Википедија

Тондо Дони

слике Микеланђела

Тондо Дони или Дони Мадона (итал. Tondo Doni; Doni Madonna) је једина завршена и сачувана панелна слика ренесансног сликара Микеланђела Буонаротија.[1] Дело, у оригиналном оквиру, се налази у Галерији Уфици у Фиренци. Слика је настала у техници темперама на дрвету између 1503. и 1506. године. Верује се да је наручилац слике био богати трговца и мецене Ањола Донија поводом венчања са фирентинском племкињом Мадаленом Строци, ћерком моћне тосканске породице.[2] Назив „тондо” се односу на италијанску реч за „округло” и представља форму панела слике,[3] на којем је Микеланђело радио, а који се одликују монументалношћу пропорција.[4] Други назив са слику је Света породица.

Тондо Дони
УметникМикеланђело
Годинаоко 1507.
Техникауље и темпера на дасци
МестоГалерија Уфици, Фиренца

Дело је вероватно настало у периоду после Донијеве женидбе 1503. или 1504. године, а пре него што је започет рад на фрескама на плафону Сикстинске капеле 1508. године. Тондо Дони приказује Свету породицу (дете Исуса, Марију и Јосифа) у првом плану, заједно са Јованом Крститељем у средини, и приказује пет нагих мушких фигура у позадини. Укључивање ових нагих фигура тумачено је на различите начине.

Опис

уреди

Марија је најистакнутија фигура у композицији, и заузима већи део центра слике. Седи директно на тло без јастука између себе и траве, што може да симболизује повезаност и однос са земљом.[5] Јосиф је на слици позициониран навише од Марије, што је необично у композицијама приказа Свете породице. Марија седи између његових ногу, изгледајући као да је он штити, а његове велике ноге формирају неку врсту престола. Постоји одређена дебата о томе да ли Марија узима дете од Јосифа или обрнуто.[6] Свети Јован Крститељ, заштитник Фиренце, веома је често укључен у флорентинска дела која приказују Мадону и дете.[7] Он је приказан између Свете породице и позадине. Сцена изгледа као рурална, са Светом породицом која ужива на трави и ниским зидом је одвојена од знатижељне, наизглед, неповезане групе у позадини.

 
Тондо Дони у оригиналном раму

Слика је још увек у оригиналном раму, на чији је изглед можда утицао Микеланђело или је помогао у дизајнирању.[8] Рам је орнаментално изрезбарен и прилично необичан због пет глава које се тродимензионално истичу у простор. Слично као и наги актови у позадини, значења ових глава су предмет спекулација. Рам такође садржи резбарије полумесеца, звезда, вегетације и лављих глава. Ови симболи су, можда, референце на породице Дони и Строци, и могуће је да су преузети из њихових грбова.[9] Како је приказано на раму, „полумесеци су повезани тракама које се преплићу са лавовима”, што можда указује на брачну везу две породице.[9]

Постоји хоризонтална трака, можда зид, који раздваја предњи и задњи план слике.[6][7][10] Фигуре у позадини су пет актова, чије је значење и функција предмет многих спекулација и дебата. Због тога што су ближи нама, посматрачима, Света породица је много већа од актова у позадини, што доприноси илузији дубоког простора у дводимензионалној слици. Иза Светог Јована Крститеља је полукружни гребен, на којем су наслоњени или на којем седе Систински актови. Овај полукруг одражава или огледа кружни облик саме слике и делује као контрапункт вертикалној природи главне групе (Свете породице). Марија и Јосиф гледају у Христа, али ниједан акт у позадини не гледа директно у њега.[11] У далекој позадини налази се планински пејзаж приказан у атмосферској перспективи.

Извори

уреди
  1. ^ „Holy Family or Doni Tondo by Michelangelo Buonarroti at Uffizi Gallery”. Visit Uffizi. Приступљено 2024-07-31. 
  2. ^ Hayum, 211
  3. ^ Hayum, 210
  4. ^ „Микеланђелови оригинали у Београду”. Politika Online. Приступљено 2024-08-01. 
  5. ^ d'Ancona, 44
  6. ^ а б d'Ancona, 45
  7. ^ а б Hartt and Wilkins, 506
  8. ^ Hayum, 214
  9. ^ а б Painted Devotional Tondi, 220
  10. ^ Smith, 85
  11. ^ d'Ancona, 48

Литература

уреди
  • Barolsky, Paul (2003). „Michelangelo's Doni Tondo and the Worshipful Beholder”. Notes in the History of Art. 22 (3): 8—11. S2CID 192987028. doi:10.1086/sou.22.3.23206720. 
  • Buzzegoli, Ezio (децембар 1987). „Michelangelo as a Colourist, Revealed in the Conservation of the Doni Tondo”. Apollo: 405—408. 
  • d’Ancona, Mirella Levi (1968). „The Doni Madonna by Michelangelo: An Iconographic Study”. The Art Bulletin. Taylor & Francis. 50 (1): 43—50. ISBN 978-0-8153-1823-1. JSTOR 3048510. doi:10.2307/3048510. 
  • Hartt, Frederick; David G. Wilkins (2003). History of Italian Renaissance Art: Fifth Edition. New Jersey: Prentice-Hall. стр. 506—508. 
  • Hayum, Andrée. „Michelangelo's Doni Tondo: Holy Family and Family Myth”. Studies in Iconography. 7/8.1981/82(1982), No. 1: 209—251. 
  • Olson, Roberta J. M. (1993). „Lost and Partially Found: The Tondo, a Significant Florentine Art Form, in Documents of the Renaissance”. Artibus et Historiae. 14 (27): 31—65. JSTOR 1483444. doi:10.2307/1483444. 
  • Olsen, Roberta J.M. (2000). „Painted Devotional Tondi: Michelangleo Buonarotti's Doni Tondo”. The Florentine Tondo. New York: Oxford University Press. стр. 219—226. 
  • Smith, Graham (1975). „A Medici Source for Michelangelo's Doni Tondo”. Zeitschrift für Kunstgeschichte. Taylor & Francis. 38 Bd., H. 1 (1): 84—85. ISBN 978-0-8153-1823-1. JSTOR 1481909. doi:10.2307/1481909. 
  • Zimmer, William (1991). „The Tondo”. Art Journal. 50 (1): 60—63. JSTOR 777088. doi:10.2307/777088. 
  • Natali, Antonio (2014), Michelangelo. Inside and outside the Uffizi, Florence: Maschietto Editore, 2014. ISBN 978-88-6394-085-5
  • Michelangelo Buonarroti, Doni Tondo, ColourLex
  • E. Buzzegoli, R. Bellucci, Michelangelo’s Doni Tondo investigated with non-invasive analytical techniques, in Studying old master paintings, Technology and Practice, ed. by M. Spring, London 2011

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тондо_Дони&oldid=28323105”