Списак султана Османског царства

списак на Викимедији

Ово је списак султанa Османског царства. Укупно их је било 36. Абдул Меџид II је био само калиф јер је 1. новембра 1922. Национална скупштина укинула султанат. Осман I и Орхан I су носили титуле бегова, а тек од Мурата I владари носе титулу султана. Од Селима I султани носе и титулу калифе (наследника Мухамеда). Сви владари сем Османа I су имали тугре, монограме султана.

Званична титула османских султана

уреди

Званична, пуна титула османских султана је била:

'Ala Hazrat-i-Aqdas-i-Humayun (Његово свето и царско величанство) Sultan Н. Н. Khan,
Падишах, тј. цар,
Hunkar-i Khanedan-i Al-i Osman, тј. Суверен династије Османа,
Sultan us-Selatin, тј. Султан над султанима,
Каган, тј. Кан над кановима,
Amir ul-Mu'minin ve Khalifeh ul-Rasul Rub al-A’alimin, тј. Заповедник верника и наследник пророка Господара универзума,
Khadim ul-Haramayn ush-Sharifayn, тј. Старатељ двеју племенитих светиња (тј. светих градова Меке, и Медине),
Kaysar-i-Rum, тј. Император Рима,
Padisah-i thalath sehireha-i Qostantiniyye, Edirne ve Hudavendigar, ul sehireyn-i Dimasq ve Qahira, tamam Azerbayjan, Magrib, Barqah, Kayravan, Haleb, ul-‘Iraq-i ‘Arab vel ‘Ajam, Basra, ul-dulan-i Lahsa, Rakka, Musul, Partiyye, Diyarbekir, Kilikiyye, ul vilayatun-i Erzurum, Sivas, Adana, Karaman, Van, Barbariyye, Habes, Tunus, Trablus-i Garb, Sam, K?br?s, Rodos, Girit, ul vilayet-i Mora, ul Bahr-i Sefid vel Bahr-i Siyah ve i-swahil, Anadolu, Rumeli, Bagdad, Kurdistan, Yunanistan, Turkistan, Tatariyye, Cerkesyye, ul mintaqateyn-i Kabarda, Gurjistan, ul-Dest-i Qipcaq, tamam ul-mamlikat-i Tatar, Kefe ve tamam ul-etraf, Bosna, ul sehir ve hisar-i Belgrat, ul vilayet-i S?rbistan bil tamam ul-hisareha ve sehireha, tamam Arnavut, tamam Eflak ve Bogdan, ve tamam ul-mustamlak vel-hududeha, ve muteaddit mamalekat ve sehireha, тј. Цар три града Константинопоља, Адрианопоља и Бурсе, и градова Дамаска и Каира, целог Азербејџана, Магреба, Барке, Керуана, Алепа, арапског и персијског Ирака, Басре, Лахше, Ар Раке, Мосула, Парте, Дијарбакира, Киликије, провинција Ерзурума, Сивас, Адане, Карамана, Вана, Берберије, Абисинија, Туниса, Триполија, Дамаска, Кипра, Родоса, Крита, провинције Мореје, Средоземног мора, Црног мора и њихових обала, Анадолије, Румелије, Багдада, Грчке, Туркестана, Тартарије, Черкезије, две области Кабарда, Грузије, кипчачких степа, целе земље Татара, Кефе и и свих околних области, Босне, града и тврђаве Београда, пашалука Србије, са свим утврђењима и градовима, целе Албаније, целог Ефлака и Богданије, као и свих зависних и пограничних, и многих других земаља и градова.

Списак султана

уреди
# Султан[1] Портрет Владао од Владао до Тугра Напомене
Ертугрул-бег
(р. 1198 — у. 1281)
  1230 1281
Осман-бег
(р. 1258 — у. 1326)
  1281 1299

(27. јул 1299.20. јул 1402.)

