Црква брвнара у Миличиници

Црква брвнара у Миличиници
Црква брвнара у Миличиници
	Црква брвнара
Опште информације
Место	Миличиница
Општина	Ваљево
Држава	Србија
Време настанка	1791-1794
Тип културног добра	Споменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе
	www.vaza.co.rs

Црква брвнара у Миличиници општина Ваљево, подигнута у периоду од 1791. до 1794. године. Као једна од најзначајнијих дрвених цркава у Србији постала је узор многим сакралним грађевинама, како по градитељској креацији тако и по конструктивно-просторном решењу тако и декоративној обради детаља.^[1]Црква брвнара представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.^[2]^[3]

Историјат уреди

Докази упућује на то да је храм у Миличиници подигнут на месту знатно старије цркве која је страдала 1726. године и била посвећена Светим апостолима Петру и Павлу.^[1] Цркву је градила градитељи осаћани Игњата Петровића тачно годину дана и то од 23. августа 1791. до 23. августа 1792. године. После завршавања спољашњих радова још неколико грађевинских сезона трајали су додатни радови у њеној унутрашњости.^[1]

Из записа урезаног на источном довратнику јужних врата храма, темељ је постављен 1791. године, а као неимар помиње се Игњат Петровић. После овог успешно завршеног посла, основано је веровати да је дружина Игњата Петровића учествовала у градњи и многих других дрвених богомоља посебно оних подизаних у ваљевском крају.^[1]

Изглед уреди

Архитектура уреди

Брвнара има уобичајену основу са припратом, наосом, полукружном олтарском апсидом, галеријом изнад припрате и полукружни трем на западној страни. Колико се до сада зна, то је први дрвени храм на коме су неимари на конструкцији крова пратили заобљену шему основе. Стрми и заобљени кров на источној и западној страни постигнут је честим роговима који се из једне тачке у слемену спуштају попут лепезе формирајући облину. Кров је покривен кратком шиндром.^[1]

Храм је богат дуборезном декорацијом која је присутна на вратима, довратницима и надвратницима, као и на преградама које одвајају наос од олтара, као и наос и припрату. Богаство декорације, ако и прецизност израде како грађевине, тако и декорације, главне су вредности овог храма. Касетирана врата са розетама, или делови некадашњег иноностаса су примери за то.

Фрескодекорација уреди

Престоне иконе које су део некадашњег иконостаса из година градње храма су дело неког од виђенијих уметника из Хаџи-Рувимове радионице. Поред ових у храму се чувају и неколико мањих икона Николе Апостоловића.

Црквена порта

Јужно од брвнаре у порти је подигнута црква од тврдог материјала која је преузела улогу активног храма, док стара брванра више није у функцији.

Галерија уреди

Види још уреди

Списак споменика културе у Колубарском округу

Извори уреди

^ ^а ^б ^в ^г ^д Б. Вујовић, Уметност обновљене Србије, 1791-1848, Београд 1986,76
^ Завод за заштиту споменика културе Ваљево
^ „Завод за проучавање културног развитка”. Архивирано из оригинала 05. 11. 2013. г. Приступљено 05. 11. 2013.

Литература уреди

Вујовић, Бранко (1984). „Старине цркве-брвнаре у Миличиници” (PDF). Гласник међуопштинског историјског архива у Ваљеву. 19: 61—81.
Радосављевић, Недељко В. (2006). Стара црква у Миличиници : Књига прихода и расхода (1846—1863) (PDF). Београд: Историјски институт Београд. COBISS.SR 195467788
Стаменић, Драган; Ћеранић, Зорица; Николић, Милоје Ж.; Арсић, Радивоје; Дражић, Тихомир; Марковић, Милан; Пејић, Светлана; Ћирић, Весна (2006). Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа. Ваљево: Завод за заштиту споменика културе Ваљево (Ваљево принт). ISBN 978-86-904745-2-3. COBISS.SR 131307532

Спољашње везе уреди

[Вујовић-1] а ^б ^в ^г ^д Б. Вујовић, Уметност обновљене Србије, 1791-1848, Београд 1986,76

[2] Завод за заштиту споменика културе Ваљево

[3] „Завод за проучавање културног развитка”. Архивирано из оригинала 05. 11. 2013. г. Приступљено 05. 11. 2013.

[1]

[2]

[3]