Na turniru je umesto planiranih 13 učestvovalo 11 reprezentacija, pošto su selekcije Austrije i Sjedinjenih Država zbog problema sa putovanjima otkazale učešće.
Titulu svetskog prvaka, devetu po redu osvojila je selekcija Kanade, ispred domaćina Velike Britanije kojoj je pak kao najbolje plasiranoj evropskoj selekciji pripala titula evropskog prvaka (ukupno treća po redu). Bronzanu medalju osvojila je reprezentacija Švajcarske.
Na prvenstvu je učestvovalo ukupno 11 reprezentacija, a igralo se u tri faze. U prvoj fazi sve reprezentacije su bile podeljene u tri grupe, dve sa po 4 i jedna sa tri tima. Celi turnir odigran je po ligaškom sistemu. Tri prvoplasirane ekipe iz četvoročlanih grupa i prve dve ekipe iz grupe sa tri tima plasirale su se u drugu fazu takmičenja. Tri ekipe koje su bile najslabije u prvoj fazi takmičenja prvobitno je trebalo da razigravaju za plasman od 9. do 11. mesta, ali su sve tri ekipe odustale od nastupa u tom delu takmičenja.
U drugoj fazi ekipe su bile podeljene u dve grupe sa po 4 tima, a po dve prvoplasirane selekcije iz obe grupe plasirale su se u finalnu grupu. Ekipe koje nisu uspele da se plasiraju u finalnu rundu takmičenja razigravale su za plasman od 5. do 8. mesta. Najboljeplasirani evropski tim ujedno je osvojio i titulu prvaka Evrope.
U razigravanju za plasman od 5. do 8. mesta učestvovale su ekipe koje su bile plasirane na dve poslednje pozicije u obe grupe druge faze takmičenja. Reprezentacija Poljske je predala svoje dve poslednje utakmice protiv Francuske i Mađarske, i obe utakmice su registrovane službenim rezultatom 5:0 u korist protivnika.
Velika Britanija
Šampion
Kanada (9. titula)
Drugi
Treći
Švajcarska
Nemačka
Mađarska
Rumunija
Čehoslovačka
Norveška
Poljska
Francuska
Švedska
.svg)
.svg)
