Хајдучка трава
Хајдучка трава (хајдучица, спориш, столисник, јалови месечњак, куница), лат. Achillea millefolium, је вишегодишња зељаста биљка из породице главочика (fam. Asteraceae). Биљка се зове хајдучка трава, јер су хајдуци њоме зацељивали ране. Научни назив рода ове биљке потиче од гр. achillea по имену Ахила који је био ученик Хирона и овом биљком је зацелио рану Телефусу.
Хајдучка трава | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Кладус: | Asterids |
Ред: | Asterales |
Породица: | Asteraceae |
Род: | Achillea |
Врста: | A. millefolium
|
Биномно име | |
Achillea millefolium L. 1753
| |
Синоними | |
|
Опис биљке
уредиСтабло достиже висину до 1 m и грана се само у горњем делу. Листови су тројно перасто дељени на велики број сићушних режњева, по чему је сама врста добила назив како један од народних, столисник, тако и научни millefolium (mille = хиљаду; folium = лист). Распоред листова је спиралан. Стабло и листови су покривени длакама, али само код младих биљака, док касније већина длака отпада. Модификовани листићи цвасти су овалног облика.[1] Цвета од јуна до септембра. Цвасти главице су распоређене у облику штита на врховима грана и изграђене су од две врсте цветова:
- језичастих, распоређених по ободу и обојених бело до розе;
- цевастих, у центру жуто обојених.
- Плод је ахенија величине око 2 мм.
Ареал распрострањења
уредиАутохтоно расте на простору Европе, Азије и Северне Америке, док се среће и у Аустралији и на Новом Зеланду.[1]
Станиште
уредиРаспрострањена је од низије до планинских предела и може се наћи на ливадама, поред путева, запуштеним стаништима и шумским чистинама.
Хемијски састав
уредиКористи се:
- надземни део биљке у цвету (Millefolii herba) или
- цветови (Millefolii flos).
Осушена биљка је ароматичног мириса и има горко-ароматичан укус због присуства горких материја које припадају сесквитерпенским лактонима, као нпр. ахилицин. Поред горких материја богата је садржајем:
- етарског уља (око 1%)
- витамином К
- танинима
- органским киселинама и др.
Употреба
уредиМлади листови се могу користити као салата и додатак јелима.[1] Хајдучка трава се од давнина користила у народној, а омиљено је лековито средство и у званичној медицини. Најчешће се употребљава код желудачно-цревних обољења, грозничавих стања, повишеног крвног притиска, као антитромбичко средство код мождане и срчане тромбозе, побољшања крвне слике, функције јетре, повишеног нивоа шећера у крви. Осим тога користи се као снажно антибактеријско средство против стафилокока, ешерихије, кандиде и др.
У народној медицини је познато њено лековито дејство у смиривању упала коже и слузокоже, лечењу рана и гнојних процеса, заустављању крварења по чему је добила назив хајдучка трава.
У козметици се користи етерично уље хајдучке траве.[1]
Галерија
уреди-
Achilea milefolium
-
листови
-
Achillea nobilis
-
Achillea filipendulina
-
Achillea sp.
-
Achilea nobilis
-
лисна розета
-
Achillea sp.
-
Achilea filipendulina
Референце
уреди- ^ а б в г „Stolisnik (Achillea millefolium)”. Plantea (на језику: хрватски). 2014-11-05. Приступљено 2019-08-30.
Литература
уреди- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
- Грбић, М., Марковић, М. (2020): Цвећарство — Перене. Универзитет у Београду. Београд. ISBN 978-86-7299-301-1
Спољашње везе
уреди- BioNet škola Архивирано на сајту Wayback Machine (5. септембар 2008)
- Hajdučka trava — Gorski junak bez premca, („Royal Balm”, 2. фебруар 2018)