Сафа Гиреј (рус. Сафа Герай, татарски језик: Safa Gäräy;Сафа Гәрәй;صفا گرای), кримскотатарски језик: Safa Geray;صفا گرای ). Рођен је 1510. у Бахчисарају, Кримски канат, умро 1549. у Казању, Казањски канат. Био је казањски кан за време (15241531, 15361546, јул 1546 — март 1549).

Сафа Гиреј
Лични подаци
Датум рођења1510.
Место рођењаБахчисарај, Кримски канат
Датум смрти1549.
Место смртиКазањ, Казањски канат
ГробКазањ
Породица
СупружникСјујумбике
Потомство4
РодитељиФетих Гиреј
Џелал Султан
ДинастијаГиреј
казањски кан
Период1524—1531
1536—1546
1546—1549
ПретходникСахиб Гиреј
Џан Алија
Шах Алија
НаследникЏан Алија
Шах Алија
Утамиш Гиреј
Казањски канат

Биографија уреди

Син кримског царевића Фетих Гираја и мајке Џелал Султан, унука ногајского мурза (аристократски назив код туркијских народа, слично кнезу) Хаџика, нећак и наследник казанскога кана Сахиба Гиреја (1521-1524).

После одласка свог ујака Сахиб Гираја из Казања у Кримски канат 13-годишњи Сафа Гирај преузео је хански престол (Казањски канат)  1524. године, уз подршку казањских карачибеков на челу са Булатом Ширином. Признао је вазалство отоманском  султану[1]. Са кримскотатарском војском је водио нападе на Москву (15361537, 15411542, 1548).

У 1531. године био протеран од стране казањских племича а место кана је преузео московски штићеник Џан-Алија, све до 1535. године, када је Сафа Гирај вратио себи ханский престо у Казану уз помоћ кримскотатарске војске. Ступио је у брак са Сјујумбике, бившом супругом Џан-Алије, кћерком ногајского бега Јусуфа (1549-1554).

У почетку 1546. године због немира био је приморан да се повуче у Ногајску Хорду, код својег тече, бегу Јусуфу. У јулу 1546. године уз помоћ ногајске војске, на челу са сином бега Јусуфа, Јунусом заузме Казањ. Шах-Алија побегне у Москву. Када је утврдио власт у Казању, помоћнику Јунусу није доделио назив мангисткога бека[2] Казања.

Породица уреди

Имао је синове Буљука, Мубарака, Утјамиша и једног сина са руском конкубином.

Смрт уреди

Казањски кан Сафа-Гиреј преминуо је у 1549. години у нејасним околностима (руски историчар Николај Карамзин пише да се кан "пијан убио у палати". Ова верзија је доведена у питање од историчара Михаила Худјакова[3].

Извори уреди

Референце уреди

  1. ^ КАЗАНСКОЕ ХАНСТВО Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јун 2017) — Энциклопедия Кругосвет
  2. ^ назив за властелу код туркијских народа, слично кнезу
  3. ^ М. Г. Худяков. Очерки по истории Казанского ханства. М, 1991.


Казањски кан

15241531.

Казањски кан

15361546.

Казањски кан

15461549.