На турниру је уместо планираних 13 учествовало 11 репрезентација, пошто су селекције Аустрије и Сједињених Држава због проблема са путовањима отказале учешће.
Титулу светског првака, девету по реду освојила је селекција Канаде, испред домаћина Велике Британије којој је пак као најбоље пласираној европској селекцији припала титула европског првака (укупно трећа по реду). Бронзану медаљу освојила је репрезентација Швајцарске.
На првенству је учествовало укупно 11 репрезентација, а играло се у три фазе. У првој фази све репрезентације су биле подељене у три групе, две са по 4 и једна са три тима. Цели турнир одигран је по лигашком систему. Три првопласиране екипе из четворочланих група и прве две екипе из групе са три тима пласирале су се у другу фазу такмичења. Три екипе које су биле најслабије у првој фази такмичења првобитно је требало да разигравају за пласман од 9. до 11. места, али су све три екипе одустале од наступа у том делу такмичења.
У другој фази екипе су биле подељене у две групе са по 4 тима, а по две првопласиране селекције из обе групе пласирале су се у финалну групу. Екипе које нису успеле да се пласирају у финалну рунду такмичења разигравале су за пласман од 5. до 8. места. Најбољепласирани европски тим уједно је освојио и титулу првака Европе.
У разигравању за пласман од 5. до 8. места учествовале су екипе које су биле пласиране на две последње позиције у обе групе друге фазе такмичења. Репрезентација Пољске је предала своје две последње утакмице против Француске и Мађарске, и обе утакмице су регистроване службеним резултатом 5:0 у корист противника.
Велика Британија
Шампион
Канада (9. титула)
Други
Трећи
Швајцарска
Немачка
Мађарска
Румунија
Чехословачка
Норвешка
Пољска
Француска
Шведска
.svg)
.svg)
