Ратници подземља
Ратници подземља (енгл. The Warriors) је амерички акциони филм из 1979. у режији Волтера Хила са Мајклом Беком и Џејмсом Ремаром у главним улогама. Филм је снимљен према роману Сола Јурика.
| Ратници | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | The Warriors |
| Жанр | акција |
| Режија | Волтер Хил |
| Сценарио | Дејвид Шејбер Волтер Хил |
| Продуцент | Лоренс Гордон |
| Главне улоге | Мајкл Бек Џејмс Ремар Дорси Рајт Дебора Ван Вокенберг Дејвид Патрик Кели Едвард Север |
| Музика | Бари де Ворзон Џо Волш |
| Продуцентска кућа | Парамаунт пикчерс |
| Година | 1979. |
| Трајање | 93 минута |
| Земља | САД |
| Језик | енглески |
| Веб-сајт | warriorsmovie |
| IMDb веза | |
У Њујорку, члановима банде под називом Ратници, смештена је смрт харизматичног вође свих банди. С обзиром да друге банде желе да им се освете, морају се вратити на своје матично подручје.
Радња
уреди
У Бронксу се дешава велико окупљање разједињених њујоршких банди које су у сталним међусобним сукобима око територије. Повод окупљања је идеја Сајруса, вође најпознатије и најмоћније банде, да уједини све банде у ефикасну криминалну организацију. Међутим, вођа једне од банди, којем се Сајрусова идеја није допала, организује атентат и на скупу убија Сајруса. За убиство су оптужени Ратници, минорна банда са Кони Ајланда, која, у немогућности да на лицу места докаже невиност, бежи са места догађаја и покушава се пробити до Кони Ајланда. Међутим, пут од центра града до периферије је дуг и препун опасности, а у лову на Ратнике и новчану награду учествују све банде Њујорка.[1]
Датуми премијера
уреди| држава | датум |
|---|---|
| Аустралија | 1. фебруар 1979. |
| САД | 9. фебруар 1979. |
| Хонгконг | 18. мај 1979. |
| Данска | 6. јул 1979. |
| Западна Немачка | 13. јул 1979. |
| Шведска | 29. октобар 1979. |
| Норвешка | 3. јун 1980. |
| Француска | 27. август 1980. |
Занимљивости
уредиКако би филм био што уверљивији, Хил је ангажовао непознате глумце и натуршчике. Додуше, улога „Каубоја“ је понуђена Роберту де Ниру, који је тада већ био познат, али је он одбио. Зарад уверљивости, у почетној сцени окупљања банди, ангажоване су и праве банде.[2]
Критике
уредиНа сајту који представља портал града Задра филм је окарактерисан као добра и „откачена“ забава, без много реализма, са радњом која подсећа на видео-игру и на самој граници „треша“, па и доброг укуса. Глума је окарактерисана као лоша, тако да аутора текста не чуди што нико од тадашњих глумаца касније није направио неку запаженију каријеру. Иако није унео веће промене у савремену америчку кинематографију, овај филм због своје „непретенциозности“ заслужује место међу класицима и данас се сматра култним.[3] Статус култног филма су потврдили и аутори филмског лексикона у издању Лексикографског завода „Мирослав Крлежа“, иако је проглашаван сувише насилним, због сцена попут обрачуна бејзбол палицама. Ипак, многи аспекти филма су похваљени, попут (динамичне) режије, монтаже и музике. Оно што чини суштину радње је код части и пријатељства међу делинквентима; они се чврсто држе заједно и исказују знатну храброст, што јесте својеврсно наглашавање моралних вредности.[4]
Референце
уреди- ^ Филмски нет: „Ратници подземља“ Архивирано на сајту Wayback Machine (2. мај 2008), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Политикин забавник број 2969, датум: 2.1.2009. Издаје и штампа: Политика АД.
- ^ Zadarski Internet portal: „Ratnici podzemlja“; 19.1.2008.
- ^ Филмски лексикон, Лексикографски завод Мирослав Крлежа, Загреб. (2003). стр. 569.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Ратници подземља на сајту IMDb (језик: енглески)
- Filmski net