Слањача
Agaricus bernardii (Quél.) Sacc или у народу позната као гљива Слањача. Врста је више халофитна него медитеранска. Ова гљива је јестива иако има непријатан мирис који се после кувња не осећа. Већином расте на пешчаном тлу.
Слањача | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | A. bernardii
|
Биномно име | |
Agaricus bernardii | |
Синоними[1] | |
Клобук
уредиКлобук је величине 6-14 cm. У младости је високо избочен а касније средње удубљен или спљоштен. Кожица је наборана, у већини случајева крљушаста. Крљушти могу бити тамније од основе а у већини случајева су истобојне.
Листићи
уредиЛистићи су слободни и густи. Прво су сивкасти, после тога сиво-ружичасти, па пурпурно-ружичасти и на крају тамносмеђи. Величине су 3-5 cm а оштрица је светлија.
Стручак
уредиСтручак је кратак али масиван, 3,5-5,5/2,5-4,5 cm. При дну је крушколик или дебље заобљен.
Отрусина
уредиОтрусина је црно-смеђе боје.
Месо
уредиМесо је дебело и сочно. Боја му је мутно-бијела. Када се пререже одмах поцрвени, прво добије ружићчасто-црвену боју а касније љубичасту. Има непријатан мирис.
Споре су скоро округле, 5,5-7/5-6 mi.
Станиште
уредиОва врста гљива је више медитеранска него халофитна. На Балканским просторима већином расте уз уски појас морске обале, до границе продирања соли у земљу.
Време раста
уредиПериод раста је од септембра до децембра, а понекад и у пролеће.
Јестивост
уредиСлањача је јестива иако има непријатан мирис који се неутрализује приликом кувања али има велику храњиву вредност.
Сличне врсте
уредиСличне врсте су
- Лажна ускочица (Agaricus bernadiformis Bohus)
- Јодача (Agaricus iodosmus Heinem)
Референце
уреди- ^ „Agaricus bernardii (Quél.) Sacc. 1887”. MycoBank. International Mycological Association. Приступљено 13. 8. 2012.
Литература
уреди- Ključ za gljive; Ivan Focht; Itro "Naprijed"; Zagreb 1986.