Разговор:Дубровник/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Ајој, ово је стварно хаос. Трудио сам се али немам довољно снаге и знања о овој теми да наставим. Највише ме је уморило што сам константно морао преправљати Д. у Дубровник, ко год је писао Д. треба га стрељати... ;-) Шалим се наравно, ко хоће нек изволи да среди овај хаос од чланка. -- Борис  Малагурски  ^бре! 06:41, 18. јун 2006. (ЦЕСТ)

Нитко не спомену чињеницу да је Дубровник још за Томислава (10. стољеће) био хрватски... — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 193.198.150.125 (разговор • доприноси) | 21:00, 22. октобар 2007.‎

Па не може да постоји хрватски Дубровник док Хрватске није ни било. --Миле 21:12, 22. октобар 2007. (ЦЕСТ)

А о посљедњем рату ништа?

Као непријављени сурадник написао сам да је Дубровник тешко настрадао у посљедњем рату, што је наравно било избрисано. Немам воље борити се за истину на српској wикипедији, него ме једноставно занима докле сеже националистичко лицемјерје овдје.

http://www.youtube.com/watch?v=LYT_AD6o3YI

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 78.3.27.58 (разговор • доприноси) | 17:01, 2. новембар 2007.

Као прво, могао си сам да уписес оно сто фали. Друго, погледај своју википедију -- Bojan  Razgovor  17:19, 2. новембар 2007. (ЦЕТ)

Па написах, па ми побрисало. А овај други одговор је баш википедистички (ако могу и они, што не би и ми). Вивим да водите рачуна о НПОВ-у. Уосталом, гдје је то на хрватској wикипедији прешућено нешто што се може мјерити с разарањем Дубровника? Суставно уништавање старе градске језгре заштићене од УНЕСЦО-а, планирано бомбардирање цивилног становништва итд. Нађи ми да је нешто такво преућено на нашој

Прешутио си да нас је сви од реда, особито редарственици тјерало да палимо гуме како би дојам србо-четничког разарања био потпунији! wикипедији.--78.3.27.58 20:37, 2. новембар 2007. (ЦЕТ)

Ако си мислио на ову, вероватно је враћена јер си писао латиницом, а текст је очигледно писан ћирилицом. --филип ※ 23:38, 2. новембар 2007. (ЦЕТ)

Живо ме занима како то нитко није споменуо српско гранатирање Дубровника и страдавање тијеком Домовинског рата. Све свјетске wикипедије су то споменуле осим српске. Боли вас истина? 18:55, 19. ожујак 2008. (ЦЕТ) — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.172.67.101 (разговор • доприноси)

По чему ли је Дубровник толико битан да не сме да буде гранатиран? Шта је са Варшавом, Нагасакијем, Београдом? Кад могу они може и Дубровник, ништа вам није фалило...Замисли да је било као у Нагасакију!!! И то је први, али вероватно не и последњи пут. Кога једном гранатирају обично се понавља после неког времена. Ево земи Београд за пример! Сви се надамо да неће... --Оњегин (разговор) 04:41, 5. септембар 2008. (ЦЕСТ)

Потпуно непотребан коментар. Гранатирање Дубровника треба да буде приказано, наравно у сразмери са својим значајем за тему. Свака референцирана измена (ћирилицом) која је у складу са начелима Википедије ће остати у тексту, јер Википедија на српском језику, за разлику од, хм, неких других Википедија, настоји да буде географски контексно неутрална.--Дзордзм (разговор) 05:39, 5. септембар 2008. (ЦЕСТ)

Могући проблем у вези ауторског права

Велики дио овог чланка у поднаслову „Историја“ је малтене дословно преписан из Стојановићеве Народне енциклопедије. Ја не знам какав је њен статус када је у питању ауторско право, ко им је власник, али видим да се поново штампала у скорије вријеме (2001.године). Тако да треба обратити пажњу на ово. --Славен Косановић {разговор} 20:45, 11. фебруар 2012. (ЦЕТ)

Повијест Дубровника

Волио бих да ове моје биљешке које сам писао читајући књигу остану сачуване на свемрежи. Могу помоћи у проширивању чланка. Могу ли овдје остати?

ПОЛИТИЧКА ПОВИЈЕСТ ОД НАСТАНКА ДО КРАЈА ЗЛАТНОГ ДОБА 1667.

