Парта је насеље у граду Вршац, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 376 становника. Овде се налази ФК Победа Парта.

Парта
Православна црква у селу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ГрадВршац
Становништво
 — 2011.Пад 376
 — густина30/km2
Географске карактеристике
Координате44° 58′ 10″ С; 21° 15′ 17″ И / 44.969463° С; 21.254767° И / 44.969463; 21.254767
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина99 m
Површина12,3 km2
Парта на карти Србије
Парта
Парта
Парта на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26345
Позивни број013
Регистарска ознака

Историја уреди

У историјском периоду Парта је имала више имена:

  • Година 1421. – Патрик (Patrygh)
  • Година 1713. – Парта

Године 1421, помиње се duo Patrygh као посед Јована де Јанка у Крашовском комитату (округ). Патрик је име особе.

Калуђери српског манастира Пећке патријаршије су 1660. године свратили на кратко у село Парту. Пред њих су изашли први људи села, кметови: Јаков кнез, Милутин и Даба и предали сакупљен прилог од целог места у износу 200 аспри "на благословеније". Кнез је том приликом дао од себе прилог у вредности коња "ждрепца".[1] Парта је 1713. године бројала 16 кућа а 1749. године 33 куће. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Парта припада Вршачком округу и дистрикту. Село је милитарског статуса а становништво влашко.[2]

Када су Турци 1739. године упали у село, да не би ишли у војску и ослободили их се, село је Турцима дало харач, једну кесу гроша.[3]

Црква је подигнута 1825. године. Године 1827, пописано је 617 православних и 2 католика

Дана 9. новембра 1848. године село су спалили Мађари, јер су становници пуцали на мађарске трупе. Бројно кретање становништва: 1869. – 471 становник; 1880. – 575; 1900. – 667; 1910. – 749 становника. На дан 31. јануара 1921. године пописано је 740 становника, од којих је било: Срба – 732; Немаца – 6 становника; Румуна – 2.[4]

Купац српске књиге 1844. године је учитељ Јован Лазић из Парте.

Почетком 20. века Парта има статус мале општине. Било је 1905. године у месту 140 домова, од којих су 121 српски. Од укупнг броја становника 706, на Србе отпада 633 а остало су Румуни. Од јавних здања ту су православна црква и комунална школа. Пошта је била у Јасенову а брзојав (телеграф) у "Темешстражи" (Стражи). У Парти је српска православна црквена општина и парохија. Председник црквене општине је 1905. године Тома Стојановић, а перовођа Стеван Нешков. Православно парохијско звање је основано у 18. веку а црквене матрикуле се воде од 1775. године.[5] Православна црква посвећена Св. великомученику Димитрију грађена је 1825. године и има само два звона. Парохија је најниже шесте платежне класе, нема парохијски дом а земљишна сесија износи 34 кј. Парохијом администрира поп Стеван Дејановић парох Орашачки. Школа је основна, од 1872. године комунална по статусу, а иста има обједињених шест разреда у једној дворници (учионици). Учитељ Јован Токић ради са 61 учеником у редовној настави и још 34 ђака, старијег узраста у пофторној (недељној) школи.

Демографија уреди

У насељу Парта живи 357 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (41,0 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 138 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 731
1953. 716
1961. 770
1971. 737
1981. 629
1991. 518 497
2002. 444 448
Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби
  
424 95,49%
Румуни
  
4 0,90%
Мађари
  
3 0,67%
Чеси
  
1 0,22%
Немци
  
1 0,22%
Албанци
  
1 0,22%
непознато
  
10 2,25%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ Летопис општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји, Марина М. (Беч 1999).
  4. ^ Милекерови летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
  5. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература уреди

  • Милекер, Феликс (2005). Летописи општина у јужном Банату. Пантић, Коста; Белча, Душан. ISBN 978-86-85075-04-9. 
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  1. Летопис општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји, Марина М. (Беч 1999).

Летопис период 1812. – 2009. г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању Банатских места и обичаји настанка села, ко су били досељеници, чиме су се бавили мештани.

Спољашње везе уреди