Роже Гијман (енгл. Roger Guillemin; Дижон, 11. јануар 1924Сан Дијего, 21. фебруар 2024) био је француски ендокринолог са америчким држављанством. Добио је Нобелову награду за медицину 1977. године.[1][2]

Роже Гијман
Роже Гијман 1925. године
Лични подаци
Датум рођења(1924-01-11)11. јануар 1924.
Место рођењаДижон, Француска
Датум смрти21. фебруар 2024.(2024-02-21) (100 год.)
Место смртиСан Дијего, Калифорнија, САД
Научни рад
Пољемедицина, ендокринологија
АкадемијаСрпска академија наука и уметности
НаградеНобелова награда за физиологију или медицину, Ласкерова награда

Инострани члан Српске академије науке и уметности је од 26. октобра 2000.[2]

Биографија

уреди

Након завршених студија на Универзитету у Бургундији, Гијман је 1949. године стекао диплому доктора медицине на Медицинском факултету у Лиону и отишао у Монтреал где је где је докторирао 1953. године.[2] Роже Гијман је помагао у оснивању Салк института у Ла Холи, у Калифорнији, где је и радио до пензионисања 1989. године.[3] Добио је Нобелову награду за медицину 1977. године.[4][2]

Запослење

уреди

Роже Гијман је био запослен на Медицинском факултету Универзитета Сан Дијего, Калифорнија, редовни професор у пензији; Институту за дијабетес и ендокринологију (1989‒1994); Лабораторија за неуроендокринологију, Салк институт, Ла Хола, Калифорнија (1970‒1989)[2].

Признања и награде

уреди

За свој рад добио је следећа признања и награде:[2]

  • (2015) - Легија части у рангу командира;
  • (1977) - Нобелова награда за медицину и физиологију;
  • (1976) - Национални орден науке, САД (1976):
  • (1976) - Диксон награда за медицину / Dickson Prize;
  • (1975) - Награда „Алберт Ласкер”.

Референце

уреди
  1. ^ Universalis‎, Encyclopædia. „ROGER GUILLEMIN”. Encyclopædia Universalis (на језику: француски). Приступљено 1. 4. 2022. 
  2. ^ а б в г д ђ „Роже Гилман”. sanu.ac.rs. Приступљено 25. 1. 2024. 
  3. ^ „RECONNAISSANCE POUR UN PRIX NOBEL DIJONNAIS: Pr. ROGER GUILLEMIN”. Petitionenligne.fr. Приступљено 1. 4. 2022. 
  4. ^ „Roger Guillemin, la recherche sans confort”. Le Monde.fr (на језику: француски). 5. 5. 2005. Приступљено 1. 4. 2022. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди