26UB42

Поздрав, 26UB42. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, 26UB42. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Молимо вас да одвојите мало времена и прочитате следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?	Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак	Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима	Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати	Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница	Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Молимо вас да се потписујете на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад прозора за прављење измена — то даје ваше име, тренутно време и датум. Такође, молимо вас да се не потписујете у чланцима. За слање слика на Википедију, молимо вас да прочитате: Правила о коришћењу слика Ауторско право Налепнице за ауторско право над сликама Пре него што почнете с уређивањем чланака, молимо вас да прочитате важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? — talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен сталан сарадник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --МилицевицБот (разговор) 22:07, 18. октобар 2016. (ЦЕСТ)Одговори

Грегори Џон Чејтин

(rođen 15. novembra 1947. god.) je argentinsko-američki matematičar i informatičar. Počevši krajem 1960-ih, Čejtin je dao svoj doprinos algoritamskoj informacionoj teoriji i metamatematici, pre svega teoriji izračunljivosti koja je slična Gedelovoj teoremi o nepotpunosti.

Сматра се да је један од оснивача Колмогорове комплексности (или Колмогорова-Чејтинова комплексност) заједно са Андрејем Колмогоровим и Рејом Соломоновим. Данас, алгоритамска информациона теорија је чест предмет у наставном плану и програму информатике.

Математика и информатика

Грегори је похађао средњу школу науке у Бронксу и градски колеџ Њујорка, где је (још као тинејџер) развио теорију, која је довела до његовог самосталног открића Колмогорове комплексности. Чејтин је дефинисао Чејтинову константу Ω (ом), реалан број чије су цифре једнако распоређене и које представљају вероватноћу да ће се насумице програм зауставити. Ω има математичко својство које је могуће одредити, али не и израчунати. Чејтинови први радови из алгоритамске информационе теорије су урађени после Соломонових, Колмогорових, и Мартин-Лофових радова. Чејтин је такође зачетник коришћења бојење графова да би се добио распоред регистра при састављању, процес који је познат као чејтинов алгоритам.

Он је бивши истраживач у истраживачком центру ИБМ Томас Ј. Вотсон у Њујорку и остаје тамо почасни истраживач. Он је написао више од 10 књига које су преведене на око 15 језика. Данас га интересују питања везана за метабиологију и теоретичко-информатичку формализацију теорије еволуције.

Други научни радови

Чејтин такође пише о филозофији, пре свега о метафизици и филозофији математике (нарочито о епистемолошким питањима у математици). У метафизици, Чејтин тврди да алгоритамска информациона теорија је кључна за решавање проблема у области биологије (за добијање дефиниције "живота", порекла живота и еволуције) и неурологије (проблем свести и проучавање ума). У својим новијим списима брани став познат као дигитална филозофија. У епистемологији математике тврди да његова открића у математичкој логици и алгоритамској информационој теорији показују да постоје "математичке чињенице које су саме по себи истините, да су откривене случајно. Оне су случајне математичке чињенице". Чејтин предлаже да математичари морају престати доказивати те математичке чињенице и да усвоје квази-емпиријску методологију.

Признања

Године 1995. добио је звање доктора наука Универзитета у Мајну. Године 2002. добио је титулу почасног професора Универзитета у Буенос Аиресу у Аргентини, где су рођени његови родитељи и где је провео део своје младости. Године 2007. добио је Лајбниц медаљу Волфрам Ресеарцх (Волфрам Истраживачки Центар). Године 2009. добио је степен доктора филозофије од стране Националног универзитета у Кордоби. Он је бивши истраживач у истраживачком центру ИБМ-а Томас Ј. Вотсон а данас је професор на Федералном универзитету у Рио де Жанеиру. Критике Неки филозофи и логичари се не слажу са филозофским закључцима Чејтинових теорема. Логичар Торкел Франзен је критиковао Чејтиново тумачење Геделове теореме о непотпуности и наводним објашњенима које представља Чејтинов рад.

Такође погледати

Дигитална филозофија Затварање проблема Алгоритамска информациона теорија

Библиографија

1. Информација, случајност и непотпуност (Wорлд Сциентифиц 1987) (онлине) 2. Алгоритамска информациона теорија (Цамбридге Университy Пресс 1987) онлине 3. Информациона-теоретска непотпуност (Wорлд Сциентифиц 1992) (онлине) 4. Границе математике (Спрингер-Верлаг 1998) 5. Неприступачност (Спрингер-Верлаг 1999) 6. Истраживање случајности (Спрингер-Верлаг 2001) 7. Разговори са математичарем (Спрингер-Верлаг 2002) 8. Од филозофије до величине програма (Таллинн кибернетике Институте 2003) 9. Метаматематика!: Потрага за омегом (Пантеон Књиге 2005) (прештампан у Великој Британији као Метаматематика: У потрази за омегом, Атлантиц Боокс 2006) (арXив препринт) 10. Алгоритамска теорија сложености (Г. Гиаппицхелли Едиторе 2006) 11. Размишљање о Геделови и Турингови (Wорлд Сциентифиц 2007.) 12. Математика, сложеност и филозофија (Едиториал Мидас 2011.) 13. Годелов начин (ЦРЦ Пресс 2012.) 14. Доказивање Дарвина: Израда математичке биологије (Пантхеон Боокс 2012.)

Ноте

  Gregory Chaitin (2007), algoritamske informacione teorije: "Chaitin Research Timeline" Arhivirani 23 marta 2012. godine u Wayback Machine.
  Li; Vitanyi (1997), Uvod u Kolmogorovu složenost i njena primena, Springer, str. 92, GJChaitin je završio Bronx visoku školu za nauku, a bio je 18-godišnji apsolvent na Gradskom koledžu Njujorka, kada je podneo dva rada .... U svom [drugi] radu, Čejtin predlaže pojam Kolmogorova složenost ....
   Čejtin, G. J. (oktobar 1966), "O dužini programa za računarstvo konačnih binarnih sekvence", Journal of the ACM, 13 (4): 547-569, DOI: 10.1145 / 321356,321363
   G.J. Čejtin, Raspodela registara i Prosipanje preko grafobojenja, US Patent 4571678 (1986) [citirano iz Alokacije registra na Intel® Itanium Architecture, p.155]

"Професор Грегори Џон Чејтин". ИТ Хисторy Социетy. Преузето 2016/07/12.

  Зенил, Хецтор "Лајбниц медаља долази после 300 година" Анима Еx Мацхина, блог Хецтор Зенил, 3. новембра 2007. године.
 Пану Раатикаинен, "Истраживање случајности и Неприступачност" Преглед књиге америчког математичког друштва, октобар 2001.
 Франзéн, Торкел (2005), Геделова теорема: Непотпун водич за употребу и злоупотребу, Wеллеслеy, Массацхусеттс: А К Петерс, Лтд, ISBN 978-1-56881-238-0

Додај тему