Ракошпалота (мађ. Rákospalota) је до 1949. године била самосталан град, а данас је део Будимпеште и налази се у 15. округу, (Budapest XV. kerülete).

Црква у Ракошпалоти

Ракошпалота је до 1950. године као самосталан град у свом саставу имала Иштвантелек и Ујпалоту, тако да садашњи назив дела Будимпеште, Ракошпалота, не одсликава пређашњи постојећи град. После уједињења Ракошпалоте са Будимпештом, два ранија саставна дела града Иштвантелек и Ујпалота, технички су се раздвојила и сада припадају различитим окрузима Будимпеште. Ујпалота и Ракошпалота су у XV округу а Иштвантелек је у IV округу.

Географија

уреди

Данашњи део 15. округа, Ракошпалота, се простире од железничке пруге МАВа према Вацу, преко ракошпалотачког пута, сентмихаљског пута, банкутске улице до северозападне стране Мезешкалачког трга.

Историја

уреди

Појам Њир-Палота (Nyír-Palota) се први пут у документима спомиње 1243. године. За време владавине Турака, Ракошпалота је припадала Османлијском делу Мађарске али само место а ни околна места нису била опустошена. Током историје господари ових пространстава су се често мењали. Становништво се ослободило задњег властодржца, Иштвана Кароша, 1861. године, а 30. јуна 1923. године Ракошпалота је проглашена за самосталан град[1] .

Заједно са великим бројем околних насеља, Ракошпалота је 1. јануара 1950. године припојена Будимпешти и постала је део једног од двадесет три округа Будимпеште.[2] Истовремено је, до тада Ракошпалоти припадајући Иштвантелек припојен у, такође новостворени, IV округ Ујпешт.

Референце

уреди

Види још

уреди