ТИМ-100 је развијен средином 1980-тих година у Институту Михајло Пупин у Београду.[1] Серија ТИМ микрорачунара је реализована после успешне серије рачунара ЦЕР[2] и система ХРС-100[3][4]. Руководиоци бројног тима аутора били су др Драгољуб Милићевић и др Душан Старчевић.

ТИМ-100: радна станица
ТИМ-100

Историја

уреди

Услови који су омогућили ову израду система ТИМ били су:

  • претходно акумулирана знања,
  • нагли технолошки развој и примена микропроцесора и ВЛСИ-кола[5], те
  • информатизација која је све брже захватала и Југославију.

Основна идеја је била да се, сем сопственог развоја РС-рачунара, обједине још и производња, тестирање, маркетинг, продаја, одржавање опреме и подршка примене код крајњих корисника. Тако је у Институту Михајло Пупин, у периоду од 1983-90. год, развијено око 10 модела система ТИМ (различитих капацитета, конфигурација и намена), почев од једноставнијих PC-рачунара ТИМ-100 и ТИМ-011, па до сложених система ТИМ-600. Сви рачунари су произведени у компанији Енергопројект Енергодата. Укупно је произведено више од 5.000 рачунарских система ТИМ. Они су успешно радили у многим поштама, банкама, војсци, државним, научним и школским установама, затим у електропривреди, водопривреди, индустрији и саобраћају.[1]

Технички опис

уреди

ТИМ-100 је вишекориснички вишепроцесни микрорачунар намењен првенствено шалтерској употреби.[1] Развијен је у Институту Михајло Пупин, а појавио се на тржишту најпре у београдским поштама 1985. године. Укупно је произведено око 1.000 рачунарских система ТИМ-100 за ПТТ Србије.

Хардверска основа су били микропроцесори типа Интел 80*86[6], са стандардним функционалним модулима серије ТИМ.[7] Матична плоча је направљена применом ВЛСИ-технологије[5], а било је могуће имати највише 8 MB оперативне меморије. Екстерна меморија је била флопи-дискета од 5,25 или 3,50 инча.[7]

У области софтвера за рачунаре ТИМ развијено је више програмских производа, као што су:

ТИМ-100, шалтер ПТТ 1985

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в Драгољуб Милићевић, Душан Христовић(Ед) : „Рачунари ТИМ“, издање Научна књига, Београд 1990.
  2. ^ Р. Томовић, А. Манџић, Т. Алексић, П. Врбавац, В. Масникоса, Д. Христовић, М. Марић: „Цифарски Електронски Рачунар ЦЕР10 Институт Винча“, Зборник Конф. ЕТАН-1960, стр. 305-330, Београд, 18. новембар 1960.
  3. ^ Hybrid Computing System HRS-100, by P. Vrbavac, S. Ojdanic, D. Hristovic, M. Hruska, S. Marjanovic, Proc. 6. Int. Symp. on Electronics and Automation, pp. 347-356, Herceg Novi,Yugoslavia, 21-27.June 1971.
  4. ^ HRS-100 (Hardware and Design Principles),pp. 3-52, Ed.prof.Boris J.Kogan, IPU AN.USSR, Moscow, 1974
  5. ^ а б Conway, Lynn; Mead, Carver (1980). Introduction to VLSI systems. Boston: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-04358-7. 
  6. ^ Brey, Barry B. (1995). The Intel 32-bit microprocessors: 80386, 80486, and Pentium. Englewood Cliffs (New Jersey): : Prentice Hall. ISBN 978-0-02-314260-4. 
  7. ^ а б Драгољуб Милићевић, Душан Старчевић, Душан Христовић : „Архитектура и типичне примене рачунара ТИМ“, часопис Примењена наука, бр.14, стр. 23-30, Београд мај 1988.
  8. ^ Радован Бојчевски, Душан Старчевић, Душан Косовац, Дејан Милојичић: „ТИМ Оперативни системи“, Симпозијум ИТ-86, Јахорина БиХ, март 1986.
  9. ^ Предраг Вранеш, Иван Војводић, Милош Бајчетић: „Мултибус компатибилни графички подсистем за радне станице високе интелигенције“, Зборник ЕТАН-86, pp. 515-522, Херцег Нови, јун 1986.
  10. ^ Чедомир Миленковић, Александар Радић, Роберт Бенчик, Биљана Мучибабић: " Имплеметација Х-25 протокола на рач. системима ТИМ“, Зборник ЕТАН-86, стр.(8. св)133-139, Херцег Нови, јун 1986.
  11. ^ Душан Христовић: „Развој рачунарства у Србији“, ФЛОГИСТОН часопис, бр.18/19, стр. 89-105, Музеј МНТ-САНУ, Београд 2010/2011.

Литература

уреди
  • Conway, Lynn; Mead, Carver (1980). Introduction to VLSI systems. Boston: Addison-Wesley. 
  • Brey, Barry B. (1995). The Intel 32-bit microprocessors: 80386, 80486, and Pentium. Englewood Cliffs (New Jersey): : Prentice Hall. 

Спољашње везе

уреди