Википедија

Хематемеза

Хематемеза од (грч. речи αἷμα, haima - крв и ἔμεσıς - повраћање) или повраћање крви једна је од две видљиве манифестације крварења из дигестивног система (ДИС), у које поред хематемезе спада и хематохезија и/или мелена. Настаје као последицу крварења из проксималних делова дигестивног система завршно са дуоденојејуналним спојем.[1] Карактерише се повраћањем свеже (црвене) крви или хематинизираног садржаја (тамнобраон до црне боје сличног талогу кафе) услед дејства хлороводиничне киселине која у контакту се крвљу ствара хематин који желудачном садржају даје црну боју. Манифестације хематемезе зависе од места крварења, интензитета крварења и присуства других болести које могу компромитовати природне механизме хемостазе. Губитак крви је просечно око 1.000 ml.[2][3] Учестало и обилно повраћање крви указује на озбиљно крварење у ДИС-у, и захтева хитну дијагностику и правовремену терапију.[4]

Хематемеза
(haemathemesis)
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностхирургија
гастроентерологија
МКБ-10K92.0
МКБ-9-CM578.0
DiseasesDB30745
MedlinePlus003118
eMedicinemed/3565
MeSHC23.550.414.788.400

Најчешћи узроци хематемезе су гастродуоденални улкус и ерозије, заступљене у готово тричетвртине случајева. Болесници са једном епизодом улкусног крварења имају доживотно два пута већи ризик новог крварења, а тиме и хематемезе, у односу на остали део популације, док болесниици са две епизоде крварења имају више од 35% већу учесталост да поново прокрваре и повраћају крв.[5]

У терапији болесника са хенатемезом, изазваном крварењем из годрњих делова ГИС-а, најважнија је ендоскопска хемостаза, која спречава непотребни оперативни захват и лекове који смањују ацидитет (киселост) желудачног сока (инхибитори протонске пумпе). Од 3 до 15% епизода крварења у ГИС-у, са пратећом хематемезом, лечи се оперативно.[6][7][8][9]

Симптоми и клинички знаци крварења из дигестивног система уреди

Хематемеза

Повраћање свеже (црвене) крви или хематинизираног садржаја (тамнобраон) услед дејства хлороводиничне киселине, настало као последица крварења из горњих (проксималних) делова дигестивног система (завршно са дуоденојејуналним спојем).

Хематохезија

Појава крв у столици настала као последица крварења из левог (нисходног) дела дебелог црева или некада и проксималнијих делова дебелог црева уколико је количина крви велика или је пасажа кроз дебело црево убрзана. Тако нпр. случају крварећег чира на дванаестопалачногм цреву, убрзана пасажа цревног садржаја може довести до појаве црвене крви и коагулумана (угрушака) у ректуму (завршном цреву) чак и без повраћања крви.

Мелена

Појава црне, катранасте столице, која указује на крварење из горњих делова дигестивног система или понекад из доњих делова дигестивног система уколико је пасажа цревног садржаја успорен.

Епидемиологија уреди

Морбидитет

Крварење из горњих партија дигестивног система, у којима је један од централних симптома хематемеза, имају инциденцу од 150 на 100.000 одраслих годишње и представља разлог за 1,5% свих ургентних хоспитализација болесника у 21. веку, отприлике један на хиљаду становника годишње у развијеним земљама.[10]

Најчешћи узроци хематемезе изазване крварењем из горњих делова дигестивног система
Узрок Учесталост (%)
Улкусна болест
35-50
Ерозије желуца и дванаестопалачног црева
8-15
Езофагитис
5-15
Варикозитетети једњака[11]
5-10
Mallory-Weiss лезија
15
Малигнитети горњих делова ГИС-а
1
Васкуларне малформације
5
Ретки други узроци
5
Морталитет

Код крварења из горњих партија дигестивног система чак и у условима најквалитетнијег лечења, значајног напретка у дијагностици и неоперативним начинима заустављања крварења, технолошким достигнућима пре свега у домену интензивне неге, укупан морталитет (смртност) износи 7-10% чија се учесталост није променила у последњих четрдесет година.[12]

Етиопатогенеза уреди

Крварење из желуца и црева делимо на оно из горњег и доњег дела дигестивног система. Treitzov лигамент представља, оријентирну (природну) границу између горњег и доњег дела дигестивног система. Како хематемеза настаје као један од клиничких знакова крварења из горњег дела дигствиног система, на доњој табели приказане су болести код којих се она најчешће може јавити и њена учесталост:[13][14]

Уобичајени узроци хематемезе
Орган Болести
Једњак
  • Рефлукс езофагитис - и друга стања повезана са хијаталном килом (хернијом)
  • Езофагеални варикси (портална хипертензија)
  • Тумори једњака
  • Mallory-Weiss лезија
Желудац
  • Чир на желуцу - обични бенигни
  • Хеморагични гастритис
  • Желудачни варикозитети
  • Рак желуца
  • Делафојве лезија
Дванаестопалачно црево
  • Чир на дванаестопалачном цреву
  • Запаљење дуоденума
Једњак

У најчешће узроке повраћања крви из једњака су крварења настала као последица порталне хипертензије. Езофагеални варикси (непосредно повезани са порталном хипертензијом) у 10-30% случјева главни су узрок хематемеза код болесника у већини западних земаља.

Значајно ређе хематемаза се јавља код, езофагитиса, насталог као секундарна последица гастро-оесофагеалног рефлукса.

Рак једњака ретко је праћен крварењем, па самим тим и хематемезом.

Желудац

Чир на желуцу, који може бити лоциран; на телу, антруму или препилоричнном делу желуца, један је од најчешћих узрока хематемезе. Масивна хематемеза код овог чира може бити изазвана крварењем након инвазије гризлице у велике крвне судове (нпр артерије слезине).

Гастритис може бити један од честих узрок хематемезе изазване дифузним крварењем у желуцу.

Задњих неколико деценија све већа употреба нестероидних антиинфламматорих лекова (НСАИЛ) повезана је са хематемезом изазваном улцерацијама на зиду желуцу, код болесника старије животне доби. Упркос употреби Cox2 инхибитора, улцерације на желуцу праћене хематемезом, и даље се дешавају, нарочито када су прописани антиартритични лекови из групе аспирина.

Хематемеза код Mallory-Weiss лезија настаје као последица пораста интраабдоминалног и грудног притисака. Карактерише се појавом хематемезе након почетног периода крварења без повраћања.

Варикозитети у желуцу као и у једњаку, могу се јавити истовремено, и најчешће су изазвани порталаном хипертензијом.

Рак желуца није чест узрок хематемеза али крварећи чир на желуцу временом може прећи у малигнитет, што се доказује након биопсије.

Дванаестопалачно црево

Чир на дванаестопалачном цреву традиционално најчешћи је узрок хематемеза и мелене. Он је обично лоциран на задњем зиду дуоденума и карактеристично је за њега је крварења као последица продора гризлице у зид гастродуоденалне артерије. Крварење код овог чира може бити издашно али обично је мањег интензитета.

У западним друштвима, док се број болесника са чиром на дванаестопалачном цреву се све више смањује, непрестано раста број оних са улцерацијама на желуцу, нарочито код старијих пацијената на НСАИЛ-у.

Прогноза уреди

Прогноза, болести праћене хенатемезом зависиће од основне узрока крварења у горњим партијама ГИС-а и клиничког стања пацијента. Свеукупно, болесници са хематемезом имају високу стопу морталитета и морбидитета која варира од 5% до 20% у већини случајева.[15][16]

На лошу прогнозу болесника који повраћају крв утиче то што је већина болесника са хематемеза старије животне доби, често са срчаним и плућним болестима. Такође старији болесници са хематемезом јако лоше толеришу операцију, па се код њих као и код већине других препоручује лечење ендоскопским методама и другим мерама интензивног лечења у одељењима интензивне неге.

Диференцијална дијагноза уреди

Диференцијално дијагностичке разлике крварења из гастро-интестиналног тракта
Хематемеза Мелена Хематохезија
Крварење из горњих делова ГИС-а

Крварење из горњих делова ГИС-а

Могуће крварење из танког црева и цекоасцендентног дела колона (успорен транзит или је крварење мањег интензитета - разграђена крв - деградација цревних бактерија

Псеудомелена (препарати гвожђа, бизмута, обојени сокови)

Крварење из горњих делова ГИС-а

Могућа крварења из горнњих делова ГИС-а (5-10% могућа брза праћњења црева - задржавање крви у цревима мање од od 8 h или губитак крви већи од 1.000 ml)

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Rockall TA, Logan RFA, Devlin HB, et al. Incidence and mortality from acute upper gastrointestinal haemorrhage in the United Kingdom. BMJ 1995;311:222-6.
  2. ^ Kollef MH, O'Brien JD, Zuckerman GR, Shannon W. BLEED: a classification tool to predict outcomes in patients with acute upper and lower gastrointestinal hemorrhage. Crit Care Med. 1997;25:1125-32.
  3. ^ Zimmerman J, Meroz Y, Arnon R, Tsvang E, Siguencia J. Predictors of mortality in hospitalized patients with secondary upper gastrointestinal haemorrhage. J Intern Med. 1995;237:331-7.
  4. ^ Vreeburg EM, Snel P, de Bruijne JW, Bartelsman JF, Rauws EA, Tytgat GN. Acute upper gastrointestinal bleeding in the Amsterdam area: incidence, diagnosis, and clinical outcome. Am J Gastroenterol 1997;92:236-43.
  5. ^ Barkun A, Bardou M and Marshal K.J. for the nonvariceal upper GI bleeding consensus conference Groups: Consensus recommendations for managing patients with nonvariceal upper gastrointestinal bleeding Annals of Internal Meicine 2003 Nov; 139(10) 843-857.
  6. ^ Cameron JL, ed: Current Surgical Therapy. 5th ed. St. Louis, Mo: MosbyYear Book; 1995.
  7. ^ Corson JD, Williamson RCN, eds: Surgery. London, UK: Mosby-Year Book; 2001.
  8. ^ Fallah MA, Prakash C, Edmundowicz S: Acute gastrointestinal bleeding. Med Clin North Am 2000 Sep; 84(5): 1183-208
  9. ^ Wilcox CM, Clark WS: Causes and outcome of upper and lower gastrointestinal bleeding: The Grady Hospital experience. South Med J 92:44,1999.
  10. ^ Rockey DC: Gastrointestinal bleeding. Sleisenger and Forderans, Gastrointestinal and Liver Disease, 7th edition, volume 1, 211-248, 2002.
  11. ^ B. Rodeck: Portale Hypertension und Ösophagusvarizen. In: Kinderheilkunde. Springer, ISSN 0026-9298 150/1/Januar 2002, S. 40–46
  12. ^ Fallah MA, Prakash C, Edmundowicz S: Acute gastrointestinal bleeding. Med Clin North Am 2000 Sep; 84(5): 1183-208
  13. ^ Marshall JK, Collins SM, Gafni A. Prediction of resource utilization and case cost for acute nonvariceal upper gastrointestinal hemorrhage at a Canadian community hospital. Am J Gastroenterol. 1999;94:1841-6.
  14. ^ Bordley DR, Mushlin AI, Dolan JG, Richardson WS, Barry M, Polio J, et al. Early clinical signs identify low-risk patients with acute upper gastrointestinal hemorrhage. JAMA. 1985;253:3282-5.
  15. ^ Rockall TA, Logan RFA, Devlin HB, et al. Risk assessment following acute gastrointestinal haemorrhage. Gut 1996;38:316-21
  16. ^ Hussain H, , Lapin S, Cappell MS. Clinical scoring systems for determining the prognosis of gastrointestinal bleeding. Gastroenterol Clin North Am 2000;29:445-64.

Литература уреди

  • Goralnick E, Meguerdichian DA. Gastrointestinal bleeding. In: Marx JA, Hockberger RS, Walls RM, et al, eds. Rosen's Emergency Medicine: Concepts and Clinical Practice. 8th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 30.
  • Kovacs TO, Jensen DM. Gastrointestinal hemorrhage. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 25th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 135.
  • Savides TJ, Jensen DM. Gastrointestinal bleeding. In: Feldman M, Friedman LS, Brandt LJ, eds. Sleisenger and Fordtran's Gastrointestinal and Liver Disease. 10th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 20.

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хематемеза&oldid=27441532”