Дижон (франц. Dijon) је град у Француској. Главни је град департмана Златна обала и региона Бургоња. По подацима из 2011. године број становника у месту је био 151.672.

Дижон

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Француска
РегионБургоња
ДепартманЗлатна обала
Становништво
Становништво
 — 2019.158.002 [1]
 — густина3.909,97 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 19′ 13″ С; 5° 02′ 34″ И / 47.3202° С; 5.0429° И / 47.3202; 5.0429
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина245 (220-410) m
Површина40,41 km2
Дижон на карти Француске
Дижон
Дижон
Дижон на карти Француске
Остали подаци
ГрадоначелникАлен Мијо
Поштански број21000
INSEE код21231
Веб-сајт
www.dijon.fr
Петао је постао симбол Француске, захваљујући игри речи. Наиме, на латинском језику, "gallus" је значио и петао и гал, а током римске епохе, Француска се звала Галија. Стога је дошло до поистовећивања петла са Галијом и Галима, а данас и са Француском.

Географија уреди

Дижон је удаљен 300 километара од Париза, 200 од Женеве и Лиона. Град је железнички чвор и раскрсница путева.

Кроз Дижон пролази Канал Бургоња и река Уш, која повезује град са реком Саоном и Роном.

Историја уреди

Први остаци насеља на подручју Дижона су из епохе неолита.

Не постоје трагови градског насеља пре галско-римског доба. На размеђи плодне равнице и мочварног подручја око реке Саоне, настало је место Дивио, вероватно близу садашње Катедрале св. Бенињ.

Кроз место су пролазили трговци, а град се споро развијао. Био је релативно поштеђен од варварских инвазија, Сарацена у 8. веку и Нормана у 9. веку.

У околини града Хлодовех I је победио бургундског краља Гондебауда 500. Дижон је потпуно уништен у пожару 1137. Обновљен је у наредних 20 година, и постао у IX веку главни град Бургундије.

Дижон је у средњем веку био познат као „град са сто звона“, али пре свега као престоница Бургундског војводства, од 1384. до припајања војводства Француској 1477. То се догодило после смрти војводе Шарла Смелог, непријатеља Француске краљевине. Француски краљ Луј XI је у Дижону саградио дворац, који је касније служио као затвор.

После уједињења војводства са Француском, Дижон је остао главни град провинције, и у њему се окупљао парламент региона. Град је просперирао од трговине, а нарочито од трговине вином. Од 1722. у Дижону постоји Универзитет. Експлоатација руде гвожђа и угља у околини, завршетак Канала кроз Бургундију 1833, и градња железничке пруге ка Паризу и Лиону, додатно ће допринети значају овог града. Када се појавила авијација, у Дижону је била смештена једна од првих војних авио-база.

Град је бомбардован и окупиран 1940. од стране немачке армије у Другом светском рату. Дижон су ослободиле француске снаге 11. септембра 1944.

Демографија уреди

Демографија
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
135.694145.357151.705140.942146.703149.867151.504151.672

Привреда уреди

 
Богородична црква у Дижону
 
Детаљ Богородичне цркве у Дижону

Познате личности уреди

Гастрономија уреди

Дижон се сматра светском престоницом гастрономије. У њему се сваке јесени одржава међународни сајам кулинарства. Ту је и средиште познатог виноградарског региона Бургоња. Престоница локалног винарства је у граду Бон.

Сенф уреди

Дижон је чувен широм света по свом сенфу, иако се данас око 90% свих зрна сенфа увози, углавном из Канаде. Назив дижонски сенф (moutarde de Dijon) означава начин справљања сенфа корситећи млевена зрна браон сенфа. Настао је 1856. године када је Жан Нежон у рецепту за сенф заменио сирће киселим соком незрелог грожђа, познатим у Француској као „вержис“, добивши тако сенф глатког, хармоничнијег укуса. Традиционални дижонски сенф има препознатљив, посебно јак укус. Највеће количине дижонског сенфа (робне марке Amora и Maille) се производе индустријски, али у граду су се специјализовали и за производњу егзотичних или сенфова необичног укуса, које се често продају украсним, ручно сликаним ћасама од фајанса. На тржиштима ван Европске уније попут Србије или Сједињених држава, име „дижонски сенф“ није робна марка, тако да је тамо једини начин да будете сигурни да купујете прави дижонски сенф куповина теглице увезене из Француске; међутим, ван Француске је тешко наћи прави дижонски сенф у осталим, егзотичним укусима.

Локални специјалитети :

Партнерски градови уреди

Галерија уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди