Разговор:Панонска кнежевина/Архива 2

Архива 1

Архива 2

Архива 3

"Кроатизам" је "круговал"

Бошкићу од Паноније, ја сам студирао и у Загребу и наравно да ми се "поткраде нека реч хрватског". Нисам из Крајине и нико ми није рођен у Крајини, нити у Хрватској. Међутим, волео бих да ми се укаже на било који "кроатизам" који напишем. Лично сам присталица језичког чистунства, залажем се за враћање оних речи у употребу, које су немаром наше интелигенције, посебно у време Краљевине Југославије и СФРЈ - избачене. Познато ми је да су се неки чувени књижевни критичари, попут Љубомира Недића оштро противили "кроатизацији српскога језика", не мислећи о томе да су Хрвати претходно покупили све што су могли из пребогате српске народне језичне ризнице и да смо им сами у томе помагали (Ђура Даничић). Наравно, никада не бих употребио речи "хрватскога новориека" или неке савременије рогобатне кованице, али бих многе речи вратио. Дакле, ако негде некоме кажем "мрква" уместо "шаргарепа", немојте мислити да је то ненамерно. Склон сам и "тисући", пре него "хиљади", али не желим да "бодем очи" превише и с те стране. Још није време.--Змај Вретанијски ^реците 20:48, 8. октобар 2013. (ЦЕСТ)

Питање за Нимчевића

Дакле, Нимчевићу, занима ме твој коментар ове Змакјеве измене: [1]. Ова кнежевина се већим делом налазила на подручју данашwе Хрватске, а Змај хоће да се ту прво помене Словенија. Какав је твој коментар о томе? ПАНОНИАН (разговор) 20:17, 8. октобар 2013. (ЦЕСТ)

А ја се питам што је теби толико стало до истицања хрватског имена.--Нимча (разговор) 09:10, 9. октобар 2013. (ЦЕСТ)

Дакле, нећеш да одговориш на моје питање? Добро, не мораш... ПАНОНИАН (разговор) 16:04, 9. октобар 2013. (ЦЕСТ)

И само за случај да одлучиш да наставиш Змајев рат измена око овог питања, све ове мапе показују да се ова кнежевина огромном већином своје територије налазила на подручју данашње Хрватске:

• https://sr.wikipedia.org/wiki/Датотека:Mapa_9vek.JPG
• https://sr.wikipedia.org/wiki/Датотека:Regnum_of_Braslav.PNG
• https://sr.wikipedia.org/wiki/Датотека:Gesta_hungarorum_map.jpg
• http://www.hervardi.com/images/slovenijeh025.jpg
• http://www.hervardi.com/images/slovenijeh027.jpg
• http://www.croatia-in-english.com/images/maps/800s.jpg

Не постоји ни један извор који тврди било шта другачије. ПАНОНИАН (разговор) 16:22, 9. октобар 2013. (ЦЕСТ)

Искрено, боли ме уво за редослед: Словенија, па Хрватска или Хрватска, па Словенија. Мос' мислит'. Ухватио си се тога само да би нам несто доказао. Патетицно. Само подстицес Змаја на рдјаво мисли о теби.--Нимча (разговор) 17:04, 9. октобар 2013. (ЦЕСТ)

Одлично

Ево, само да се јавим након седмодневне казне-блокаде... мислим да је текст сасвим прихватљив. Логично да је да Хрватска буде на првом месту, пошто она данас заузима највећи део те бивше склавиније... може и оно у вези Имамија, али кад би могао цитат из његове књиге да се употреби где он помиње ту "државу", како ли ју је већ назвао. То би баш било лепо, да ето, неко ко није историчар каже нешто о тој "држави" из раног средњег века. --Змај Вретанијски ^реците 20:27, 16. октобар 2013. (ЦЕСТ)

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту ГооглеБоокс. Погледајте Википедија:Навођење извора--Аутобот (разговор) 06:52, 17. октобар 2013. (ЦЕСТ)