• почетком неолитика источни Јадран већ је био насељен, а најближа околица Дубровника (а можда и саме литице у Рагуси) била је насељена у брончаном и жељезном добу
• Епидаур („иза шуме, ” Цавтат), назив му је латинизирани илирски (не грчки како каже мит) се први пут спомиње 47. г. п.н.д.
• прва позната упораба ријечи „Дубровчани” у повељи босанског бана Кулина из 1189., прва забиљежена упораба ријечи „Дубровник” у повељи српског владара Стјепана Немање из 1215.
• Рагуса је била мјесто одређене важности пуно прије разарања Епидаура; археолошки налази на Локруму из 5.-6. ст. п.н.д.
• до 1023. за градске послове задужен пресес, 1052. приор
• подручје Дубровника покрштено до 5. ст. (доказ кршћанско гробље у Сланом), Епидаур кршћански од средине 4. ст.
• 866. петнаестомјесечна опсада Сарацена (Арапа из Туниса и Алжира), бизантски цар Базилије I. послао флоту и Сарацени прекидају опсаду; однос са сусједима: 36 нумизмата владарима Хума и Травуније
• црква св. Влаху изграђена у касном 9. ст.
• надбискупија између 996. и 999.
• 1185. Немања опсједао град, Дубровчани се за помоћ обратили Норманима, уговор Дубровчана и Срба Немање и Мирослава (Дубровчанима признато право на Астареу с тим да не ће покушавати освојити Корчулу и Вис, слободно кретање и пословање Дубровчана по Србији и обрнуто)
• од 1186. до 1192. Дубровник искористио нормански суверенитет за заштиту од Млечана и Срба, послије враћање под бизантску власт (слободна трговина Бизантом и Бугарском)
• у 12. ст. успостављени трговачки односи с Писом, Фаном, Анцоном, Равенном, Котором, Ровињем и Поречом
• 1189. уговор с Босном (Кулин бан), 1190. трибут гусарима за сигурну пловидбу
• патријарх Моросини 1205. одлучио покорити Дубровник
• на дан Свих светих (1. студеног) Дубровник ће дужду особно послати 12 перпера и 100 перпера Млетачкој Републици, истог дана млетачком кнезу у Дубровнику 400 перпера
• на робу из земаља Бизантског Царства 5%, на ону из Сицилије 25%, на ону из Египта, Туниса и земаља Барбарега 20%
• 1268. уведен светодимитарски доходак (2 000 перпера годишње српском владару)
• 1275. млетачки кнез довео дубровачку војску до побједе над Србима у само једној борби
• нешто прије 1272. Дубровник добива Ластово, 1301. припојење Мљета (тамо сељацима дано право кориштења земље коју су обрађивали, у замјену за 300 перпера годишње и једно пиле по кућанству на дан св. Влаха)
• војни савез с Котроманићима против пељешких владара Бранивојевића
• Стјепан Урош IV. Душан 1333. продао Пељешац за 8 000 перпера и годишњи трибут 500 млетачких дуката
• циљ Дубровчана покатоличење полуотока на којем су живјели источни кршћани и припадници Цркве босанске
• Приморје припојено 1399., Конавле 1419. и 1427.
• Душан посјетио Дубровник 1331. и 1350.
• 1357. Стјепан Урош V. дарује подручје од Љуте у Жупи до Петрова села изнад Ријеке дубровачке
• врховна власт Угарско-Хрватске од 1358. до око 1433.
• 1358.-1363. борбе с Војиновићем за Пељешац, 1367. посјет босанског владара Дубровнику
• светодмитарски доходак Твртку, слободно трговање
• Остоји и Хрвоју 1 500 дуката и имања у Приморју (рат с Остојом 1403.-1404.)
• 1413. Жигмунд дарује Корчулу, Брач и Хвар ДР-и - отпор оточана - отоци одузети 1416.
• од Санковића купљене Конавле за 1 000 перпера годишње, бијес босанских баруна
• у сијечњу 1419. преговори с изасланицима Сандаља Хранића и Петра Павловића; Сандаљу властелинство, кућа у граду, посјед у Жупи вриједан 3 000 перпера, годишњи трибут 500 перпера, исплата 12 000 дуката (36 000 перпера)
• цијеле Конавле у ДР-и 18. листопада 1419., буне се конавоски племићи, одгода интегрирања Конавала
• 30. свибња 1420. други (Павловићев) дио Конавала Сандаљ даје ДР-и (још једна кућа и имање, 500 перпера, 30 000 перпера)
• 31. просинца 1426. Радослав Павловић уступа Конавле Дубровчанима, до средине 15. ст. католичење Конавала
• ДР под окриљем Османског Царства од 1396. до 1526.
• избјеглице из Хума пред Турцима бјеже на Пељешац, Жигмунд у Дубровнику 21. просинца 1426.
• 6. просинца 1430. дубровачким трговцима одобрена слободна трговина и копнем и морем по цијелом ОЦ-у
• Базелски концил - трговање с муслиманима
• договор 2. вељаче 1442. - сваке године 1 000 дуката Мурату
• Стјепан Вукчић настојао Новим замијенити Дубровник; херцег захтијевао да поданици купују његову, а не дубровачку сол; 1450. забрана трговања у херцеговој земљи
• херцег у рату потпуно поразио дубровачку војску; повукао се од страха јер су Дубровчани донијели одлуку да ће онај тко га убије бит награђен 15 000 златних дуката, кућом вриједном 2 000 дуката и властелинством
• 1454. скопљен мир: ДР-и Конавле, нема накнаде ДР-и, остаје супарништво с Херцег-Новим
• 1458. харач 1 500 дуката, заузврат дубровачке повластице
• Дубровник спашава херцега кад му Турци освајају подручја; 1466. он у Дубровнику оставља богатство па одлази у Херцег-Нови гдје умире
• Владислав нестао у Славонији, Влатко 1481. изгубио Херцег-Нови и 1489. умро, Стјепан се популумјесечио
• 1469. дубровачки харач повишен с 1 500 на 5 000 дуката годишње
• 1471. на наговор херцега Влатка харач повишен на 9 000 дуката за ту годину и 10 000 убудуће
• повећање царинских пристојби, на крају 10 000 дуката харача и 2 500 ђумрука
• прекид изравних трговачких веза ОЦ-а и МР-е, Дубровник цвјета као посредник
• Дубровчанима врло драга Шпањолска
• 1538. млетачка флота опсјела Лопуд, опљачкала га и узела оточане за таоце
• Света лига не смије разарати Дубровник
• ускоци 1570. 30-ак пута напали Дубровник, 1571. Дубровчани убили Даничића
• 1590. Млечани усмјерили турску трговину у сплитску луку (ударац Дубровчанима)
• 1602. педесет угледних Ластовљана предвођених тројицом свећеника желе отети оток ДР-и, дошла војска ДР-е и провидур који је дошао заузети оток у име МР-е одлази
• млетачка опсада Ластова 1403.-1406.
• 1635. договор с Млецима: номинална царина за дубровачке поморце, призната права на Локрум, Молунат и Сушац

