Севир Антиохијски

Севир Антиохијски је био јеретички патријарх Антиохијски у периоду од 512.-518. године.

Севир Антиохијски

Биографија уреди

Образовање је стекао у Александрији. Крштен је Триполију 488. Замонашио се у манастиру недалеко од Газе, где је живео неко време у строгом аскетизму. Касније је и сам основао манастир и био рукоположен за свештеника од епископа Епифанија Монофизита.

Касније одлази у Цариград, где је живео три године, и окупљао монофизитске монахе. Током овог периода, написао је бројна дела против против Несторијеве јереси али и учења Четвртог васељенског сабора.[1]

Севиер је био анатемисан од стране Јована патријарха Јерусалимског, а цар Јустин I 518, године га је лишио епископског чина и послао у изгнанство.[2]

Умро је 538. године

Био је један од главних заштитника монофизитске јереси, која је учила да Исус Христос, иако састављен из двеју природа, не борави у двема њима, тј. нема две природе, Божанску и човечанску, пошто је при оваплоћењу Бога Логоса човечанска природа у Христу изгубила сваку властиту стварност и само се мислено може разликовати од Његове Божанске природе.

Из таквог јеретичког учења произлази да Христос није истинити човек. Ово учење, по њему је названо Севирова јерес.

Извори уреди

Литература уреди