Сликар

Сликар је ликовни уметник који се бави сликарством, односно стварањем слика као уметничких дела. Сликар користи различите сликарске технике и материјале како би на дводимензионалној подлози (платну, дрвету, папиру, зиду, итд.) створио уметничку представу која може бити реалистичка, апстрактна, симболичка или другог карактера. Сликарство је једна од најстаријих и најзначајнијих грана ликовне уметности.

Аутопортрет сликара Рембранта

Дефиниција и улога

Сликар је уметник који своје идеје, емоције, визије или перцепцију стварности изражава кроз ликовни језик боја, линија, облика, текстура и композиције на равној површини. Улога сликара кроз историју била је разнолика: од 기록ara (записничара) визуелних аспеката света и историјских догађаја, преко тумача религиозних и митолошких тема, до истраживача чисто ликовних проблема и индивидуалног израза.

Док је у прошлости сликар често био ограничен правилима одређених стилова, наруџбинама мецена (цркве, владара, племства) и темама (најчешће портрети, религијске сцене, историјске композиције), савремено сликарство карактерише знатно већа слобода у избору тема, материјала, техника и стилова.

Сликарске технике, материјали и прибор

Главни чланци: Сликарске технике и Сликарски материјали и прибор

Детаљ из слике Las Meninas коју је насликао Дијего Веласкез, где је аутор портретисао и самог себе

Сликари користе широк спектар техника и материјала:

• Технике:
  • Уљана техника: Коришћење уљаних боја, најчешће на платну.
  • Акрилна техника: Коришћење акрилних боја које се брзо суше.
  • Акверел: Сликање воденим бојама на папиру.
  • Темпера: Сликање бојама које као везиво користе емулзију (нпр. јаје).
  • Фреска: Зидно сликарство на свежем малтеру.
  • Мозаик: Стварање слике слагањем обојених коцкица камена, стакла или керамике.
  • Пастел: Сликање сувим бојама у облику штапића.
  • Гваш: Сликање воденим бојама које су непрозирне због додатка белог пигмента.
  • Енкаустика: Сликање воском као везивом.
  • Колаж: Комбиновање различитих материјала (папир, тканина, фотографије) на подлози.
  • Дигитално сликарство: Стварање слика помоћу рачунарских програма.
• Материјали и прибор:
  • Боје: Пигменти помешани са везивом.
  • Подлоге: Сликарско платно, дрвена плоча, папир, картон, зид, стакло.
  • Четке (кистови): Различитих облика и величина, од природне или синтетичке длаке.
  • Палета: Подлога на којој се мешају боје.
  • Сликарске шпахтле: За наношење или скидање боје.
  • Штафелај: Сталк за сликарско платно.
  • Растварачи и медијуми: За разређивање боја и утицај на њихово сушење и текстуру.

Историјски развој сликарства и улоге сликара

Пећинска слика из Ласкоа, Француска (око 17.000 година п.н.е.)

Сликарство постоји од праисторијских времена, о чему сведоче пећинске слике (нпр. Алтамира, Ласко).

• У античким цивилизацијама (Египат, Грчка, Рим) сликарство је имало важну улогу у декорацији храмова, гробница и јавних грађевина (нпр. грчко сликање на вазама, римске фреске у Помпеји).
• У средњем веку у Европи, доминира религиозно сликарство (фреске, иконе, минијатуре у рукописима). Сликари су често били анонимни монаси или занатлије у радионицама.
• Ренесанса доноси препород сликарства и статус сликара као индивидуалног уметника и интелектуалца (Леонардо да Винчи, Микеланђело, Рафаел). Развијају се технике попут линеарне перспективе и сфумата.
• Од барока до XIX века, смењују се различити стилски правци. Сликари раде по наруџбини за цркву, владаре, племство и богату грађанску класу.
• Појава фотографије средином XIX века утицала је на улогу сликарства, које се све више окреће од чистог приказивања стварности ка истраживању ликовног језика и индивидуалног израза. То је довело до појаве бројних модерних уметничких праваца, попут импресионизма, постимпресионизма, кубизма, апстрактне уметности, надреализма. Примери укључују дела уметника као што су Моне, Ван Гог, Пикасо, Кандински, Дали.
• У савременом добу (друга половина XX и XXI век), сликарство наставља да се развија у различитим правцима, од апстрактног експресионизма (нпр. Џексон Полок), преко поп-арта, до постмодерних приступа.

Развојем дизајна и маркетинга, сликарство је добило и значајну комерцијалну примену (нпр. илустрације, плакати, мурали на зидовима зграда).

Жанрови у сликарству

Сликари се често специјализују за одређене жанрове:

• Портрет (укључујући аутопортрет)
• Пејзаж (природни или урбани)
• Мртва природа
• Историјско сликарство (прикази историјских догађаја)
• Религиозно сликарство (библијске сцене, прикази светаца)
• Жанр-сцене (призори из свакодневног живота)
• Акт
• Анимализам (прикази животиња)
• Апстрактно сликарство (без препознатљивих фигуративних представа)

Образовање и статус сликара

Образовање сликара се кроз историју одвијало у радионицама мајстора (кроз систем шегртовања), касније на уметничким академијама и факултетима ликовних уметности. Многи значајни сликари били су и самоуки. Статус сликара у друштву варирао је од анонимног занатлије у старијим епохама до слављеног уметника, интелектуалца и јавне личности, посебно од ренесансе надаље.

Види још

• Сликарство
• Списак сликара
• Историја уметности
• Уметност
• Ликовна уметност
• Српско сликарство

Спољашње везе

• АРТ галерија српских сликара (презентације српских сликара)
• WikiArt.org - Енциклопедија ликовних уметности (језик: енглески)