УРЕЂЕЊЕ

• Либер Статуторум (Дубровачки статут) објавио кнез Марцо Гиустиниани 29. свибња 1272.
• вражд би се убирао кад би Дубровчанин убио Србина и обрнуто
• Либер Статуторум Доане (Царински статут) састављен 1277., тада у граду почиње радити први познати дубровачки нотар свећеник Томазино де Савере
• 1358. до 1460. Либер Виридис (Зелена књига), 1460. до 1806. Либер Цроцеус (Жута књига)
• Статута Стагни (Стонски статут), Царинске одредбе Ластова (1310.) и Мљета (1345.), Цапитоларе делла догана гранде 1413. (Књига велике царине), Реголаменти делла репубблица ди Рагуса, пер ла навигазионе назионале 1745. (Поморски статут)
• сви бродови који улазе у дубр. луку плаћају арборатицум млетачком кнезу Дубровника
• првих година кнез и Мало вијеће, Велико вијеће стално од 1235., Статут сталан од 1252.
• 1293. прихваћено да се чланови Малог вијећа бирају из угледних племићких обитељи (слабљење кнеза)
• када је 1358. угарско-хрватском краљу упућено важно изасланство, упуте саставило 15 мудраца (важност мудраца)
• 1312. 190 племића Великог вијећа, 1323. 108; број чланова смањила куга па је добна граница примања чланова у свибњу 1348. смањена с 20 на 18 година
• чланство у Великом вијећу постало насљедно право, 1321. сви племићи стари 21 или више година чланови
• од 1358. кнез влада мјесец дана, дубр. печат постоји од 1235.
• након што је кнез одрадио један мандат није га се могло поновно бирати 2 године
• 1448. Грађански суд, 1459. Казнени суд, добна граница за примање чланова ВВ-а варира (18-20 година)
• од 1440. чланови примљени у ВВ пописују се у Спеццхиу (Зрцалу)
• у 15. ст. административни апарат Републике састојао се од 160 дужносника (тај број наставио расти)
• кнез и провидури морали имати 50 година, ноћни чувари тврђава између 30 и 50, чланови Колегија 29-орице 30
• градски лијечници углавном Талијани и Жидови; славенски уред - хрватски језик и ћирилица
• кнезове имали Стон и Пељешац, Приморје, Жупа, Конавле, Ластово, Мљет, Шипан, Лопуд и Колочеп
• 1659. Ластово имало своју школу и учитеља
• судство: новчана казна, протјеривање, одстрањивање руку или ногу, вађење очију, бичевање, жигосање
• урота рушења власти 1400., освајања Стона 1536., велика урота 1610.

ТРГОВАЊЕ

• први контакти Дубровника с непосредним залеђем везани уз пољодјелство; срп. владарима плаћан могориш, послије и бос.
• дубровачка сол - Груж, Слано, Шипан, Мљет, Пељешац; 1640. ферман од султана - само Дубровчанима допуштена продаја соли у Неретви
• племените ковине најважнија извозна роба
• Дубровчани управљају српским и босанским рударством која доживљавају крах крајем 16. ст. због злата и сребра из Новог свијета
• кожа, пчелињи восак, робље (углавном из Босне) - пристојба 4 гроша по робу, извоз из Дубровника 1 грош по робу
• 27. сијечња 1416. дубровачка влада забранила трговину робљем
• Дубровник посредник за талијанску робу; нови изазов трговачки напредак Сарајева
• након тога главнина дубр. трговине сели из Босне у јужну Србију и Бугарску, 1667. трговина тих крајева почиње слабјети и за 20 година потпуно замире
• дубр. трг. колоније Ново Брдо 1370., Сребреница 1376., Дријева 1381., Нови Пазар, Прокупље, Приштина, Софија и Пловдив
• морским путем увожене житарице из јужне Италије и Леванта
• потрошња 20 000-80 000 стара, 1 500 т жита могло се похранити у Рупама (изградио архитект из Апулије 1590.)
• осим талијанског, увожено и османско жито из Албаније и Грчке
• поморство: тијеком 1560-их и 1570-их 80 бродова укупне носивости 35 000 кара
• вриједност дубр. трг. морнарице 1570-их око 700 000 дуката - слабљење у 17. ст. због распадања османске државе и премјештања доминације са Средоземља на Атлантски оцеан
• за путовање до Италије стопа поморског осигурања 2-3%, до Лондона 12%
• у 16. ст. 44 дубровачка конзула у средоземним лукама
• први дубр. закон о карантени из 1377. - изолација изван Цавтата (копнена трг.), на отоку Мркану (пом. трг.)
• 1398. на Мљету прва карантена (лаззаретто) у Еуропи, почетком 15. ст. карантене на Супетру и Бобари, 1430. главна на рту Данче, 1534. на Локруму, 1590. комплекс Лазарети
• до 1515. Дубровчани осигурали чврсто мјесто на енг. тржишту, извозили више енг. тканина него сви тал. трговци, луке Соутхамптон и Маргате, енг. ријеч аргосy за велики једрењак искривљено од Рагуса, 1540. трг. нагло прекинута
• у 16. ст. жидовски трговци у јадранским лукама снажни супарници Дубровчанима
• Рат за Крету 1645. спасио Дубровник од Сплита
• дубр. државна ковница у упораби најкасније до 1301.
• гроссо или динар сребрни новац Републике, у оптцјецају млетачки дукат и бизантски перпер
• Монте ди Пиета врста државне штедионице (Република никада није развила државну кредитну институцију како би смањила цијену јавног дуга како је то учињено у Италији)
• златарски и сребрнарски обрт
• шквер 1525. у Гружу, у 16. ст. око 100 бродоградитеља; најцјењенија еуропска бродоградња Дубровачке Републике, Португала и Енглеске

