Kordunovac (разговор) 00:46, 29. мај 2018. (CEST)Одговори

Поздрав, Kordunovac. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Kordunovac. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
Пет стубова Википедије
Шта је Википедија?
Помоћ
Општи приручник за уређивање Википедије
Упутства
Брзо научите да правите измене, корак по корак
Песак
За увежбавање рада на Википедији
Основни курс
Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима
Научите како се уређује страница
Водич за уређивање страница
Ствари које не би требало да радите
Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати
Најчешће постављана питања
Питања која многи постављају
Правила Википедије
Правила и смернице које је усвојила заједница
Трг
Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис
Дугме за аутоматски потпис

Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима.

Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији.

Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --Ф± 23:20, 28. мај 2018. (ЦЕСТ)Одговори

Милан Благојевић

уреди

Датум рођења: 12. мај 1965.

Мјесто рођења: Грачаница, СФРЈ

Поље: право


Милан Благојевић (12. мај 1965, Грачаница, СФРЈ) је српски правник, ванредни професор уставног права и судија Окружног суда у Бањалуци.

Основно и средње образовање завршио је у Грачаници. Дипломирао је 1991. године на Правном факултету Универзитета у Сарајеву, а правосудни испит је положио 1994. године. Магистрирао је правне науке 2000. године на Правном факултету Универзитета у Бањалуци, а у мају 2002. године је докторирао правне науке на Правном факултету Универзитета у Београду. Говори енглески језик и служи се руским језиком.

У досадашњој судијској каријери радио је као предсједник Суда за прекршаје у Петрову на Озрену, судија Војног суда у Бијељини, судија Основног суда у Добоју (на кривичном реферату) и судија Општинског суда у Травнику (на парничном реферату). Од 01.07.2012. године ради као судија Окружног суда у Бањалуци.

Као судија је учествовао у више облика едукације, од којих су неки међународног карактера. У мају и јуну 2000. године у Прагу, Чешка Република, је похађао и завршио програм обуке за судије под називом “Јудгинг ин а Демоцратиц Социетy” у организацији ЦЕЕЛИ Института и Америчке адвокатске асоцијације. У јуну 2001. године је учествовао на радном семинару едукације судија и тужилаца у БиХ о Европској конвенцији о људским правима и њеној примјени у БиХ, у организацији Савјета Европе. У периоду 2002-2003. године завршио је међународни једногодишњи програм едукације судија (Интернатионал Лонг Дистанце Траининг Цоурсе фор Јудгес) под називом “Тоwардс а Модел фор а Еуропеан Јудге”, који су заједнички организовали Универзитет у Болоњи и италијански Центро пер л’Еуропа центро-ориентале е Балцаница.

Током 2003. и 2004. године завршио је љетни семинар Програма правне реформе, који програм је иницијатива Џон Хопкинс Центра Универзитета у Болоњи, Правног факултета Универзитета у Болоњи и Правног факултета Универзитета у Београду.

У периоду од 1996. до 2000. године био је предсједник Општинске изборне комисије Општине Петрово, а 2004. и 2005. године вршио је дужност начелника Одјељења за општу управу Општине Петрово. Током 2010. и 2011. године радио је као правни савјетник директора Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске. Кратко вријеме (2007. и 2008. године) радио је као помоћник директора Центра за едукацију судија и тужилаца у Републици Српској те као директор Сектора за правне послове предузећа "Жељезнице Републике Српске" (2008. године).

Милан Благојевић је редовни професор уставног права и професор високе школе за предмете кривично право и кривично процесно право. Једанаест година је наставник на високошколским установама, предајући предмете уставно право, увод у право, управно право, кривично право, кривично процесно право и велики правни системи. Аутор је или коаутор 30 књига из области права (22 ауторске и 8 коауторских), те преко 60 научних и стручних радова из области права објављених у научним и стручним часописима у Бањалуци, Сарајеву, Добоју, Београду, Нишу и Котору. Коаутор је првог домаћег универзитетског уџбеника Међународно кривично право, који је објављен у два издања. Међу његовим ауторским монографијама су и три практикума за судске поступке: Практикум за Кривично процесно право (два издања), Практикум за парнични поступак и Практикум за управни спор, као и два коауторска практикума: Парница у пракси и Управни спор у пракси. Био је учесник више научних скупова у земљи и иностранству. Осам његових правних монографија преведено је на енглески језик.

Био је сенатор Републике Српске.

Радови

Поред већег броја чланака, аутор је сљедећих књига:

• Правна природа и положај Брчко дистрикта у Босни и Херцеговини (2002)

• Начела, предмет и основни субјекти кривичног поступка у Босни и Херцеговини (2003)

• Технологија охаеризма (2004)

• О појму локалне самоуправе и њеним законским основама у Републици Српској (2005)

• Огледи из кривичног процесног права (2005)

• Збирка образаца из кривичног процесног права (2008)

• Практикум за кривично процесно право (2010)

• Практикум за парнични поступак (2010)

• Правни есеји – Књига значења (2011)

• Правна природа Брчко дистрикта деценију послије (2011)

• Исламски конституционализам на ирански начин (2012)

• Уставност и законитост у управном спору у Републици Српској (2014)

• Практикум за управни спор (2014)

• Неуставна ретроактивна примјена инкриминације злочини против човјечности у пракси Суда БиХ (2014), прво издање

• Неуставна ретроактивна примјена инкриминације злочини против човјечности у пракси Суда БиХ, друго допуњено издање (2015)

• Уставни декатлон (2016)

• Политичка анатомија једне пресуде (2016)

• Хрестоматија технологије охаеризма (2018)


Коаутор је (са академиком Миодрагом Н. Симовићем) два издања универзитетског уџбеника Међународно кривично право (2007. и 2013). Издање овог уџбеника из 2007. је први домаћи универзитетски уџбеник Међународног кривичног права написан у Републици Српској и Босни и Херцеговини.

Коаутор је (са др Тихомиром Глигорићем) књиге Осврт на неразумијевања Закона о катастру Републике Српске (2011)

Коаутор је књига (са публицистом Хасом Тајићем:

• Јавне набавке у управној и судској пракси (2012)

• Парница у пракси (2011)

• Грађанско и привредно право у пракси судова у Босни и Херцеговини (2013)

• Одштетно право и право осигурања у судској пракси (2013)

• Управни спор у пракси (2015)