Каурин (тур. gâvur, турски изговор: [ɟaˈvuɾ]; од персијске ријечи گور gâvor која је архаични облик савремене ријечи گبر gaur, а која поријекло води од арамејске ријечи 𐡂𐡁𐡓𐡀 gaḇrā што значи „човјек, особа”; рум. ghiaur; алб. kaur; грч. γκιαούρης, буг. гяур) ријеч је која кроз историју кориштена у Османском царству за немуслимане или тачније за хришћане са Балкана, а значи „невјерник”.[1][2]

Изрази кафир, каурин и рум били су уобичајени у дефтерима (пореским пописима) за православне хришћане, обично без разликовања етноса. Међу хришћанске етничке групе на Балкану у Османском царству убрајали су се, између осталог, Грци (rum), Бугари (bulgar), Срби (sırp), Албанци (arnavut) и Власи (eflak).[2]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Vryonis, Speros (1991). The Turkish State and History: Clio Meets the Grey Wolf (на језику: енглески). Institute for Balkan Studies. стр. 532—8. ISBN 978-0-89241-532-8. Приступљено 29. 9. 2020. »The Turkish term "giaour" a term of contempt, was applied to these Balkan Christians,« 
  2. ^ а б Entangled Histories of the Balkans - Volume One: National Ideologies and Language Policies (на језику: енглески). BRILL. 2013. стр. 44. ISBN 978-90-04-25076-5. Приступљено 29. 9. 2020. »In the Ottoman defters, Orthodox Christians are as a rule recorded as kâfir or gâvur (infidels) or (u)rum.«