ЖИВОТ У ДУБРОВНИКУ

• разни љетописци наводе врло сличне пописе 150 властелинских обитељи од којих је већина кад су се споменуле (у 15. ст.) била изумрла
• склоност измишљању нестварних угледних предака
• Збор властеле 1312. чини око 300 мушкараца, од почетка 13. до краја 15. ст. с 90 на 45 обитељи
• Гучетићи, Гундулићи, Бунићи, Соркочевићи, Ђурђевићи, Менчетићи и Цријевићи најзначајнији дубр. племићи средњег вијека
• средином 16. ст. Задар има 17 племићких домова, Трогир 10, Сплит 16, а Дубровник 30
• друга пол. 15. ст. - ВВ се састаје 80 пута годишње, Сенат 160, MV 200
• ВВ има 376 чланова 1600., 177 1650. - пад броја патриција
• племићи се нису устручавали бавити пословима који су им доносили прљав новац
• богати грађани Вице Скочибуха, Михо Працат (15 имања) чије је цијело богатство након смрти отишло у добротворне сврхе, Бено Котруљевић (књиговођа)
• први Жидови дошли из Провансе преко јужне Италије, 1530-их у Дубровнику већ пуно Жидова; одлуком 22. травња 1540. сви Жидови морају живјети у гету (1589. проширење гета, најстарија синагога у Еуропи у Жудиоској улици); познати дубровачки Жидови Аматус Луситанус, Дидацхус Пyррхус
• средином 15. ст. мираз за брак 1 900 перпера
• Бено Котруљевић сматрао је да је савршен брак између мушкарца старог 28 и жене старе 16 година; већина племића женила се дјевојкама старим 15-16 година након зарука које трајаху 2-5 година; 1458. одлучено да Дубровчанин жели ли се женити мора имати 20, а Дубровкиња 14 година (отпор људи, 1460. смањено - Дубровчанин 13, Дубровкиња 12)
• инцест међу племством (због опадања њиховог броја); жене побожне, скромно одијеване, младе дјевојке не залазе у јавност; најпознатија дубр. жена Цвијета Зузорић
• 1407. каменом и опекама поплочене све градске улице, смеће одлагано ван града, 230-ак лијечника између 1280. и 1808. (мало Дубровчана, већина Талијани)
• до средине 16. ст. у граду седам љекарни
• куга избија 1292., 1348., 1361., 1363., 1372., 1374., 1415., 1422., 1464., 1526. и 1540.
• губа се први пут спомиње у Статуту из 1272.; маларија и дизертерија избијају 1503., 1506., 1517. и 1540.
• Дубровчани свршавали у Босанке и Српкиње - незаконита дјеца - једно од првих сиротишта у Еуропи
• 26. вељаче 1540. одлучено утемељити болницу
• кметство се појављује средином 14. ст., друкчије од типичног (кмет није власник господара, него државе)
• статус пољопривредних радника на Мљету ријешен 24. рујна 1345., на Ластову није било кметства
• лов, риболов; лов на кораље од 1390. до средине 18. ст.

ВЈЕРСКИ ЖИВОТ

• вјера Дубровчана одувијек била римокатоличка
• Рикард Лављег Срца 1192. дао 100 000 дуката за изградњу Катедрале
• 29. коловоза 1409. забрањено Дубровчанину бити надбискуп, одлука вриједи до 18. ст.
• одлука 23. студенога 1442. - само Дубровчани могу бити каноници
• познати надбискупи Тривулзио, Лудовицо Беццаделли, Црисостомо Цалвино
• 10 мушких бенедиктинских самостана у Републици, 1790. затворен самостан на Локруму
• сам св. Фрањо посјетио Дубровник 1223., доминиканци се појављују 1225.
• у граду боравио Бартол Кашић
• наводно 1026. у град стигао дио лубање св. Влаха
• у вељачи 1349. одлучено изградити Цркву св. Влаха
• Феста св. Влаха најважнији дубр. благдан
• до почетка 15. ст. у граду 10 цркава св. Влаха
• одлучено изградити цркву посвећену тројици которских мученика (тако Дубровчани изражавали жаљење због ширења православног кршћанства Боком которском) 1363., срушена 1801.
• осим религије јака и астрологија

КУЛТУРНИ ЖИВОТ

• у школи главни језик латински, донекле се користио талијански
• до краја средњег вијека 1 000 књига у доминиканској књижници
• Самостан Мале браће средиште богословних и филозофских студија
• фрањевачка збирка (7 500 књига) уништена у потресу
• исусовачка хуманистичка школа почела дјеловати 1619. и 1620., 1622. више од 70 ученика
• 1662. започела изградња колегија, 1690-их завршен (цар Леополд I. дао 800 флорина)
• латински се користио у службеним исправама, 1420-их замијенио га талијански
• народни језик Дубровчана био је хрватски: штокавски (и)јекавски уз примјесе чакавског икавског
• књижевност у Дубровнику одлучно је утјецала на развој хрватског као књижевног језика
• највећи дио књижевности изгубљен: већина ненамијењена широком читатељству; Република до својих посљедњих година није имала тискарски строј; у 16. ст. тискано само 12 књига (5 свјетовног садржаја); изгубљене 3 од 6 збирки Мавра Ветрановића, већина драма Марина ДРжића нестала, од дјела цијењеног Ивана Гучетића остао само један лат. епиграм
• прва двојица знаменитих дубр. писаца Шишко Менчетић и Џоре Држић; дјела им сачувана у Рањинином зборнику који садржи 820 пјесама
• Држићеве драме написане између 1548. и 1558., опет су се почеле изводити 1930-их
• Плаутове комедије у град вјеројатно донио Илија Цријевић
• ругање херцеговачким Власима и Которанима
• већина драма извођена на вјенчањима
• Држић највећи јужнославенски драматичар, значајан и по међународним стандардима
• сачувано 240 Цријевићевих пјесама
• остали латинисти Јаков Бунић, Дамјан Бенеша, Лудовик Цријевић Туберон, Јурај Драгишић (писао у Дубровнику); Иван Газул најпознатији астролог-астроном онога доба; познати знанственици Никола Наљешковић (писао на тал. језику), Михо Моналди, Никола Витов Гучетић (папа му удијелио докторат) - његова књижница нашла пут до исусоваца који су ју сачували, Антун Братосаљић Сарин, Доминко Златарић, Хорације Мажибрадић
• Иван (Џиво) Гундулић највећи славенски књижевник, наобразбу стекао код исусоваца; његовом смрћу 1638. завршава златно доба дубр. књижевности
• његови рани несачувани радови вјеројатно били пасторалне драме
• Сузе сина разметнога, Дубравка, Осман
• почетком 17. ст. Хрвати су (укључујући Дубровчане) били потпуно свјесни припадности славенском свијету; Мавро Орбини - Ил Регно дегли Слави (Краљевство Славена); Гундулић: „Још сред уста љута Змаја и ноката бијесна Лава, око тебе с оба краја, словинска је сва држава”
• Иван Бунић Вучић, Јуније Палмотић, Владислав Менчетић: „Од ропства би давно у валих потонула Италија о хрватских да не жалих море отоманско се разбија”
• 1573. 150 полиптиха на олтарима дубр. цркава ( остало мање од 1/10)
• 1352. дјела Паола Венезиана распело са сликама св. Ивана и Мајке Божје у дом. цркви
• Блаж Јурјев радио од 1421. до 1427. - распело за фрањ. цркву св. Николе у Стону и слика Богородице с дјететом у Цркви св. Ђурђа на Бонинову
• Антонио ди Јацопо осликавао катедралу, Лорензо ди Мицхеле вијећницу MV-а
• Иван Угриновић осликавао вијећницу ВВ-а од 1430. до 1433.
• Матко Јунчић, Ловро Добричевић (Которанин, у Дубровник сели 1457.), син му Вицко Ловрин (1497. у Дубровнику), највећи Никола Божидаревић, Михајло Хамзић, Пиетро ди Гиованни, Пиер-Антонио Палмерини, Гиацомо ди Марцо, Фрањо Матијин
• 1548. крај златног доба дубр. сликарства
• глазба мање развијена од књижевности и сликарства, први велики дубр. складатељ Лука Соркочевић (18. ст.)
• тијеком 15. и 16. ст. више од 150 глазбеника плаћано из државних фондова да би се задовољиле потребе кнежеве капеле, катедрале и Цркве св. Влаха
• Феста св. Влаха врхунац глазбене године - оргуље, трубе, бубњеви
• катедралне оргуље 1384., замијењене 1543. (преживјеле потрес 1667.)
• Ламберт Цоуртоис стигао 1551. или 1552. - равнатељ кнежевих глазбеника
• колендавање се први пут спомиње у Статуту из 1272.
• Конављани: бубњеви, флауте, гусле, тамбуре