1 Осман I
GHAZI (Ратник)
BEY (Господар)
KARA (Црни)
  1299 1326
2 Орхан I
GHAZI (Ратник)
BEY (Господар)
  1326 1362  
  • Син Османа I;
  • Освојио Бурсу без борбе 1326 године.
  • Владао све до своје смрти.
3 Мурат I
HÜDAVENDİGÂR (Праведни)
ŞEHÎD (Шeхид — Мученик)
  1362 15. јун 1389  
4 Бајазит I
YILDIRIM (Муњевити)
  15. јун 1389 20. јул 1402  

(20. јул 1402.5. јул 1413.)

Иса Челебија
Савладар Анадолије
1403 1405
Емир
Сулејман Челебија

Први султан Румелије
20. јул 1402 17. фебруар 1411.
Муса Челебија
Други султан Румелије
  18. фебруар 1411 5. јул 1413.
Мехмед Челебија
Султан Анадолије
  1403–1406
(Султан Источне Анадолије)

1406–1413
(Султан Анадолије)
5. јул 1413

(5. јул 141329. мај 1453)

5 Мехмед I
ÇELEBİ (Учтиви)
KİRİŞÇİ
  5. јул 1413 26. мај 1421  
  • Син Бајазита I;
  • Владао све до своје смрти.
6 Мурат II
KOCA (Велики)
  25. јун 1421 1444  
  • Син Мехмеда I;
  • Абдицирао својом слободном вољом у корист сина Мехмеда II.
7 Мехмед II
FATİH (Освајач)
  1444 1446  
  • Син Мурата II;
  • Препустио престо оцу након што га је замолио да се врати на власт.
Мурат II
KOCA (Велики)
  1446 3. фебруар 1451  
  • Поновна владавина;
  • Приморан да се врати на престо након побуне Јањичара;
  • Владао све до своје смрти.

(29. мај 145311/12. септембар 1683)

Мехмед II
FATİH (Освајач)
  3. фебруар 1451 3. мај 1481  
8 Бајазит II
VELÎ (Светац)
  19. мај 1481 25. април 1512  
  • Син Мехмеда II;
  • Абдицирао;
  • Отрован.
9 Селим I
YAVUZ (Јаки)

или KÖTÜ (Гадни)
(Калиф свих Мусимана од 1517)

  25. април 1512 20. септембар 1520  
  • Син Бајазита II;
  • Владао све до своје смрти.
10 Сулејман I
MUHTEŞEM (Величанствени)

или KANÛNÎ (Законодавац)

  20. септембар 1520 5 или 6. септембар 1566  
  • Син Селима I;
  • Владао све до своје смрти.
11 Селим II
SARI (Жути)
  29. септембар 1566 21. децембар 1574  
  • Син Сулејмана I;
  • Владао све до своје смрти.
12 Мурат III   22. децембар 1574 16. јануар 1595  
  • Син Селима II;
  • Владао све до своје смрти.
13 Мехмед III
ADLÎ (Праведни)
  27. јануар 1595 20 или 21. децембар 1603  
  • Син Мурата III;
  • Владао све до своје смрти;
14 Ахмед I
BAKHTÎ (Побожан)
  21. децембар 1603 22. новембар 1617  
  • Син Мехмеда III;
  • Владао све до своје смрти.

(22. новембар 161714. јул 1683)

15 Мустафа I
DELİ (Луди)
  22. новембар 1617 26. фебруар 1618  
16 Осман II
GENÇ (Млади)
ŞEHÎD (Шехид — Мученик)

