Сахуре (Sahu Re, „Ра ми је близу“) био је други краљ (фараон) староегипатске 5. династије Старог краљевства. Владао је од 2490. до 2475. п. н. е.[1] О његовој личности и владавини постоје само ретка сведочанства. Сахуре је најпознатији по својим грађевинама, пирамиди и до данас неоткривеном светилишту Сунца под именом „поље бога Ра“. Посмртни храм који стоји уз његову пирамиду важи за један од најочуванијих споменика старог Египта.

Сахуре
Портретна биста фараона Сахуреа (Музеј Метрополитен у Њујорку)
Лични подаци
Хијероглифско име
N5D61G43
ГробницаПирамида код Абусира
Породица
РодитељиУсеркаф
Владавина
Период владавине2490. п. н. е.2475. п. н. е. (Пета династија)
ПретходникУсеркаф
НаследникНефериркаре

Унутрашња политика

уреди

Важан извор информација о Сахуреовој владавини је камен из Палерма. Ту се посебна пажња посвећује Сахуреовој верској политици и помиње да је божанствима намењивао богате жртве, земљишне поседе, церемонијалне барке и статуе.[2] Земљом су управљала најмање два везира: Шемкаре и Вербауба.[3]

Експедиције и трговина

уреди

Камен из Палерма помиње да је у последњој години владавине Сахуреа послата експедиција у земљу Пунт. Постоје и сведочанства о трговини са Блиским истоком. Тако је у Библосу пронађена посуда, а у анадолијском Дораку престо са фараоновим именом. Могуће је да је престо у Анадолију стигао посредно. О трговинским везама са овом регијом сведочи рељеф у посмртном храму Сахуреове пирамиде на коме су представљени бродови са посадом сиријских морнара. За две експедиције се зна по записима: једна је донела терет камена диорита из каменолома близу Абу Симбела, док је друга донела злато из рудника у Источној пустињи.[4]

Војни походи

уреди

Једини војни поход из времена Сахуреове владавине о коме се више зна је кампања против бедуина на полуострву Синај, wovon der König auf einem großen Relief berichten ließ.[2] Могуће је да је водио и рат против Либијаца. Такав сукоб је приказан на рељефу у посмртном храму у Сахуреовој пирамиди. С обзиром на то да се једна готово идентична представа налази у пирамиди Пепија II, није јасно да ли се ради о представи историјског догађаја или је то типска симболична представа борбе фараона против непријатеља Египта.[5]

Статуа Сахуреа из Музеја Метрополитен у Њујорку

Статуе

уреди

У Сахуреовој пирамиди пронађени су само фрагменти статуа и сфинги. Они су израђени од алабастера, аргилошиста и кречњака.[6] Једини потпуно сачуван приказ Сахуреа је његова биста непознатог порекла, која се данас налази у Музеју Метрополитен у Њујорку. Она је израђена од гнајса и има димензије 64 × 46 × 41,5 cm. Статуа стоји на широком постољу, а има и плочу отпозади. Са леве стране краља на трону стоји персонификација пете номе Горњег Египта. Фараон носи типичну египатску сукњу, а на глави немес и вештачку браду. Десно и лево од његових ногу угравирана су његово лично и хорусово име. Изгледа да је ова статуа првобитно била намењена за Кефрена, владара четврте династије, али је остала недовршена.[7]

Сахуре као легенда у старом Египту

уреди

Сахуре је био на високој цени у каснијој историји старог Египта. За поштовање његовог посмртног култа постојале су 22 задужбине (имања).[8]

У доба Средњег краљевства, почетком 12. династије фараон Сесострис I је у Храму у Карнаку подигао статуу Сахуреу, вероватно као део ансамбла скулптура старих фараона.[9] Сахуре се помиње и на папирусу са чудесним причама записаним у овом периоду.

Храм Сахуреове пирамиде је за време 26. династије претворен у храм богиње лавице Сахмет.[10]

Референце

уреди
  1. ^ Jahreszahlen nach Schneider: Lexikon der Pharaonen.
  2. ^ а б Schneider: Lexikon der Pharaonen. S. 243
  3. ^ Schneider: Lexikon der Pharaonen. S. 244
  4. ^ Schneider: Lexikon der Pharaonen. S. 243–244
  5. ^ Wolfgang Helck: Geschichte des alten Ägypten. Handbuch des Orients I 1/3, Leiden 1981, S. 65 (Onlineversion)
  6. ^ Berta Porter, Rosalind L. B. Moss: Topographical Bibliography of Ancient Egyptian Hieroglyphic Texts, Reliefs and Paintings. III. Memphis. 2. Auflage. Oxford: Oxford University Press 1974, S. 333
  7. ^ Christiane Ziegler (eds.): Egyptian Art in the Age of the Pyramids. The Metropolitan Museum of Art, New York 1999, S. 328–330
  8. ^ Schneider: Lexikon der Pharaonen. S. 244
  9. ^ Dietrich Wildung: Die Rolle ägyptischer Könige im Bewußtsein ihrer Nachwelt. Teil I. Posthume Quellen über die Könige der ersten vier Dynastien. Münchener Ägyptologische Studien, Bd. 17, Deutscher Kunstverlag, München/Berlin, 1969, S. 60–63
  10. ^ Dietrich Wildung: Die Rolle ägyptischer Könige im Bewußtsein ihrer Nachwelt. Teil I. Posthume Quellen über die Könige der ersten vier Dynastien. Münchener Ägyptologische Studien, Bd. 17, Deutscher Kunstverlag, München/Berlin, 1969, S. 198

Спољашње везе

уреди