ИЗГРАДЊА ДУБРОВНИКА

• средиште раног Дубровника састојало се од прва два секстерија (Каштио и Свети Петар), трећи секстериј Пустијерна
• изван њих подручје „новога града” (бургус или борго св. Влаха)
• пожар 16. коловоза 1296. уништио цијели нови дио и већину старога града
• затварање зидина на крају 13. ст.
• средином 15. ст. 6 000 становника у граду и 500 изван њега
• великој обрамбеној моћи (утврђености) Дубровника диве се Георгес Ленгхеранд и Конрад вон Грунемберг
• зидине увелике ојачане тијеком 14. ст., у 15. и 16. ст. попримиле колико-толико данашњи изглед
• између Врата од Плоча и тврђаве Минчете за 2.5 године подигнут зид висок 22 м и дебео 4, Први рат Свете лиге повод за изградњу Ревелина и утврде св. Ивана, Други за бастион св. Маргарите
• 30 главних утврда
• сватко тко је долазио у Дубровник из смјера Гружа или Плоча морао је донијети један камен за изградњу Минчете
• Мицхелоззо Мицхелоззи - Бокар, јачање Пунцијеле, два ревелина (изграђен само један)
• Јурај Далматинац - изградња куле св. Катарине
• Минчету Евлија Челебија успоредио с Бабилонском кулом
• већ почетком 14. ст. претеча Ловријенца, на његовом јачању ради Паскоје Миличевић
• Порпорелу изградили Аустријанци у 19. ст., Велики арсенал тијеком 14. ст., Мали арсенал 1409.-1574.
• валобран Каше 1484.
• Ревелин - Антонио Феррамолино
• 1351. Дубровник дао направити први топ, почетком Рата за Цхиоггију већ их било пуно, тијеком 1380-их и 1390-их неколико пута слано оружје за заштиту Стона
• љеваоница од 1410., страни мајстори (талијански, француски, њемачки), 1504. мајстор Иван Крститељ с Раба
• 1655. топничка школа (Антонио Ванини)
• средином 14. ст. запослени чувари зидина, 1366. 81 чувар на 29 мјеста
• Црква светог спаса завјетна, изграђена након потреса 1520.
• симбол слободе Орландов ступ вјеројатно настао за Жигмундовог боравка 1396., нови подигнут 1418.
• Кнежев двор (прије каштел с кулом) - 10. коловоза 1435., почела изградња (Онофрио делла Цава, Пиетро ди Мартино), 8. коловоза 1463. опет пожар
• задржан склад стилова и цјелина облика Кнежева двора
• Онофрио делла Цава - водовод у 15. ст., Велика Онофријева фонтана
• складиштење жита, соли и проса
• палачу Спонзу градио Паскоје Миличевић од 1516. до 1520. - складиште, ковница новца, оружарница, касније школа
• типична дубр. палача на 3 или 4 ката, 1546. Гундулићева палача у Божидаревићевој улици, 1549.-1553. грађена палача Томе Стјеповића Скочибухе у Растићевој (обје градили мајстори из Анцоне)
• 1673. 20 000/24 000 људи живи изван града
• Стон планирани град, зидине
• Велики Стон административно, вјерско и пословно средиште; Мали Стон мјесто за складиштење и пријевоз соли; Броце заједница граничара који имају војне обвезе
• мицхелоззи, Јурај Далматинац, Онофрио делла Цава, Паскоје Миличевић
• Бргат изграђен 1441.
• на Пељешцу изграђени Леденићи, Бољеновићи, Зарадеже, Жупање Село, Потомје и Оребић; Цавтат и Молунат насељени 1460-их
• око 300 љетниковаца у Републици
• Бунићев на ушћу Ријеке дубровачке 1343., Менчетићев на Срђу 1350., Арапово-Морово (Орашац, 15. ст.) - према традицији Пиетро Соредини ту нашао склониште 1512.
• Тома Скочибуха гради на Суђурђу 1529. и 1546., син Вице довршава 1563.
• Скочибухин љетниковац и на Бонинову (1574. до 1588.)
• љетниковци на Шипану, Лопуду и Колочепу, у Трстеном, Орашцу, Затону, уз обалу Гружа и Ријеке дубровачке, у Шумету и Жупи све до Цавтата