  26. фебруар 1618 19. мај 1622  
  • Син Ахмеда I;
  • Свргнут приликом побуне Јањичара 19. маја 1622;
  • Погубљен 20. маја 1622. од стране Великог везира Кара Давуд-паше од компресије тестиса.
Мустафа I
DELİ (Луди)
  20. мај 1622 10. септембар 1623  
17 Мурат IV
SAHİB-Î KIRAN
Освајач Багдада
GHAZI (Ратник)
  10. септембар 1623 8 или 9. фебруар 1640  
  • Син Ахмеда I;
  • Владао све до своје смрти.
18 Ибрахим I
DELİ (Луди)
Освајач Крита
ŞEHÎD (Shāhīd)
  9. фебруар 1640 8. август 1648  
19 Мехмед IV
AVCI (Ловац)
  8. август 1648 8. новембар 1687  
20 Сулејман II
GHAZI (Ратник)
  8. новембар 1687 22. јун 1691  
  • Син Ибрахима I;
  • Владао све до своје смрти.
21 Ахмед II
KHAN GHAZI (Принц ратник)
  22. јун 1691 6. фебруар 1695  
  • Син Ибрахима I;
  • Владао све до своје смрти.
22 Мустафа II
GHAZI (Ратник)
  6. фебруар 1695 22. август 1703  

(28. јануар 16996. јануар 1792)

23 Ахмед III
Лала Султан
GHAZI (Ратник)
  22. август 1703 1 или 2. октобар 1730.  
24 Махмуд I
GHAZI (Ратник)
KAMBUR (Грбавац)
  2. октобар 1730 13. децембар 1754  
  • Син Мустафе II;
  • Владао све до своје смрти.
25 Осман III
SOFU (Побожни)
  13. децембар 1754 29 или 30. октобар 1757  
  • Син Мустафе II;
  • Владао све до своје смрти.
26 Мустафа III
YENİLİKÇİ (Предузимљиви)
  30. октобар 1757 21. јануар 1774  
  • Син Ахмеда III;
  • Владао све до своје смрти.
27 Абдул Хамид I
Abd ul-Hamid (Слуга Божји)
ISLAHATÇI (Реформатор)
GHAZI (Ратник)
  21. јануар 1774. 6 или 7. април 1789.  
  • Син Ахмеда III;
  • Владао све до своје смрти.

(6. јануар 1792. 30. октобар 1918.)

28 Селим III
BESTEKÂR (The Composer)
NİZÂM-Î (Regulative — Orderly)
ŞEHÎD
  7. април 1789. 29. мај 1807.  
29 Мустафа IV   29. мај 1807 28. јул 1808  
30 Махмуд II
İNKILÂPÇI (Реформатор)
GHAZI (Ратник)
  28. јул 1808 1. јул 1839  
  • Син Абдул Хамида I;
  • Расформирао Јањичаре 1826. године;
  • Владао све до своје смрти.
31 Абдул Меџид I
TANZİMÂTÇI
(Јаки реформатор или
Заговорник реорганизације)

GHAZI (Ратник)
  1. јул 1839 25. јун 1861  
32 Абдул Азиз I
BAHTSIZ (Баксуз)
ŞEHÎD
  25. јун 1861 30. мај 1876  
  • Син Махмуда II;
  • Свргнут од стране министара;
  • Пет дана касније пронађен мртав (убиство или самоубиство).
33 Мехмед Мурат V
  30. мај 1876 31. август 1876  
  • Син Абдул Меџида I;
  • Свргнут због његових напора да уведе демократске реформе у царство;
  • Наређено му је да борави у Чираган палати где је умро 29. августа 1904.
34 Абдул Хамид II
Ulu Sultan Abd ul-Hamid Khan

(Узвишени Кан)

  31. август 1876 27. април 1909  
35 Мехмед V
REŞÂD (Решад)
(Истински следбеник вере)
  27. април 1909 3. јул 1918  

(30. октобар 19181. новембар 1922)

36 Мехмед VI
Vahid ad-Din (Wahid ad-Din)

(Ујединитељ религије (ислама) или Јединство ислама)

  4. јул 1918. 1. новембар 1922  

(18. новембар 1922 — 3. март 1924 )

Абдул Меџид II
HALİFE

(Последњи османски калиф)

  18. новембар 1922 3. март 1924

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ „Списак османских султана”. Историјска библиотека. Архивирано из оригинала 16. 9. 2022. г. Приступљено 25. 1. 2023. 

Спољашње везе

уреди