије срело се са шест домаћих момака. Танго је њихова омиљена игра, али и стара чежња српских љубавника да се о њиховим подвизима што више сазна....[1]

Заводи га девојка Вероника не би ли јој преписао његову кућу. У малом месту живе и руске проститутке које су главна атракција мушкарцима који ту живе. Међу њима је и Максим који са Оксаном планира да заједно оду за Русију.

Улоге

уреди
Глумац Улога
Ана Софреновић Оксана Михајловна
Драган Мићановић Максим
Љуба Тадић Иван Лепић
Соња Савић Вероника
Војислав Брајовић
Војин Ћетковић Роки
Светозар Цветковић Звонце
Растко Јанковић Штука
Станко Богојевић председник општине
Татјана Зерајић Гаља
Драгомир Чумић Лажић
Соња Вукићевић Олга
Бранка Пујић Марјушка
Љиљана Крстић Иванова сестра
Анита Манчић полицајка
Радмила Живковић Јагода Милоуснић
Тамара Вучковић
Миодраг Гајић
Христина Поповић
Рас Растодер

Награде

уреди

Филм је 1997. године добио награду за најбољи сценарио на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи.[3]

Референце

уреди
  1. ^ а б „Танго је тужна мисао која се плеше”. Филмски центар Србије. Приступљено 30. 1. 2021. [мртва веза]
  2. ^ а б „Танго је тужна мисао која се плеше”. Тв Профил. Приступљено 30. 1. 2021. 
  3. ^ „21. Фестивал филмског сценарија - награде и признања”. Фестивал филмског сценарија. Приступљено 30. 1. 2021. 

Спољашње везе

уреди