ПОТРЕС I НАКОН ЊЕГА

• Дубровник и јужна Далмација врло трусно подручје, 1667. потрес јачине 10.5/12 по љествици МЦС (један од јачих у повијести)
• од 1430. стољеће честих потреса (11 озбиљних)
• 28. листопада 1496. потрес на дан састанка Великог вијећа (избор кнеза), сљедеће године нови руши многе куће
• 17. свибња 1520. - описано не као потрес, него као „Божја казна” - 20 мртвих и неколико озлијеђених, штета на зградама, подрхтавање 20 мјесеци
• нови 1539., касније више страдао Котор (потрес у Котору и Дубровнику 1639.)
• потрес 6. травња 1667. - по ријечима свећеника први удар није трајао ништа дуље него што је било потебно за изријећи пассио домини ностри Јесу Цхристи сецундум; срушен велики дио града, големо камење котрљало се с обронака Срђа, велики облак густе прашине, зидине се зањихале, бунари без воде, море се повукло из луке, ватра ношена јаким маестралом необичним за то доба године харала градом
• Низоземци Јорис Црооцк и Јацоб ван Дам нашли се у граду, надбискуп побјегао у Анцону
• Морлаци (Власи) и становници Републике пљачкали (злато, сребро, накит, реликвије), служитељи пљачкали господаре пошто су знали гдје је благо
• Франо Бобаљевић био живчано растројен због уништена и опљачкана богатства и погибије свих чланова бројне обитељи; преселио се изван града, тражио шкриње из Венеције да похрани остатак богатства
• Бунићи пошли у Стон два мјесеца, из Гружа им донесена преостала имовина, вратили се у Дубровник
• погинуло 2 000 људи у граду, 3 000 у цијелој Републици
• многе цркве уништене (катедрала)
• релативно неоштећени самостани и цркве доминиканаца и фрањеваца, Црква светог Влаха, Црква светог спаса, Спонза, зидине (врло битно)
• потрес дјеловао и на Сплит, Шибеник, Задар, Требиње, Мостар и Црну Гору (најдраматичније у Котору)
• 11. травња одредбе владе у изванредном стању: не напуштати град, 300 војника, пријелазна влада (10 обитељи), 6 капетана (сваки задужен за 50 војника)
• Маројица кабога се због потреса из државног непријатеља претворио у спаситеља државе
• 23. травња изабрано 12 гувернера Републике, пучанима први пут допуштено гласовати, 3. липња Сенат се састаје први пут након потреса, 10. липња Велико вијеће
• Република у незавидном положају: сплетке млетачке дипломације, турске уцјене и препади пандура и хајдука на териториј Републике
• Кара Мустафа у српњу захтијевао 300 врећа пуних дуката
• босански паша пријетио пријетворбом Републике у османски санџак: „ти невјерници нису вриједни султанове самилости, него прије његова мача”
• писало се Лују XIV., он жали да не може помоћи јер је у рату, Ватикан обзирнији (вршио притисак на Млетачку Републику не нападати)
• Дубровник поштеђен исплаћивања 300 врећа пуних дуката, нешто имовине дано (Јакета Палмотић и Николица Бунић)
• мир Османског Царства и Млетачке Републике 6. рујна, Сплит поновно отворен за трговину, млетачка власт на Јадрану, нису завршиле потешкоће с Кара Мустафом
• три племића надзиру 62 радника који чисте рушевине, друга три за зидине, одлучно обнављања Црква светог Влаха која има служити као катедрала док се не обнови права, 360 исплата радницима од 1 до 400 перпера
• помогао Стјепан Градић, водећи Хрват („Илир”) у Ватикану, 4 пута на челу Хрватског братства св. Јеролима - побринуо се да Република не буде увучена у протуосманске планове Александра VII.
• Градић најважнији што се тиче финанција и техничке експертизе - дизао кредите у тал. банкама и подигао сву имовину за обнову града (71 665 шкуда)
• катедрала довршена 1713., то пуно значи Дубровчанима
• жаљење босанских муслимана на царине које морају плаћати Дубровчанима, Кара Мустафа тражи 350 000 дуката одштете, затвара луку и границе, тражи исплату 3 000 000 дуката (извршење наредби повјерено бос. паши)
• 200 000 дуката исплатили поклисари
• Кара Мустафа коначно спреман за компромис због пораза турске војске од руске - прима мито Секонда Гучетића (60 000 дуката), Република обећала исплатити 60 000 дуката у два оброка, прекинута блокада Дубровника
• 20. коловоза 1684. обновљен савез с хабсбуршким царем
• 10. листопада 1688. Француска објавила рат Аустрији тијеком млетачке блокаде
• 1699. одлучено да Дубровник остане под окриљем Османског Царства
• 14. вељаче 1701. договор Млечана и Турака - повучене мл. снаге из јужне Херцеговине, прекинута блокада (Дубровник опет повезан с Османским Царством)
• повучена оданост Хабсбуршкој Монархији због тога што није испоштивала одредбе због којих је обновљена, Турцима и даље харач 12 500 дуката али једанпут у три године (1707. султан издаје ферман о томе)
• Република сјевероисточно од Клека и на југоистоку од Суторине имала два уска подручја која дубр. териториј дијеле од мл., пораз Турака од Млечана и хабсбуршких поданика од 1715. до 1718. - Клек и Суторину Дубровник дао Порти да није близу Млечанима (зато је Неум данас у БиХ)
• у Травнику 16. српња 1754. договор Дубровачке и Млетачке Републике (трогодишњи данак Млечанима - сребрни врч вриједан 30 мл. дуката) - Млечани не ће искориштавати дубр. шумско богатство нити наносити штету, не ће се појављивати у рибарским водама ни ометати брање кораља
• од тада главне потешкоће Републици не проузрочавају Млечани, већ Французи
• Република на Русе гледала с топлином (славенство), усхићење због двојице Дубровчана у служби Петра Великог
• одушевљење након побједе Руса над Швеђанима код Полтаве 1709., Дубровчани Петра Великог назвали „највећом славом нашега рода”
• Турска објављује рат Русији - дубровачки пријатељ Херцеговац Сава Владиславић објаснио зашто Република не може помоћи у борбама против Порте и зашто не ће удовољити руском захтјеву да се у граду изгради православна црква
• руски поморски поход против Порте и Дубровника као њена поданика, Дубровчани уништили брод
• Дубровник превозио османско стрјељиво и војнике, Руси га критизирају
• договор 20. липња 1775. - Дубровник непристран у ратовима у које је укључена Русија, руском конзулу допуштен боравак у граду и чак му дано право на православну капелу (Дубровчани нису хтјели православну цркву у граду јер је имао само 12-15 источнокршћанских обитељи, а изградња би потакнула насељавање православних кршћана из Млетачке Републике и Османског Царства и то би значило крај Републике)
• дубр. трг. колоније напуштене (остао само Нови Пазар) - трговина у Црној Гори и југоисточној Босни и Херцеговини (восак, вуна, жељезо, коже - роба мале вриједности)
