Раја
Раја (од арап. رعايا [ra`aya], множ. од رعيّة [ra`iya]; осм. тур. رعايا; тур. râya или reaya) били су припадници ниже класе османског друштва која је плаћала порезе, за разлику од аскера (виша класа) и кула (робови). Раја је чинила више од 90% опште популације милетских заједница. У муслиманском свијету, раја је буквално означава поданика владе или владара. Раја (буквално „припадници стада”) укључивала је хришћане, муслимане и Јевреје који су били опорезовани како би подржали државу и пратећу „професионалну османску” класу.[1]
Међутим, као и у тадашњој и савременој употреби, појам се односио на немуслиманско становништво, које је још називано зими.[2][3][4] Ријеч је понекад погрешно преведена као „стока”, а не као „стадо” или „поданици”, како би се нагласио нижи статус раје.
У раном Османском царству, припадници раје нису имали право на војној служби, али од касног 16. вијека, муслиманска раја је стекла то право, на жалост неких владајућих класа.[5]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Sugar 1996, стр. 33.
- ^ Collaborative International Dictionary of English v.0.48, "Rayah \Ra"yah\ (r[=a]"y[.a] or r[aum]"y[.a]), n. [Ar. ra'iyah a herd, a subject, fr. ra'a to pasture, guard.] A person not a Mohammedan (i. e. Muslim), who pays the capitation tax. (Turkey) (1913 Webster)"
- ^ Dictionary.com definition
- ^ Finlay 1856, стр. 26"Rayahs,"--all who pay the capitation tax, called the "Haraç." "This tax was levied on the whole male unbelieving population," except children under ten, old men, Christian and Jewish priests.
- ^ Greene 2000, стр. 41.
Литература уреди
- Sugar, Peter F. (1996). Southeastern Europe under Ottoman rule : 1354-1804 (3. [Dr.]. изд.). Seattle, Wash. [u.a.]: Univ. of Washington Press. ISBN 978-0-295-96033-3.
- Greene, Molly (2000). A shared world : Christians and Muslims in the early modern Mediterranean. Princeton, N.J.: Princeton Univ. Press. ISBN 978-0-691-00898-1.
- Finlay, George (1856). The History of Greece Under Othoman and Venetian Domination.
- Шулетић, Небојша (2008). „Раја”. Енциклопедија српског народа. Београд: Завод за уџбенике. стр. 925—926.