Држава Људовида Посавског

Сматрам да је Панонска држава, која је захватала језгро данашње Хрватске, Загорје са Загребом, којом је владао Људовид Посавски (811-823), била иста она држава (Нитра) којом је владао синовац моравског кнеза Момира (811-846), Прибина, док је кнежевином Далмацијом владао кнез Борна, Владислав, Домагој, Светислав, Бранимир... То говори да се иста протезала од Нитре до Истре. Моравски кнез Момир је имао три брата, звали су се: Босохостиус (Божегост, највероватније кнез Борна, владар Далмације), Људевид (Највероватније Људовид Посавски) и Светомир (отац моравског кнеза Растислава (846-870) и Богослава, оца Светополка Великог (870-894)). Прибина, кнез Нитре (до 833.), касније Блатенске (840-861) је највероватније био син Људовида Посавца и наследник. Његов син и наследник је био Коцил (Горчило).

Како се доказано зна да су неки хрватски владари преузети од других народа или само измишљени, (и то: Кубрат (био бугарски владар) и његови синови Моухло, Лобелос, Косег, Клук, Туга и Буга (сви измишљени), затим, Кубер (Кубратов син), Порга или Порин (Кубратов унук од сина Алцека, аварског кана), Радослав (деда српског кнеза Властимира), Вишеслав (прадеда кнеза Властимира), Будимир (кнез Будимир (Мутимир), син кнеза Властимира), Војномир (Хормидор = Хордомир, тј. Гордомир, отац моравског кнеза Момира и деда кнеза Растислава), Ратимир (син словенског краља Бладина, Сенудслављевог унука), Браслав (Братислав, син Светополка Великог (870-894) од Моравске), Илко (митски владар), Мунцимир (српски кнез Мутимир (Будимир)), Томислав (Домаслава, краљица Далмације, супруга краља Павлимира Ратоборног), Трпимир јр. + Крешимир I (Десимир, син Павлимира и Домаславе), Михаил Крешимир II (Михаил Вишевић + Прелимир, унук Павлимиров), Мирослав (стриц Јована Владимира и Стефана Војислава), Држислав (Драгослав краља Прелимира), Светислав (Свевлад краља Прелимира), Крешимир III (Хвалимир краља Десимира), Стјепан (Стефан Војислав), Крешимир IV (имао кћер Неду, тако се звала мати зетског краља Михаила I) + Звонимир (Михаило I Светомир или Славомир (Саганек / Спеланк) од Зете) и Петар Све(т)чић или Сла(в)чић (Петар Константин Бодин)), долазимо до тога да су стварни и независни владари Далмације били Борна (Божегост, брат Момира Моравског), Владислав (Растислав, братанац Момира Моравског), Ми(ло)слав, Прибина (преименован у Трпимир), Домагој (неретвански кнез и узурпатор далматинског престола), Светислав (стриц Павлимира Ратоборног), Бранимир (из Равних котара?), Павлимир Ратник, Домаслава, Десимир, Прелимир, Драгослав, Свевлад, Хвалимир, Петар, Јован Владимир, Драгомир, Стефан Војислав, Гојислав, Михаило I Светомир, Петар Константин Бодин и Михаило II, а у то доба су и Славонија, Загорје и Далмација пале под Мађарску (у распону 1091-1105 год.).

Са друге стране, кнежевином Панонијом владаше: Људовид Посавски, Прибина, затим Панонска у Моравској, па се под Прибином Далмација и Панонска ујединиле у једну независну државу. Па онда Коцил изгубио Далмацију од Домагоја, Светополк Велики му узео Панонску, тј. Нитру / Блатенску и кад је Моравска пала под Мађаре и Панонска је, а Далмацију је од Бранимира преузела Дукља, а потом Мађарска. Маркон Падрино (разговор) 02:03, 14. новембар 2021. (ЦЕТ)