• конкуренција Аустрије, Макарске, Херцег-Новог, Будве, Бара, Улциња и Сплита
• оживљавање бродарства - бродови превозе еуропску, руску и америчку роб, до краја Републике бродоградња у Гружу
• поморске обитељи у Оребићу (врхунац пељешког поморства 1780.-1800. - кукуруз из Константинопола и грчких лука)
• 10 нових родова примљено у патрицијат, до краја Републике 7 изумрло (остали Божидаревићи, Натали и Златарићи); нове обитељи први пут у Сенату 1783., 1789. први кнез из њихових редова
• 19% становништва Републике средином 18. ст. патрицији, 1799. 14% (патрицији знатно бројнији него у Млетачкој Републици)
• три члана исте обитељи смију гласовати (само два кад се тражи квалифицирана већина)
• број становника у паду цијело 17. ст. (1673. 26 000), до пада Републике 30 000
• 26. липња 1777. допуштена продаја земље
• Власи пљачкали Конавле,уз затворску до краја Републике постоји и смртна казна (у 18. ст. смакнуто готово 100 особа)
• познати Дубровчани тога доба Руђер Бошковић (математичар, физичар, астроном), Петар Канавелић (пјесник), Игњат Ђурђевић (пјесник), Џоно Растић интелектуалац (5 пута кнез), Ђуро Хиџа, Рајмунд Кунић, Брња Замања
• казалиште 1682.-1817.
• Француз Марко Бруеровић (пјесник и драматичар)
• Дубровник отпоран на просвјетитељске идеје које се шире из Француске
• Дубровачка Република прва држава која је признала САД, потребни добри односи због трговине
• пријетио демократски и протурелигијски дух Француске револуције
• у посљедњим годинама 18. ст. Дубровник господарски цвјетао, влада социјални мир, патрицијат влада као и увијек
• пад Млетачке Републике 1797., Хабсбуршка Монархија постаје сусјед и обећаје заштиту Републици
• Република Французу Цомеyрасу посудила 300 000 турских грошева јер је пријетио заузећем града у револуционарном духу
• 1806. Република има 277 бродова укупне носивости 25 512 кара, изгубљено 26 (криви Руси)
• трговачки дефицит 1 385 750 пиастера, приход од пом. трг. 3 615 500 пиастера, приход од банковних депозита 252 613 пиастера (трошкови 226 818 пиастера)
• одупирање уцјени Француза, Аустријанци отели 30% улагања Републике у Венецији
• Републици требало новца: продан Локрум, порез 2% на вриједност дионица у бродовима, на продају земље 6%, порез на увозну робу 400%, 12 пара за стабло маслине, исто толико за грло стоке, 10 за произведену бачву вина, сол по вишој цијени
• Конавоска буна, 29. ожујка 1800. регулиран број дана и увјети рада на господаревој земљи у Конавлима
• 1804. - православни свећеник смије у Дубровник, руски грб изнад конзулове капеле допуштен, свећеник смије ући у град како би тијело покојника отпратио до гроба (не смије пјевати литургију док не изиђе из града и не смије у болницу која је сматрана католичком институцијом)
• 18. свибња Дубровник Наполеону шаље улагивачку поруку с честиткама
• Дубровник мора платити 300 000 франака зајма како Французи не би ушли у град
• 6. ожујка Руси и Црногорци преузели власт над Котором
• Дубровник преговарао с Русима што се показало кобним (то на зуб узели Французи)
• Французи ипак иду копненим путем, 27. свибња Лауристон прешао Ријеку дубровачку и домарширао до Врата од Пила
• пуковник Теста с 800 војника ушао у Дубровник и заузео га
• Наполеонов проглас на три језика (француском, талијанском и хрватском („илирском”)) - након повлачења Руса Французи ће опет поштивати неовисност Републике
• цркве у граду кориштене војарне и боравишта војника, исусовачки колегиј претворен у војну болницу
• Црногорци и Руси пустошили Конавле, Црногорци потпомогнути Русима освојила Срђ и падину изнад самостана св. Јакова у Вишњици
• 17. липња Руси и Црногорци тешко поразили Французе на Бргату
• дубр. оружје застарјело (надњевало из 17. ст.), људи се слијевају у град (15 000 цивила и 1 000 фр. војника), 20-дневна опсада
• Црногорци и источнокршћански Власи и Херцеговци фанатични против католика Дубровчана и Француза: „свети рат, ” „и до Загреба ако треба”
• тијеком опсаде на град пало између 1 800 и 3 000 топовских кугли (60 погинулих)
• спаљено између 40 и 60 љетниковаца
• Молитор уз помоћ Османског Царства истјерао Русе и Црногорце, Руси искрцали људе са својих бродова - они наставили палити Дубровачко приморје
• штета 8 827 525 дуката, 666 (10%) кућа уништено (на Пилама 134, 1/2)
• у Жупи 188 кућа (четвртина), у Конавлима 235 (четвртина)
• Водовађа - 90% кућа, Обод сравњен са земљом, убијено 500-600 Конављана
• Мармонт стигао у град 30. српња, продужио кроз Конавле и ишао заузети Котор (29. рујна - 1. листопада - код Дебелог бријега Французи поразили војску састављену од Руса, Црногораца и источнокршћанских Хецеговаца)
• француски и руски цар састају се 25. липња - Русија се одриче Котора
• 18. на 19. студеног - Дубровник анектиран, застава Краљевине Италије
• 6. сијечња 1808. подигнута тробојница Краљевине Италије на Орландову ступу
• 31. сијечња око 14 х пуковник Делорт прогласио укидање Дубровачке Републике
• Мармонт 18. вељаче добио Наполеонову потпору, 1. ожујка награђен насловом дуц де Рагусе
• Мармонт се заљубио у Дубровник - придонио објављивању Аппендинијеве хрватске словнице и хрватско-латинско-талијанског рјечника Стуллија, ново казалиште
• јудаисти и православмни кршћани изједначени с католицима, уведена институција грађанског брака, забрана покапања унутар цркава
• пом. трг. изложена пљачкањима
• Форт Империал, Форт Делгоргуе, Форт Роyал, Наполеонска честа
• консификација имовине Католичке цркве, укидање женских редова, распуштање старих дубровачких братстава
• у вељачи 1813. Британци заузели Пељешац и сусједне отоке, 18. липња Шипан
• 27. сијечња француска капитулација, поновно застава Републике на Орландову ступу, 29. сијечња већ аустријска (и кратко британска) застава
• 13. српња Британци предали отоке, застава Дубровачке Републике спуштена посљедњи пут и славна држава пошла у ропотарницу повијести
• први дубр. пароброд 1891. (стагнација под Хабсбурговцима)
• 1840. порез на куће, 1841. десетина, пристојбе на обртништво 1844.
• 1825. олуја срушила Орландов ступ, стара крстионица 1830. дигнута у зрак, 1853. и кула од рибарнице, дио Арсенала разорен (дио постао војна пекарница), тврђава св. Ивана постала војарна, већи дио дубр. писмохране однесен у Беч (враћено тек након Првог свјетског рата)
• надбискупија постала бискупија
• племићко право на службу сељака укинуто тек 1876., ипак од доба француске власти до 1830-их изумрло 6 пл. обитељи

• Дубровчани свој језик звали хрватским, словинским или илирским, никад српским
• и Људевит Гај и Вук Стефановић Караџић боравили у Дубровнику
• доктрина о српском Дубровнику („србокатолици”): Ђорђе Николајевић, Матија Бан, Медо Пуцић, Јорјо Тадић, Мирослав Пантић, Јеремија Митровић (1992. објавио квазиакадемско дјело Српство Дубровника), Првослав Ралић (објавио Схорт Хисторy оф Дубровник)

• најтеже бомбардирање 6. просинца 1991., 26. свибња 1992. цијело дубр. подручје у хрв. рукама
• страдали Плаца, фрањевачки самостан (особито књижница), доминиканска самостан, катедрала, Црква св. Влаха, Црква Сигурата, самостан на Локруму, Кнежев двор, Рупе и многе палаче

--89.201.230.252 (разговор) 23:13, 22. јун 2012. (ЦЕСТ)

"вражд би се убирао кад би Дубровчанин убио Србина и обрнуто"- ста је вразд? и одакле ова белеска?

нешто сумљам

Не могу никако да пређем преко ове речанице копка ме копка :) "Почетком априла, ЈНА повлачи своје јединице са Дубровачког ратишта, а са овим повлачењем, распушта се и самопроглашена Република и у избеглиштво, заједно са војском се повлачи преко 15.000 цивила." Преко 15.000 цивила се повлачи? То ми је као непоуздано и сумљиво. Ко су ти цивили новопридошли Црногорци можда Хрвати сигурно нису, дубровачки Срби статистички немогуће? У подручјима под контролом ЈНА у свима насељима велика већина становништва су били Хрвати, Срби су живели искључиво у Дубровнику њих 4.500, од чега 1.500 их је остало у граду (Попис 2001.). Опет никако да се дође до броје +15.000, али ни близу. Тако да овај део текста треба довести у оквире стварности.--Буњевац Панонски (разговор) 13:29, 3. септембар 2014. (ЦЕСТ)

Ако су ти већ блокирали један налог овде због вандализма, бар би сад са тим налогом могао мало да се обуздаш и будеш пристојнији у исправљању мојих чланака. Што се тиче Дубровника, тешко ће неко из Осијека да схвати Дубровчанина, ма колико се трудио... не играј се са статистикама и научи српски! --ЦарРадован (разговор) 14:27, 3. септембар 2014. (ЦЕСТ)

То сам и мислио ништа конкретно од одговора (блокиран си, научи српски, небави се овом темом, какав бре Осијек,). Значи да си самовољно измислио овај податак од 15.000 цивила који су се повукли с ЈНА?--Буњевац Панонски (разговор) 23:25, 3. септембар 2014. (ЦЕСТ)

Чини се да је тако јер није навео никакав извор који потврђује такву бројку, а није га навео јер такав извор једноставно не постоји. Такву глупост и лаж није био способан написати чак ни Добрица Ћосић. Овај одговор који ти је дао само говори да је и он сам свјестан какву је глупост написао, јер и прије писања бесмислица треба мало размислити и припазити да си истима не забијеш аутогол. Овај их је забио више, особито захваљујући својим задњим потезима. --ИванОС (разговор) 14:18, 4. септембар 2014. (ЦЕСТ)

Царе Радоване ја Сам Родјена у Дубровнику и ја се исто питам одакле си си извукао15000 избјеглица. Мозда су то они резервистИ и добровољци ста су досли пљацкати заједно са ЈНА. Грузанка (разговор) 02:08, 27. април 2016. (ЦЕСТ)

Тачнија застава Дубровачке Републике

Предлажем да се садашња слика заставе у чланку замени с овом ([1]), која је тачнија по омеру и бојама.

Берто456 (разговор) 07:40, 13. мај 2019. (ЦЕСТ)